Sreda 15. 8. 2018.
Washington
200
  • Chicago
    230
  • New York
    210
  • Belmont
    200
  • Atlanta
    220
  • Boston
    260
  • Firt
    200
  • Denver
    220
  • Detroit
    240
  • Dover
    220
  • Hartford
    210
  • Orlean
    210
  • Helena
    260
  • Ren
    180
  • Honolulu
    280
  • Las Vegas
    350
  • Portland
    280
  • Salem
    230
  • Santa Fe
    210
  • Tampa
    250
  • Topeka
    230
2
Ponedeljak 28.05.2018.
00:11
J. Arsenović - Vesti A

Kako sam Klintona saterao u ćošak

U jednom beogradskom hotelu na Terazijama Miloš Šupica dolazi na razgovor za "Vesti" sa medaljom "Nikole Tesle" oko vrata. Ponosan je na priznanje Tesline naučne fondacija iz Pitsburga koje mu je dodeljeno pre dve godine za dugogodišnji humanitarni rad. Ovaj 82-godišnji vitalan Krajišnik živi od svoje 21. godine u Americi. Dvaput se ženio i obe supruge su mu Amerikanke, pa mu se ne može zameriti što njegovo troje dece slabo ili gotovo nikako ne govori srpski.

V. Sekulić
Krajišnik na Terazijama: Miloš sa Trslinom medaljom

On i dalje divani po krajiški, i dalje ga vuče pastoralna lepota Plitvičkih jezera, njegovog rodnog kraja, i dalje se trudi da veze sa korenima neguje preko humanitarne organizacije "Spasimo srpsku decu".

Za sebe veli da je i ekonomski i politički emigrant.

Otac stariji od Amerike

- Amerikancima kažem da je moj otac Mihajlo rođen 1877. godine stariji od Amerike. Tri puta se ženio. Prvi brak je kratko trajao, žena se brzo razbolela i umrla. U drugom braku je imao šestoro dece, baš kao i u braku sa mojom majkom Petrom. Ja sam njegovo najmlađe dete. Moj najstariji brat po ocu je rođen 1900. dok sam ja 1936. godište! Majka je od oca bila mlađa 20 godina, a on je uvek govorio da više voli dve od po 20 nego jednu od 40 godina. I ja sam taj princip nasledio (smeh). Moja sadašnja supruga Barbara dosta je mlađa od mene.

Ne mešajte vlast i narod

- Neki naši ljudi se čude kako to da Amerikanci pomažu Srbima? Braćo Srbi, nemojte da mešate američku vlast sa američkim narodom.
Kada je mali Aleksandar Pavlović završio presađivanje kože u bolnici u Sakramentu, njegov otac je rekao: "Ako mi ikada neko spomene da su Amerikanci ovakvi i onakvi, ima da ga prevaspitam. Oni su mene i moje dete bolje tretirali nego moji Srbi."
 

- Otac i ujak Mitar Bobić su pre Prvog svetskog rata otišli za Ameriku, što bi se reklo, trbuhom za kruhom. Kada je Austorugarska objavila rat Srbiji, njih dvojica su se vratili sa namerom da se bore na strani Srbije. Ocu to na kraju nije pošlo za rukom jer je imao problem sa očima. U Zagrebu mu je neki doktor usuo kapi da bi posle tri dana izgubio vid.
- Moje rodno selo je Gornje Jezero. Plavča Draga je zaseok u kojem su živeli Šupice, Jovetići, Kneževići... sve su to bili Srbi. Naša kuća je pet metara od jezera. Sada tamo nema nijednog Srbina. Naišao sam samo na jednu Srpkinju. Priča kako je komšija Hrvat maltretirao. Psovao joj majku srpsku, pretio da će je zaklati, ma nema šta joj nije govorio. Jednoga dana njoj dozlogrdilo: "Majku ti tvoju ustašku, ubiću te ako još jednom dođeš na moj prag." Od tada je više ne dira.

