Hoće li Srbija i Bosna razmeniti teritoriju?
Srbija od Bosne i Hercegovine traži da joj ustupi 40,45 kvadratnih kilometara i to u delu područne brane Hidroelektrane Zvornik, hidroelektrane Bajina Bašta, trasu pruge Beograd-Bar na teritoriji BiH, kao i pomeranje granice u opštinama Priboj i Rudo.
"Rudo bi bilo potpuno osakaćeno"
Poslednji od četiri zahteva obuhvata 21,30 kvadratnih kilometara i tu se nalaze četiri naseljena mesta koja pripadaju opštini Rudo. Načelnik Rato Rajak za Radio Slobodna Evropa (RSE) kaže kako od lokalne zajednice niko nije tražio stav o tome.
- Državna komisija je došla da proveri na licu mesta stanje na terenu, da vide o kakvom zahtevu je reč, ima li na terenu kuća, ljudi, infrastrukture, šta bi to značilo za Rudo, a šta bi izgubilo. Onda su videli da njihov zahtev nama uzima celu obalu Lima. To je nama oko 1.500 stanovnika i najkvalitetnije obradive površine. Opština Rudo bi bila osakaćena u potpunosti kada bi se zahtevu Srbije udovoljilo - poručuje Rajak.
Zahtev Srbije nije od juče. On datira još od polovine maja 2003.godine, kada je Srbija bila u zajednici sa Crnom Gorom. Iako je graničnim pregovorima 2008. potvrđena granica između dve države, onakva kakva je bila u vreme međudržavnog priznanja Bosne i Hercegovine, pet godina kasnije Srbija je zatražila korekciju.
Vučić: Bićemo kompromisni
Krajem oktobra, predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će do kraja 2017. biti postignut konačan dogovor sa Bosnom i Hercegovinom oko pitanja razgraničenja.
- Daćemo sve od sebe da budemo kompromisni i konstruktivni, a da u isto vreme ne naudimo interesima ni srpskog, ni drugih naroda koji žive kako u BiH, tako i u Srbiji - poručio je Vučić.
Ta njegova najava o razgraničenju, podstakla je različita politička prepucavanja.
I dok je predsednik Republike Srpske Milorad Dodik otvoreno rekao kako u ovom pitanju RS u potpunosti podržava zahteve Srbije, opozicione stranke u tom entitetu misle suprotno.
"Može dati samo ono što mu je tata ostavio"
Potpredsednik Narodnog demokratskog pokreta Zdravko Krsmanović protivi se bilo kakvim parcijalnim rešenjima, ocenjujući da granica sa Srbijom mora biti urađena na ozbiljniji način i u celosti - od Save do Višegrada i Rudog.
- Nikako ne bih pristao da se to radi preko kolena i da neko nekom obećava da će davati neku teritoriju kao da mu je to tatino, kao što sam čuo informaciju da je Dodik rekao da će podržati sve što Srbija predloži. Može dati ono što mu je tata ostavio. Posebno je interesantno područje oko Bajine Bašte i Zvornika, iz razloga što je to čisti profit. To je isto kao da naftnu bušotinu dajete nekome - ističe Krsmanović.
Mešanje politike u pitanje granice, u Državnoj komisiji za granice BiH ne žele da komentarišu, navodeći kako ne znaju da li Srbija i dalje ostaje pri zahtevima iz 2003.
Ukoliko bi došlo do razmene teritorije, kako kažu u Komisiji, onda se ide po principu metar za metar, uzimajući u obzir isti kvalitet i kvantitet.
