"Plavi šlemovi bili ratni zarobljenici, a ne taoci"
Svedok odbrane Radoje Vojvodić izjavio je na suđenju generalu Ratku Mladiću pred Haškim tribunalom da su "plavi šlemovi" UN u leto 1995. godine bili "ratni zarobljenici", a ne taoci Vojske Republike Srpske, kako tvrde tužioci.
Prema optužnici protiv generala Mladića, Vojska Republike Srpske kojom je komandovao u to vreme, uzela je kao taoce više od 200 pripadnika Unprofora i neke od njih koristila kao "živi štit" od udara NATO avijacije koji su započeli krajem maja 1995. godine.
Pročitajte još:
* Kanadski oficir: Verujem da je granata na Markale ispaljena sa položaja armije BiH
* "U Sarajevu sa položaja Armije BiH ubijeno više od 3.000 srpskih civila"
Kapetan Vojvodić, koji je tada bio oficir za bezbednost u pozadinskoj bazi Vojske Republike Srpske na Jahorini, posvedočio je da je 26. juna 1995. godine, dan pošto je NATO počeo da bombarduje VRS, u toj bazi zatekao njemu nepoznate vojnike koji su dvojicu "plavih šlemova" vezali za stubove, prenose beogradski mediji.
Prema svedokovim rečima, ti vojnici rekli su mu da su pripadnici Unprofora "ratni zarobljenici" zato što su se "svrstali uz suprotnu stranu" i da postoji sumnja da su "navodili NATO avione".
Vojvodić je rekao da je nedugo zatim, po naređenju, otišao u obližnje skladište Jahorinski potok koje su avioni Alijanse već bili bombardovali i da je tamo zatekao još pet-šest "plavih šlemova" vezanih za stubove.
Tvrdio je da mu je bilo naređeno da se pobrine da zarobljenici budu bezbedni, da im niko ne naudi i da im drugi vojnici ne prilaze.
Iste večeri, po naređenju pretpostavljenog generala Zdravka Tolimira, načelnika za bezbednost Glavnog štaba VRS, Vojvodić je sve zarobljene prebacio u svoju bazu, gde su bili zadržani do oslobađanja 18. juna.
- Odgovorno tvrdim da im od tada niko nije pretio... Od 26. maja do 18. juna, nikada nisu bili ni fizički, ni psihički ugroženi - naglasio je svedok, dodajući da je, naprotiv, prema njima postupano s poštovanjem u skladu sa Ženevskim konvencijama.
Vojvodić je dodao da su zarobljenici imali pristup lekaru i da su ih posećivali pripadnici Crvenog krsta.