O prebegu preko granice

- Prebegao sam iz Titove Jugoslavije 2. juna 1955. a u Ameriku sam došao prvog maja 1957. godine. Prve dve godine emigracije proveo sam nešto malo u Austriji, a potom u Nemačkoj, gde sam morao da radim u rudniku da bih stekao pravo na izbegličku vizu za Ameriku. Kada sam završio zanat u Kostolcu hteo sam da idem u oficirsku školu, ali me je muž moje sestre odgovorio. Kaže, dok ostariš ili se penzionišeš, ova će zemlja nestati. Na predvojničkoj obuci u Požarevcu me neki major maltretirao, pretio mi da će me staviti da čistim tenkove. Mislim se - "oćeš malo sutra, begam ja preko granice. Krenuo sam sa rođakom Nikolom Bobićem, ali je njega moj brat Đorđe uspeo da odgovori. Ja se nisam dao i krenem sam za Sloveniju. Imao sam 19 godina.

- Dođem ja tako u Jesenice, pogranično mesto sa Austrijom. Čekao sam da kiša padne i sa sendvičem u džepu krenem ka granici, uz planinu. Vidim jedan meštanin nosi na vilama seno. "Kud je put za Jesenice", pitam ga. On me odmah pročitao: "Pa ti ideš iz Jesenice, ako begaš preko granice, ovamo ti je pravac". Pada noć, zatrpam se lišćem, granama, smrz'o se živ. Od grana sam napravio strelicu u pravcu gde treba da idem. Kada sam se probudio pošto je bilo blatnjavo vidim trag od cipela, na đonu piše JNA. Kažem sebi - do večeras ću biti ili u zatvoru ili u Austriji. Tako tri dana i noći dok se nisam obreo u Austriji. Jednom se probudim a ono me zmija gleda iz žbuna.

Test rodoljublja

- Nakon dve godine rada u rudniku u Esenu, kada smo ispunili rok za emigraciju u Ameriku, pozvali nas na saslušanje. Ispituju ko si šta si, gde si živeo, radio i na kraju - ako odeš u SAD da li bi služio američku vojsku? Što da ne, odgovorim. "A ako bi Amerika zaratila sa Srbijom, da li bi išao u rat?". "Aa, ne! Nema šanse! Ne mogu da ratujem protiv moje sestre i braće". On tu prekine: "Mladiću, tebi su vrata zatvorena". Posle mesec-dva ponovo me zovu. Onaj isti čovek mi daje vizu za Ameriku. "Znaš zašto sam tebi dao vizu? Ti si bio prvi od Jugoslovena koji je rekao da ne želi da se bori protiv svog naroda. Svi su odmah pristali, a onaj koji bi se borio protiv svog, on će još lakše da ubija moj narod." Čak mi je ponudio da mi nađe posao u Americi.

- Došao sam prvo u Klivlend, u Ohajo. Nisam mogao da nađem posao pa me je jedan Albanac posavetovao da pomoć zatražim od nekog Srbina koji je radio kao savetnik u gradskoj upravi. Sa njegovom preporukom brzo sam dobio posao u fabrici alata, gde su me prethodno odbijali. Tu sam radio dve-tri godine, ali mi je smetala vlažna klima. Kada je moj brat Đorđe emigrirao rešili smo da otvorimo našu auto-mehničarsku radnju. Đorđe je bio automehaničar u Bjelovaru, a ja zanat nisam znao. Ali ne postoji ništa što živ čovek ne može da nauči. Uzeo sam jedan folksvagen i nekoliko puta sam ga rastavio i sastavio. Posle nam je jedan Grk dao lokal bez obaveze da mu platimo kiriju dok se ne uhodamo u biznisu. Brat se preselio u San Francisko, a ja sam napornim radom stekao tri svoje radnje.

Provod preči od lečenja

- Humanitarnu organizaciju Spasimo srpsku decu osnovao sam 1992. godine. U svojoj kući sam za sedam godina imao 27 ranjenika. Neki su bili po mesec, neki po dva meseca kod mene kući. Američke bolnice su učestvovale tako što su ih besplatno lečile. Moja supruga Barbara je 30.300 ručkova, doručaka i večera spremila za te napaćene ljude. U znak zahvalnosti, imena svih koji su mi pomagali ispisao sam na traku kojom sam obmotao zgradu gradske uprave u Stoktonu, gde sam živeo.

