Legitimno vraćanje azilanata u Hrvatsku: Šamar iz Luksemburga
Austrija i Slovenija mogu legitimno da vraćaju u Hrvatsku tražioce azila koji su stigli na njihovu teritoriju preko Hrvatske u jeku migrantske krize, odlučio je juče Evropski sud pravde (CJEU)sa sedištem u Luksemburgu.
Sud je zaključio da se u ovom slučaju primenjuje Dablinski sporazum, po kome zemlja EU u koju je tražilac azila prvo ušao, treba da razmatra njegov zahtev za azil.
Evropskom sudu su se obratili austrijski i slovenački sudovi, kojima su se žalili jedan sirijski azilant i dve avganistanske porodice, osporavajući vraćanje u Hrvatsku.
Na vrhuncu migrantske krize, tokom koje je više od milion ljudi preko mora stiglo u Evropu samo tokom 2015. godine, hrvatske vlasti su organizovale tranzitni prevoz migranata i izbeglica do hrvatsko-slovenačke granice, da bi tamo (posle prolaza kroz "koridor") mogli da podnesu zahtev za azil u drugim zemljama članicama EU.
Tako je sirijski državljanin podneo zahtev u Sloveniji, a članovi avganistanskih porodica u Austriji.
Međutim Slovenija i Austrija su, pozivajući se na Dablinski sporazum, smatrale da Hrvatska treba da razmatra njihove zahteve, s obzirom da su oni ilegalno ušli u tu zemlju.
Evropski sud je ocenio da to što su hrvatske vlasti "pomogle" tražiocima azila da što pre stignu do drugih zemalja Unije, ne može da se oceni kao viza.
Iako zemlja članica Unije ima prava da dozvoli ulazak na svoju teritoriju iz "humanitarnih razloga" bez poštovanja uobičajenih propisa ulaska, ona to može da uradi samo za svoju teritoriju, a ne i za teritoriju drugih zemalja članica, naveo je sud.
