NIS opet srpski?
Sve češće iz Moskve stižu analize koje pokazuju da Rusija razmišlja o ukidanju projekta Južni tok, gasovoda koji bi iz Rusije trebalo da doprema plavi energent preko Crnog mora do Bugarske, pa dalje preko Srbije i Mađarske do Austrije.
Međutim, mnogi vetrovi su zaduvali. Cena gradnje je poskupela za 45 odsto, u Južnom toku su partneri Gaspromu i nemačke, mađarske, bugarske, italijanske i austrijske kompanije, redom iz država koje su uvele sankcije Rusiji.
Radna grupa za sukobeOdnosi Srbije i Rusije, kad je o energetici reč, nisu blistavi. Nedavno je Rusija smanjila Srbiji za trećinu isporuke gasa zbog duga od 200 miliona evra. Premijer Vučić isposlovao je kod Putina da polovinu duga platimo odmah, a ostatak u ratama. Da nešto ozbiljno ne štima svedoči i činjenica da je 11. avgusta ove godine ministar policije Nebojša Stefanović formirao radnu grupu za preispitivanje okolnosti pod kojima je provedena privatizacija NIS-a, a koje je Vučić prethodno označio sumnjivim. Rezultata još nema. Ruska strana nije krila ljutnju i razočarenje što je Srbija krenula da na taj način preispituje ugovore s Moskvom. |
Šta god da je razlog za obustavljanje projekta, Srbija će se kao nijedan partner u projektu naći u velikoj nevolji. Naime, naša zemlja je 2008. godine napravila famozni naftno-gasni aranžman, vezani sporazum kojim smo Gaspromnjeftu prodali NIS, polovinu skladišta gasa u Banatskom dvoru, dali smo Rusima veoma povoljna prava eksploatacije nafte u Vojvodini i koncesiju u Angoli. Zauzvrat, za NIS smo dobili 400 miliona dolara, te je kompanija uzela kredit za modernizaciju rafinerija srazmerno udelu države i Gaspromnjefta. Međutim, šta ako Južnog toka ne bude?
U tom slučaju Srbija bi mogla da se pred nadležnim arbitražnim sudom pozove na neizvršenje sporazuma koji bi onda mogao da bude raskinut.
- Vreme je da Srbija pogleda istini u oči, makar u onoj meri u kojoj su to već učinili Rusi. Jasno je da je Južni tok politički, a ne ekonomski projekt od prvog dana, ali kako Evropska unija ne dopušta gradnju gasovoda koji nije upodobljen propisima Brisela, sve je teže verovati da će gasovod ikada biti izgrađen - kaže za "Vesti" Sijka Pištolova, stručnjak za energetiku i urednik "Enerdžiobzervera".
Kad je reč o scenariju raskida, Pištolova navodi da bi Srbija morala Gaspromnjeftu da vrati 400 miliona od kupoprodaje NIS-a i preuzme nazad kompaniju, te da se naftno-gasni aranžman raskine.
Konsultant za strana ulaganja Milan Kovačević za naš list ističe da je glavni problem sa Rusima napravljen u startu, te sve posledice koje proističu padaju na teret Srbije.
Država na klackaliciDiplomate se slažu da se Srbija našla u neugodnoj situaciji da kao kandidat za članstvo u EU mora da prati politiku Brisela, pokušavajući istovremeno da balansira u odnosima s Rusijom. |
- Ugovor je loše napisan. Mi smo u njega strpali i Banatski Dvor i NIS i eksploataciju i Južni tok, pa smo i to posle dopunjavali. Taj ugovor je sjajan za rusku stranu i katastrofalan za srpsku. Ipak, uprkos svemu Srbija ima dobre argumente da pokrene arbitražu u slučaju da Južnog toka ne bude ili projekat bude na neodređeno odložen - kaže Kovačević.
Ta arbitraža bi bila spor država, a ne kompanija, ističe Kovačević, jer je reč o međudržavnom sporazumu.
- Možemo da tražimo obeštećenje. Ali znate, taj sporazum su sa ruske strane pregovarali stručnjaci, a sa srpske političari, pa i nije čudo što je takav. Uostalom, naši političari i današnje i bivše vlasti su tvrdili da je reč o sporazumu koji nije samo ekonomski, već i politički, pa sumnjam da bi neko imao hrabrost da se tako suprotstavi Moskvi - dodaje Kovačević.
A šta ako je kriv Brisel?Ekonomski analitičar i glavni urednik NIN-a Milan Ćulibrk smatra da Srbija u startu ugovorom sa Rusima nije dobro zaštitila svoje interese, te da će biti vrlo teško da ih brani ako Južnog toka ne bude. |