Krv nije voda

- Prva žena Kerol je bila francuskog i norveškog porekla. Sa njom imam sina Marka i blizance Damona i Kolet. Ćerka je magistrirala socijalno, Mark radi drvenarije u Nevadi, a Damon je u državi Tenesi. Kao stručnjak za prečišćavanje voda i kanalizacije Damon je trebalo da dođe u Srbiju 2001, ali se tog dana desio napad na Bliznakinje i sve je otkazano. Prethodno je Damon služio avijaciju u američkoj vojsci. Bio je u Južnoj Koreji, kada je stigla prekomanda za Balkan. Zove me iz Koreje i kaže: "Znam, tata, da nećeš voleti". Kako bih voleo?! Pa ja sam rizikovao emigraciju jer nisam želeo da ratujem protiv svoje zemlje i naroda. Onda ga posavetujem da uzme argumente Muhameda Alija koji je odbio da ratuje protiv svojih crnaca i muslimana. Na kraju su mu rekli O. K, ali su ga izbacili iz vojske.

- U Srbiju i u RS poslali smo 50 kontejnera sa medicinskim materijalom i aparatima. Jedan vredi između 250.000 i 300.000 dolara. Naši Srbi imaju neku mentalnu blokadu, ne znam kako bih to nazvao. Ako neki stranac, Švaba, Francuz donese i organizuje humanitarnu pomoć, odmah dobije nagradu Sv. Save i sve počasti, dok kada mi pomažemo našem narodu to je na repu interesovanja. Nismo mi jedini, na to mi se žalio i kolega Etiopljanin.

- Pre dve godine pokušao sam da dovedem lekare organizacije Srce srcu. To su doktori koji rade širom Amerike, a onda se okupe i po svetu volonterski besplatno leče decu sa srčanim problemima. Osnovani su pre 25 godina. Kontaktirao sam ih i pitao da li mogu da pomognu deci u Srbiji. Rekli su da mogu, ali da se zbog malog broja dece spojimo sa Rumunijom i Crnom Gorom. Predočili su kako rade: prvo besplatno leče decu o svom trošku u zemlji domaćina, u drugoj fazi naši lekari idu na specijalizaciju u Ameriku i u trećoj fazi grade bolnicu specijalizovanu samo za tu vrstu lečenje. Ovde su svi bili zainteresovani, a onda iz Instituta za majku i dete kažu da bi njima više odgovaralo da prvo naši stručnjaci idu na specijalizaciju, čak i sestre, pa da onda dođu američki doktori ovde. Iz američke organizacije su ironično primetili da ovi naši izgleda hoće godišnji odmor u Americi. A oni su imali samo nekoliko zahteva: flaširanu vodu, da ih odvezu i dovedu sa aerodroma, da imaju dobrog prevodioca i da ih smeste u hotel. Sve ostale troškove snosili bi oni. Koliko smo na gubitku reći ću vam da u proseku ta jedna operacija u Americi košta oko milion dolara. Eno ih sada u Čileu, leče čileansku decu.

Iznuđeno obećanje

- U vreme rata naša organizacija je dovodila srpske ranjenike na besplatno lečenje u Ameriku. Nije to bilo lako jer u početku Srbima to nije bilo dozvoljeno. Uspeo sam da promenim njihov zakon preko Klintona. Tadašnji američki predsednik došao je u Sakramento da u vojnoj bazi drži neko predavanje. Odem na skup, a tamo tri zone bezbednosti. U trećoj su mogli da prisustvuju obični građani, u drugoj neki srednji nivo političara, a u prvoj samo generali. U drugu sam ušao snalažljivošću, stavio neke značke, kao da radim za Klintona. Onda sam prišao jednom generalu i pitao ga da me posavetuje kako da pređem u zonu blizu predsednika. Srećom da je general imao simpatije za Srbe, pa mi je podigao konopac kada je pažnja bila usmerena na drugu stranu. I tako sam ja bio treći građanin sa kojim se Klinton u odlasku sa skupa rukovao. Klinton mi kurtoazno pružio ruku i hoće da je izvuče, ali ja je - ne puštam. "Imam žalbu protiv vas". "Zašto", pita. Onda sam mu objasnio da na lečenje ne puštaju Srbe, već samo Hrvate i muslimane. On kaže nije istina, mogu oni doći, ja kažem da mogu da emigriraju, ali ne i da se leče. Počeo da vrda i kada je rekao "ja", uskočim i preduhitrim ga: "Znači oćete, obećavate." Našao se u nebranom grožđu, pokaza mi neku ženu, da se njoj obratim i da će to ona srediti.

