Nedelja 21. 10. 2018.
Washington
40
  • Chicago
    -10
  • New York
    20
  • Belmont
    60
  • Atlanta
    90
  • Boston
    170
  • Firt
    70
  • Denver
    70
  • Detroit
    20
  • Dover
    100
  • Hartford
    80
  • Orlean
    20
  • Helena
    90
  • Ren
    30
  • Honolulu
    240
  • Las Vegas
    160
  • Portland
    180
  • Salem
    -10
  • Santa Fe
    70
  • Tampa
    230
  • Topeka
    00
0
Petak 12.01.2018.
00:11
M. Đorđević - Vesti A

Naših prvih 25 godina (33): Bog i đavo srpske reči

Istorija književnosti i mnogi savremenici su ga smatrali revolucijom u poeziji i u romanu. Govorilo su da je njegovo umeće za poetske reči neponovljivo, "jer ih niko nije našao tamo gde ih je našao on - u blatu rova", kako je zapazio filozof Radomir Konstantinović, govoreći o Milošu Crnjanskom, književniku, oficiru, diplomati, profesoru, novinaru, sportisti, upornom polemičaru i parničaru, bundžiji i kavgadžiji, a u izgnanstvu i kuriru, obućaru, konobaru...

printscreen
Odbio titulu akademika: Miloš Crnjanski

Kniževni štab u "Moskvi"

U mađarskom gradiću Čongradu 26. oktobra 1893. rođen je drugi sin činovnika i udovca Tome Crnjanskog, koji je već imao sina Jovana kada je ponovo počeo da se kući sa Marijom Vujić. Porodica se ubrzo preselila u Rumuniju, u Temišvar, grad Miloševog detinjstva.

Prvu pesmu, "Sudbu", objavio je već u petnaestoj godini. Posle očeve smrti 1909, Crnjanski je sa majkom živeo od pomoći bogatih rođaka. Nije mu se ispunila želja da studira slikarstvo u Minhenu ili Rimu - presudio je njegov ujak Vasa Vujić, preduzetnik iz Beča, koji ga je poslao u Rijeku da uči na Eksportnoj akademiji.

U Beogradu se mladi Crnjanski prvi put obreo 1913. i to - kao profesionalni fudbaler kluba iz Novog Sada. Na početku Prvog svetskog rata mobilisan je u austrougarsku vojsku, prebolovao koleru, a zatim dospeo na front u Galiciji, stratište austrougarske vojske u borbama protiv Rusa. Završio je i školu za rezervne oficire.

Vidina oporuka

Samo desetak meseci posle Crnjanskog, umrla je i njegova supruga Vida, koja je oporukom ostavila oko 150.000 nemačkih maraka ušteđevine i druge vrednosti za zadužbinu koja će čuvati uspomenu na njenog muža, objavljivati njegova dela, dodeljivati nagradu sa njegovim imenom domaćim piscima, i "Stražilovo" za najbolji studentski rad o delu Crnjanskog. "Činim to na način kako bi to učinio i moj Miloš, s kojim sam u braku provela punih 57 godina, deleći s njim kako radosti njegove slave, tako isto i gorčinu njegova stradanja. Za mene život još ima smisla i značaja samo ukoliko bih još i sama mogla doprineti da se sačuva trajna uspomena na tu retku i izuzetnu ličnost čije je delo ušlo u same vrhove srpske književnosti", stoji u oporuci ove plemenite žene.

U Beogradu će se posle Velikog rata upisati na studije uporedne književnosti i istorije. Tu je odmah skrenuo na sebe pažnju intelektualnih krugova bučnim ispadima u raspravama o literaturi. Tu je stekao i prijatelje među piscima i drugim umetnicima koji su svraćali u kafanu Moskva, štab srpske literature - Simu Pandurovića, Boru Stankovića, Stanislava Vinavera, Rastka Petrovića... Tu će ga lepotom privući i jedna od najlepših Beograđanki toga vremena, Vidosava - Vida Ružić, kćerka bivšeg dvorskog savetnika i pisca Dobre Ružića.

Neko vreme je boravio u Parizu, a pri povratku u Beograd preko Italije, napisao svoje veliko lirsko delo "Stražilovo". Radio je kao profesor gimnazije u Pančevu i Beogradu, kao izveštač uglednih dnevnika "Politike" i "Vremena", da bi 1928. godine kao poverljivi čoveka za jugoslovensku propagandu bio upućen u Berlin.

Leto 1933. proveo je u Španiji, odakle je za "Vreme" napisao niz reportaža, ali i tekst "Oklevetani rat", zbog kojeg ga je Miroslav Krleža optužio da je na liniji Gebelsa, da "novinar Crnjanski vrijeđa pjesnika Crnjanskog". Crnjanski mu je uzvratio kompromitujućom pričom o Krleži - pitomcu austrijske vojne akademije.

Mrtav za dlaku

Pisac "Seoba" je zapamćen kao kavgadžija sa svima, od izdavača, urednika i kolega do davnašnjih prijatelja, koji je bio spreman da se potuče na ulici. Jednom se tako zamerio poznatom avijatičaru Tadiji Sondermajeru, buneći se zbog nabavke francuskih aviona. Spor je rešen u klasičnom dvoboju, a kako su dvoboji bili zabranjeni, dogovorili su se, da ukoliko neko pogine, sve predstave kao nesreću u lovu. Crnanjskom su sekundanti bili pesnik Dušan Matić i reditelj Branko Gavela. Crnjanski je prvi opalio, i - promašio, a kad je Sondermajer potom počeo da nišani, što se kosilo sa pravilima, sekundanti su prekinuli dvoboj.
 

