Četvrtak 23. 5. 2019.
Washington
80
  • Chicago
    180
  • New York
    130
  • Belmont
    100
  • Atlanta
    210
  • Boston
    240
  • Firt
    120
  • Denver
    200
  • Detroit
    150
  • Dover
    140
  • Hartford
    110
  • Orlean
    130
  • Helena
    180
  • Ren
    90
  • Honolulu
    240
  • Las Vegas
    100
  • Portland
    260
  • Salem
    220
  • Santa Fe
    110
  • Tampa
    210
  • Topeka
    100
0
Ponedeljak 22.04.2019.
17:00
Filip Rodić A

Sokolarstvo mamac za turiste

Srpski sokolari se trude da očuvaju tradiciju lova sa pticama grabljivicama, veštinu koja na našim prostorima postoji još od srednjeg veka, jednog od najsvetlijih perioda srpske istorije. Međutim, danas je broj lovišta za lov sa pticama grabljivicama mali i potrebni su posebni uslovi u lovištima da bi se on omogućio.

Facebook/Raptor
Hani Girgis, prvi licencirani sokolar za biološku zaštitu u Srbiji

Veliki problem jeste i neznanje koje vodi do stvaranja predrasuda da se radi o mučenju životinja, ističe se i krivolov. Dolazi do nesuglasica i nesporazuma s lovačkim udruženjima i grade se barijere oko grane s velikim potencijalom za ekološki i ekonomski boljitak Srbije.

Donošenjem novog Zakona o divljači i lovstvu dozvolilo bi se sokolarenje na nivou svih lovišta u državi, samim tim će se voditi više računa o zaštiti životne sredine i koristiće se atraktivnost ptica grabljivica za turizam i biološku zaštitu u kontekstu ekonomskih benefita.

Sokolarstvo je plemenita disciplina i zbog svoje humanosti prema pticama grabljivicama je zaštićeno Uneskom kao prirodna nematerijalna baština. Staro je 4.200 godina i specifično po tome što sve ptice grabljivice potiču iz veštačkog uzgoja, a žive život u skladu sa svojom prirodom.

Facebook/Raptor

 

Beže od ljudi

Razmnožavaju se dobrovoljno, mogu da lete, nema prisiljavanja da se jastreb, soko ili orao nateraju da krenu u lov. Postoji specifična obuka tokom koje ptica shvata da mnogo bolje uz čovekovu pomoć dolazi do plena, kako objašnjava član Društva sokolara Srbije Hani Girgis:

- Jednom jastrebu je mnogo teže da nađe plen dok je sam. Mora da traži, gleda konkurenciju drugih predatora. Mnogo više problema. Mi smo njihovi psi. Mi ih nosimo i pružamo im šansu "na izvol'te". Konkretno, nosimo jastreba na ruci i kad isteramo zeca na čistinu, njegovo je samo da napravi kratak let i da zadrži tog zeca dok mi ne dođemo i pomognemo mu. Inače, pošto je zec teži od jastreba, on ne bi mogao u prirodi da ga ulovi.

Procenat uspešnosti u odnosu na lov vatrenim oružjem je prilično manji jer ujedno postoji viši nivo rizika da se ptica povredi ili odustane od borbe sa plenom, za razliku od ciljanja na bezbednoj distanci, sa čeke, korišćenjem optike.

Treba naglasiti i da postoje propisi o uzgajivanju ptica grabljivica, sokolarska etika, Zakon o dobrobiti životinja i međunarodna sokolarska konvencija koje određuju potrebne uslove za odgoj i sankcionišu njihovo nepoštovanje. Nedostatak obrazovanja prema sokolarstvu i navikama ptica grabljivica kreira mišljenje po kome su ptice grabljivice opasne po ljude.

- Opasnost od ptica grabljivica nije velika. Ptice grabljivice beže od ljudi, jedino se brane kada su saterane. Mogu da budu opasne samo ako se treniraju da napadaju plen koji je veći od njih - ističe ornitolog prof. dr Saša Marinković sa Biološkog instituta "Siniša Stanković".

Poređenja radi, srndaći mogu maksimalno doći do 35 kg težine, a opasnost po odraslu osobu je minimalna.

Facebook/Raptor
Radan Bulatović, član Sokolarskog društva

Brojne prepreke

Prema članu 76 Zakona o divljači i lovu iz 2010, propisuje se "zabrana lova lovostajem zaštićene divljači upotrebom sokola i drugih ptica grabljivica u lovištima u kojima takav način lova nije predviđen lovnom osnovom".

