Miloš jači od svih nedaća
"Tamni oblaci nadvili su se nad selom Barič kod Velikog Gradišta u Srbiji. Vetar zviždi, a preteće munje paraju nebo dok se na tamošnjem groblju Miloš Momirović (17) saginje da, blago, usnama dotakne obični drveni krst. Na krstu piše ime njegove prerano preminule majke Marine (36), koja je 2014. godine izgubila životnu bitku sa teškom bolešću".
Ovako je najtražniji nemački dnevnik "Bild" započeo reportažu iz Srbije gde je ekipa tog lista pre nekoliko dana posetila Miloša kojem su, u humanitarnoj akciji vođenoj 2006. godine, taj list i njegovi čitaoci bukvalno spasli život.
A u toj humanoj misiji učestvovali su tada i brojni čitaoci "Vesti", jer smo lečenje tada petogodišnjeg dečaka pratili iz dana u dan. Strahovali smo i strepeli s njegovim roditeljima, mamom Marinom i tatom Slađanom (47) i zajedno s njima se radovali kad su iz Univerzitetske klinike u nemačkog gradu Jena stigle ohrabrujuće vesti da je operacija uspela i da će Miloš živeti.
Danas 12 godina kasnije Miloš hrabro ide kroz život: uspeo je da završi i školu, ali zbog brojnih zdravstvenih problema koji ga i danas muče teško da će uskoro biti sposoban za neki posao.
- Moja je supruga umrla od raka svesna da je učinila sve što je mogla da mlađem sinu spase život i srećna da će je on nadživeti - kaže za "Bild" Milošev otac Slađan.
Miloš od majčine smrti svakodnevno posećuje njen grob.
A 2006. godine "Vesti" su prve saznale, a ubrzo i "Bild", za bolesnog dečaka iz Srbije koji je četiri od pet godina svog dotadašnjeg života proveo u bolnici. Dijagnoza je bila kartagenski sindrom, gde su organi kao u ogledalu, odnosno na drugoj strani od one koja je kod ostalih ljudi uobičajena.
Kritično i drugo oko
Miloševa jetra danas funkcioniše dobro, ali muku muči sa dijabetesom pa svakodnevno mora da prima injekcije insulina. Vid je na jedno oko izgubio još pre dolaska u Nemačku na operaciju, a na onom na koje vidi ima dioptriju minus 19,7!
- S okom je sve gore, Miloš sada vidi samo senke i ne znamo da li će potpuno oslepeti. Ali, on se ne da i uspešno se nosi sa svojim hendikepima. Uz pomoć velike lupe igra igrice na računaru, loptu ubacuje u koš "po osećaju", a po selu se kreće sam i sigurno i to nam je u ovom trenutku najvažnije - kaže Milošev tata Slađan.
Njegovo srce je kucalo na desnoj strani, žučna kesa i jetra su bili smeštene na levoj. Priča o bolesnom Milošu Momiroviću, posebno potresne fotografije koje je "Bild" tada objavio, a preneli smo ih mi u "Vestima", dirnula je u srce hiljade naših čitalaca koji su prvi saznali za slučaj malog Miloša i borbu njegovih roditelja da spasu život mlađem sinu.
Posle objavljivanja razgovora sa bračnim parom naših zemljaka iz Minhena, koji su bili rodom iz istog kraja u Srbiji odakle su i Momirovići i tako saznali za njega, javila se jedna naša lekarka iz Nemačke, koja je kao stručnjak preporučila kliniku u Jeni kao izuzetnu ustanovu specijalizovanu upravo za presađivanje organa kod dece.
Po dolasku porodice Momirović u Nemačku, mnogi naši zemljaci i brojni ljudi velikog srca pomogli su malom Milošu i njegovoj porodici, ali humanitarna organizacija naših kolega iz "Bilda"
- Srce za decu obavila je lavovski deo posla. Posle objave apela za samo četiri dana skupljeno je 148.000 evra, više nego što je bilo potrebno za operativni zahvat obavljen u novembru 2006. godine tokom kojeg su hirurzi u prilično rizičnom operativnom zahvatu dečaku odstranili celu obolelu jetru, a umesto delića očeve, kako je prvobitno bilo planirano, presađen mu je petostruko veći deo jetre oca Slađana, koji se prema ranijim ispitivanjima pokazao kao idealan davalac.
Ljubazna sestra
Miloš se na sreću ne seća agonije i bolova kroz koje je tada prošao. Bio je previše mali i na to ga podsećaju jedino potresne fotografije njegovog izmučenog tela iz tog vremena.
- Mogu da se setim jedino jedne medicinske sestre sa odeljenja intenzivne nege koja je bila vrlo ljubazna i dobra prema meni - priča danas Miloš.
