Mladi u Srbiji ne misle na brak
Tokom prošle godine u Srbiji je zaključeno 36.047 brakova, što je za skoro 1.000 manje nego pre dve godine, a, prema službenim podacima, pomera se i starosna granica i u brak ulazi sve kasnije.
Muškarci pred matičara staju, u proseku, sa 34 godine, a žene sa 31.
Samo pet godina ranije muškarci su u brak ulazili sa 33 godine, a žene sa 29, podaci su Zavoda za statistiku.
Kasniji brak, kasnije i potomstvo...
Žene na jugu Srbije rađaju prvo dete sa 26 godina, a na Vračaru, na primer, sa 33 godine.
Psiholog Branka Tišma kaže da je jedan od razloga što se mladi sve kasnije odlučuju za brak ekonomska nesigurnost, ali su, primećuje i zanemarene tradicionalne vrednosti.
"Mladi kasno dobijaju posao i jako dugo žive sa svojim roditeljima. Kada bi ušli u brak, morali bi da žive sa svojim roditeljima u malim stanovima i da i dalje budu izdržavana lica. To nije zgodno", kaže Tišma za Tanjug.
Takođe, sve više mladih nastavlja školovanje, završava fakultete, a kada se i zaposle obično imaju klizno radno vreme i nemaju previše vremena za druženje, te veze danas lako pucaju.
"Veze su danas drugačije nego što su bile ranije. Druge norme i vrednosti su ušle u njihove živote, tako da brak nije trenutno jedna od cenjenih vrednosti, da bi tome težili. A oni koji vrednuju brak, vrlo često nisu u situaciji da ga formiraju", pojasnila je ona.
Matičar Nemanja Ðurović, počeo je da radi pre 15 godina i kaže da je danas manje venčanja nego u tom periodu.
"Promenila se i starosna granica mladenaca. U ovom trenutku možemo reći da na Zvezdari mladi u brak ulaze posle tridesete godine, kada zagaze u četvrtu deceniju", kaže Ðurović.
Ministarka zadužena za demografiju i populacionu politiku Slavica Ðukić Dejanović potvrđuje, pozivajući se na analize i istrazivanja, da mladi u Srbiji odlažu brak i rađanje dece.
"I odluka o rađanju prvog deteta se odlaže", kaže Ðukić Dejanović.
Ona ukazuje da ekonomska nesigurnost nije jedini razlog za taj fenomen, te ukazuje da se u celoj Evropi beleži manji broj brakova.
I države blagostanja, kaže, imaju problem sa "belom kugom".
Dodaje da mladi moraju biti u fokusu lokalnih samouprava, te da je važno usklađivanje rada i roditeljstva.
Kako bi finansijski pomogla parovima sa decom, država danas za svako rođeno prvo dete izdvaja jednokratno 100.000 dinara, za svako drugo 10.000 dinara mesečno - dve godine, za treće 12.000 dinara - 10 godina, četvrto 18.000 - 10 godina.
Srbija nije jedina zemlja gde se mladi sve kasnije odlučuju za brak i sve kasnije dobijaju potomstvo. Slično je i u zemljama regiona.
U Hrvatskoj, na primer, muškarci pred matičara odlaze u proseku sa 31,3 godine a žene sa 29, u Crnoj Gori žene se u proseku udaju sa 28, a muškarci sa 31,5 godina, a "najmlađi" su bračni parovi u BiH, gde se žene u proseku udaju se 26, a muškarci sa 29 godina.