Majku mi ubile ustaše

- Majku su mi ubile ustaše kada je išla da poseti brata u Dabar. Njeno telo su našli tek posle tri nedelje. Braću Nikolu i Srđana su streljali partizani. Brat Dušan takođe je ubijen iako su mu partizani rekli da kao mlad, a bio je 1925. godište, može da se priključi partizanskoj tenkovskoj jedinici. Posle nekoliko meseci on i još 21 Srbin su poslati u Gračac bez oružja, iako se znalo da na tom području još vršljaju ustaše koje su ih sačekale u zasedi i poubijali. Samo su dvojica preživela.

"Ako me slažeš ja ću doći da se zakujem na krst pred Belom kućom i ispisaću na hiljadu letkova." Posle toga dolazi meni pismo iz Bele kuće da su promenili zakon i da se zahvaljuju na tome što sam im ukazao na propust.

- Sa suprugom Barbarom danas živim u državi Tenesi, na planini Smoki mauntins. Podseća me na rodni kraj, Šumovit kraj i fini ljudi. U Plitvicama nema više moje rodne kuće. Ostala mi je od nje jedino tabla sa brojem koju su zlotvori izbušili metkom. Ona sada zauzima centralno mesto u mojoj američkoj "brvnari".

Miladinka i Mlađo, jedna lepa priča

- Miladinka i Mlađo Jokić su mi možda najviše prirasli za srce. Njima su dušmani u Vukovaru posle rata ubacili bombu. Lekari na VMA su predlagali da se deci amputiraju noge, a imali su samo šest i osam godina. Doveo sam ih u Ameriku na lečenje, eno ih sada na svojim nogama, uspešni mladi ljudi. Miladinki sam bio i na svadbi, zajedno sa doktorom Mackom koji ju je spasao. I majka im je ostala u Americi.

 

TRENUTNO NAJČITANIJE

POVEZANE VESTI

Ponedeljak 28.05.2018. 09:40
Gospodine Supica, veliko, veliko postovanje. I veliko Vam hvala za sav Vas rad i pomoc koju ste pruzili nasoj otadzbini.
Ponedeljak 28.05.2018. 17:33
Svaka cast i Hvala ovom dobrom coveku na svemu sto je uradio za Srbiju i Srpski narod!,tako se voli i postuje svoj narod! Hvala i vama redakcijo na predivan tekst!
VIDEO VESTI
ŠTAMPANO IZDANJE
DOBITNIK
Jovan Stupar (21)
GUBITNIK
Branislav Nedimović (40)
DNEVNI HOROSKOP
škorpija24. 10. - 22. 11.
Bezrazložno brinete da ćete povrediti voljenu osobu. Ukoliko sve saopštite ljubazno i s puno topline, vaše reči će naići na odobravanje.
SAVET: više se krećite.
DNEVNI HOROSKOP
bik21. 4. - 21. 5.
Na neobičan način pokazujete blagonaklonost voljenoj osobi. Jasno joj dajete do znanja da vas ništa neće sprečiti u nameri da budete zaljubljeni i srećni.
SAVET: izbegavajte tešku hranu.
DNEVNI HOROSKOP
bik21. 4. - 21. 5.
Na neobičan način pokazujete blagonaklonost voljenoj osobi. Jasno joj dajete do znanja da vas ništa neće sprečiti u nameri da budete zaljubljeni i srećni.
SAVET: izbegavajte tešku hranu.
KURSNA LISTA
  • EUR =
    119.14 din.
  • AUD =
    78.92 din.
  • CAD =
    80.89 din.
  • SEK =
    12.5 din.
  • CHF =
    102.92 din.
  • GBP =
    135.26 din.
  • USD =
    99.6 din.
  • HRK =
    15.91 din.
  • BAM =
    60.91 din.
  • 2018 © - vesti online