Kamen spoticanja u ovom zakonu je taj da sve zavisi od lovne osnove pojedinačnih lovišta, a nema propisa više pravne instance koji bi regulisao obavljanje sokolarskog lova, o čemu komentariše i Rodoljub Hadži-Cenić, samostalni savetnik Lovačkog saveza Srbije (LSS):

- Potrebno je da je su uslovi lova pticama grabljivicama i zakonski regulisani, ali ne kao do sada, da može da se lovi samo tamo gde je to predviđeno lovnom osnovom, već svuda gde ih primaju lovci.

Dakle, problem je opet u ljudima ne u lovištima. Kad bi lovci i rukovodstva lovačkih udruženja znali koliki je mali procenat uspešnosti napada ptice na plen, kako uspešno može da vlada sokolar svojom pticom i da je kontroliše prilikom lova sa njom, a naročito kakve koristi bi imali od njih u pogledu smanjenja broja predatora, šakala i lisica, sigurno bi sokolarima bio mnogo lakši pristup u naša lovišta.

U prilog Hadži-Cenićevoj tezi ide i mišljenje Hanija Girgisa:

- Prosečan lovac misli da čim imaš pticu grabljivicu koja se ne čuje u odnosu na pucanj da je to krivolov. Sokolarstvo je starije od baruta, a kamoli luka i strele. Sokolari prilikom polaganja sokolarskog ispita polažu stavke iz pomenutog Zakona o divljači, u komisiji su članovi LSS-a, dobijaju lovnu kartu i samim tim su jednaki sa lovcima. Razlikuje ih samo šta im je na ruci. Sve do sada spomenute prepreke u širenju sokolarstva primoravaju članove Društva sokolara da strpljivo, korak po korak, od usta do usta upoznaju članove lovačkih udruženja i ostale i o drugim bitnim sferama gde je sokolarstvo poželjno. Prvo je biološka zaštita. Uklanjanja štetočina na velikim površinama poput aerodroma, hangara ili silosa uz pomoć sokola. Brojna jata golubova ili vrana štete na razne načine u svakodnevnom funkcionisanju privatnih ili državnih firmi, bilo ometanjem letova aviona, konzumiranjem žitarica u silosima ili čak izmetom, koji nagriza površinu letelica.

Biološka zaštita

- Sokolarstvo je toliko daleko otišlo u svetu da su ljudi shvatili da se uz pomoć ptica grabljivica može vršiti tzv. biološka zaštita, mnogo pogodnija od starog sistema koji se svodio na rasterivanje ptica puškama, trovanjem... Tada ljudi nisu znali da razlikuju vetrušku, mišara, goluba, vranu, pucali su na sve. Ovako hvatamo ili rasterujemo posebne vrste. Kad ptica ulovi plen, nagradimo je, a ostatak jata se uplaši i ne vraća se. Za sada smo zadovoljni, imamo posla, ali je problem što veliki broj firmi ne zna kome da se obrati. Uglavnom se svodi na preporuku - pojašnjava Girgis, prvi licencirani sokolar na Balkanu za posao rasterivanja ptica pomoću grabljivica na aerodromima.

Veštine ptica grabljivica mogu se sa urbanih prostorija preneti u prirodu i biti adekvatno iskorišćene za zaštitu životne sredine.

- Ptice grabljivice su značajan deo ekosistema. Ne samo što kontrolišu brojnost vrsta koje čoveku nanose štetu one imaju važnu ulogu u prirodnoj selekciji svoga plena. Značajne su i kao indikatori čiste sredine jer prve reaguju na unošenje raznih otrova u prirodi - kaže prof. dr Marinković.

Turizam je još jedna stavka gde sokolari mogu doprineti. U tome se možemo ugledati na stepske države centralne Azije, poput Kazahstana i Mongolije, koje su shvatile potencijal sokolarstva i uvrstile ga u turističke ture. Predstavljajući neizostavni deo nacionalne kulture, u turističkoj ponudi imaju i dan u lovu sa sokolarima, između obilazaka istorijskih znamenitosti i prirodnih lepota. Što je veća ptica i lovina - to je veća i cena aranžmana.

