Gde čuvati sredstva: Srbi strahuju za novac
Gotovo svaki dan se u medijima nađu vesti o krađama i provalama. Na meti lopova su najčešće novac i dragocenosti.
Oni od kojih ima šta da se ukrade sve češće se interesuju za iznajmljivanje sefova u bankama. Ta sigurnost košta ih od 3.000 dinara godišnje pa naviše.
Pročitajte još:
* Velika novina: Banke će naplaćivati i štednju?
* Krediti kao noćna mora: Sve više stanova koji idu na doboš
Pojedine banke traže i depozit, a druge pak gubitak ključa ili sigurnosne kartice koja služi za otvaranje sefa papreno naplaćuju - bar 10.000 dinara.
Uprkos pojačanom interesovanju, to za banke nije baš posao koji obećava pa se uglavnom koriste stari kapaciteti. Troškovi obezbeđenja su veliki, a zarada ne opravdava nova ulaganja.
U Beogradu već nekoliko meseci vlada prava jagma za sefovima. U Novom Sadu se mogu pronaći i nema prevelikog interesovanja.
Banke ta odeljenja za držanje novca i dragocenosti imaju obično u većim gradovima. Klijenti iz manjih mesta koji su zainteresovani za takvu uslugu obično moraju da putuju do većih gradova da bi stavili na sigurno ono što im je vredno. Izuzetak su sefovi koji su pravljeni i pre Drugog svetskog rata u starim bankama u Vojvodini.
Ako postoje, tu se i izdaju. Banke nisu zainteresovane da šire te kapacitete. Sume koje dobijaju od iznajmljivanja sefova mogu da zarade daleko jednostavnije na održavanju tekućih računa ili provizijama od platnih kartica.
Za klijente je bolje da novac drže na bankovnom računu. Dobije se makar kamatica, a država garantuje za sumu do 50.000 evra u slučaju da banka ode u stečaj ili bankrotira.
Ako vam opljačkaju sef
Može li se dogoditi da vam neko opljačka sef u banci? Kod nas može: pre nekoliko godina je izbila prava afera oko toga. U slučaju da je klijent pokraden u sali sa sefovima, ostaje mu da se obrati banci za pomoć. Ako nema razumevanja, sledeća instanca je MUP pa sud. Tamo će morati da objasni odakle mu novac. To za one koji su tu deponovali sveže opran novac nije zgodno.