U Kazahstanu se "lov na dan" sa jastrebom na prepelicu naplaćuje od 1.500-2.000 evra, sa stepskim sokolom na fazane i zečeve više od 2.000 evra, a za surog orla na lisice od 3.500-4.000 evra. Ako su cene tolike u centralnoj Aziji, zašto bi Srbija, prebogata raznovrsnim terenima za lov, prirodnim lepotama i istorijskim znamenitostima, sputavala razvoj i atraktivnost svoje turističke ponude.

Facebook/Raptor
Ptice grabljivice se koriste za ekološku zaštitu aerodroma od štetočina

Zakonom propisan svaki detalj

Dobra vest je da su članovi LSS-a i Društva sokolara Srbije pronašli zajednički jezik i krenuli sa izradom predloga Zakona o divljači i lovstvu, po kome će se sokolarstvo dozvoliti na čitavoj teritoriji.

- Pošto su sokolari udaljeni od mogućnosti uticaja na izmenu zakona, s obzirom na to da se ovaj planski dokument radi na svakih deset godina, a i među našim lovačkim udruženjima vlada veliko neznanje što se tiče sokolarenja, teško je bilo ubaciti ih u bilo koje lovište. Iz tog razloga smo počeli zajedničku borbu za poboljšanje njihovog statusa u Zakonu o divljači i lovstvu, a dobra strana je o to što nalazimo razumevanje u upravi za šume našeg resornog Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede - zaključuje Hadži Cenić.

Jedan o najaktivnijih članova među sokolarima Radan Bulatović iznosi izmene koje će biti deo novog Zakona o lovstvu:

- Predlog Zakona je nastao na osnovu iskustava iz Češke i Slovačke. Zvali smo njihove predstavnike i tražili da nam decidno prenesu njihove zakone. Svakog trenutka se čeka da se izglasa. U njemu piše da je sokolarstvo disciplina lova uz pomoć ptice grabljivice. Njime se može baviti samo osoba koja ispunjava određene uslove, sokoar ima propisan izgled, zatim lovi sa udruženjem itd.

Čuvaju parlament u Londonu

Britanci upotrebljavaju sive sokolove za zaštitu zgrade parlamenta u Londonu od prekomernog broja golubova. Isti slučaj je i sa škotskim parlamentom u Edinburgu, koji je sa biološkom zaštitom krenuo 2008. Pre toga su za rešavanje problema sa golubovima trošili po 35.000 funti godišnje po ugovoru, uključujući 11.000 funti u poslednjoj godini pred uvođenje ptica grabljivica. Isprva je upotreba Harisovih jastrebova i sokolova bila procenjena na 13.000 funti, ali je trošak opadao nadalje, što pokazuje ekonomsku isplativost i efikasnost.

Pod zaštitom Uneska

Sokolarstvo je pod zaštitom Uneskom u 19 zemalja sveta, što po Evropi, što po Bliskom istoku i centralnoj Aziji. Od Velike Britanije do Mongolije se veliča povezanost lova sa pticom i tradicionalnih vrednosti, razlike su u opremi, ali su metodi vrlo slični. Sokolari smatraju sebe zajednicom, koja putuje nedeljama, obilazeći lovišta, dok preko večeri prepričavaju doživljaje i iskustva stečena tokom lova. Na sokolarstvo se gleda kao na sponu između prošlosti i sadašnjosti, naročito u društvima gde je ono jedna od retkih preostalih drevnih aktivnosti. Znanje se prenosi s kolena na koleno, šta više je deo obrazovnog sistema, npr. u Češkoj i Slovačkoj.

TRENUTNO NAJČITANIJE
VIDEO VESTI
ŠTAMPANO IZDANJE
DOBITNIK
Ana Kostadinović (22)
GUBITNIK
Senad Mašović (50)
DNEVNI HOROSKOP
ovan21. 3. - 20. 4.
Obazrivo sa novcem danas. Slede vam izazovne ponude kojima vam neko obećava veliki dobitak. Ukoliko se brzopleto zaletite, preti vam finansijski gubitak.
SAVET: budite umereni u svemu.
DNEVNI HOROSKOP
ribe20. 2. - 20. 3.
Ponuda koju dobijate dugoročno može biti veoma povoljna. Pobedite svoj pesimizam i prihvatite bez suvišnih pitanja i preteranog analiziranja.
SAVET: budite odlučni.
DNEVNI HOROSKOP
strelac23. 11. - 21. 12.
Hitno vam je neophodan predah i kratak odmor. Splet okolnosti koje se nameštaju sa prijateljima, otvaraju mogućnost da pobegnete na nekoliko dana.
SAVET: više se krećite.
  • 2019 © - vesti online