Krajem 1935. postavljen je za dopisnika Centralnog pres-biroa jugoslovenske vlade u Berlinu odakle je, pored ostalog, javio da "nema ničega što bi moglo da se suprotstavi Nacional-socijalističkoj partiji - Nemačka, to je Hitler, Hitler to je Nemačka". Upozoravao je svoju vladu i na jačanje ustaškog pokreta i delovanje hrvatskih novinara koji su više u nemačkoj nego u jugoslovenskoj službi.

List "Vreme" je u proleće 1937. poslao Crnjanskog da izveštava iz građanskog rata u Španiji. Boravio je u Salamanki, u glavnom štabu Franka i nije krio oduševljenje generalom, za kojeg nije mislio da je diktator već "militarista, u najboljem smislu reči". Malo kasnije je ipak priznao da je preterao u simpatijama za Franka. Pošto je upućen u Rim za atašea za štampu, već u martu 1939. je javio: "Rat je na pragu!"

Mnogo pre nego što je sa suprugom Vidom proteran iz Rima, Crnjanski je, kako je kasnije pričao, predosetio kakva ih golgota čeka. "Ali, nisam ni sanjao da time otpočinje za nas jedno lutanje po tuđini, koje će trajati dvadeset pet godina, u raskoši, bedi, siromaštvu, poniženju".

Za vreme rata radio je u Londonu u Odeljenju za štampu jugoslovenske vlade u emigraciji. Posle rata nije smeo da se vrati u otadžbinu jer je do njega dopro glas da će zbog svog nekadašnjeg lista "Ideje", koji je označen kao profašistički, odmah biti uhapšen. Nemajući drugi posao, prihvatio je mesto službenika kod londonskih obućara Helstern i sinovi.


Početkom 1959. Crnjanskog je u Londonu posetio Ivo Andrić.

- Pa, Vi, Crnjanski, i niste emigrant. Vaše se knjige štampaju i čitaju kod nas, i mnogi Vaši čitaoci i ne znaju da ste van zemlje - rekao mu je kolega koji će dve godine kasnije dobiti Nobelovu nagradu za književnost.

U Jugoslaviji su pozorišta počela da stavljaju na repertoar Crnjanskove drame, a izdavači su se utrkivali oko objavljivanja njegovih dela. Druga knjiga Seoba, roman napisan u emigraciji biće glavni kulturni događaj 1963. godine. Ipak, tek dve godine kasnije, nakon ravno četvrt veka stranstvovanja, Crnjanski je odlučio da se vrati u otadžbinu. Dopratio ga je tadašnji jugoslovenski ambasador u Londonu Srđa Prica...

Sve je gotovo, doktore

Dvorana Narodnog pozorišta u Beogradu nije mogla da primi sve koji su 13. oktobra 1974. godine želeli da na književnom matineu slušaju kako Crnjanski recituje svoju labudovu pesmu, "Lament nad Beogradom", sa prvakinjom glume Ksenijom Jovanović. Okupili su se tu i ostali ugledni beogradski pisci: Dušan Matić, Ivo Andrić, Aleksandar Vučo, Branko Ćopić, Vasko Popa, Meša Selimović, Stevan Raičković... Nije mu se za zlo uzelo da je dve godine ranije, u 79. godini života, Crnjanski odbio predlog Dobrice Ćosića za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti, uz obrazloženje da mu je njegovo delo najveća nagrada.

- Sve je gotovo, doktore. Nema ništa više od života. Kad čovek ne može više ništa da radi, ne treba ni da živi - rekao je Crnjanski svom prijatelju dr Mihailu Bogdanoviću, kad mu se u jesen 1977. godine stanje zdravlje naglo pogoršalo. A kad su ga preneli u bolnicu, odbio je i da uzima hranu i još jednom je odlučno kazao: "Ja uopšte nemam nameru da živim."
Miloš Crnjanski je zauvek sklopio oči 30. novembra 1977, a sahranjen je u Aleji velikana na Novom groblju u Beogradu, uz stihove "Lamenta nad Beogradom".

Sutra - Naših prvih 25 godina (34): Čovek koji je ponizio Ameriku

TRENUTNO NAJČITANIJE

POVEZANE VESTI

VIDEO VESTI
ŠTAMPANO IZDANJE
DOBITNIK
Novak Đoković (31)
GUBITNIK
Zoran Drobnjak (62)
DNEVNI HOROSKOP
strelac23. 11. - 21. 12.
Predstoje kontakti sa osobama koje su, za vaš ukus, previše napadne. Ne sumnjajte u svoje sposobnosti, odlučno se suprotstavite pritisku.
SAVET: ne povlačite se pred konkurencijom.
DNEVNI HOROSKOP
vaga24. 9. - 23. 10.
Planovi se ne odvijaju kako treba ali ne gubite živce. Radi se o prolaznoj krizi koju brzo prevazilazite bez posledica po materijalnu sigurnost.
SAVET: ne pozajmljujte nikom novac.
DNEVNI HOROSKOP
strelac23. 11. - 21. 12.
Predstoje kontakti sa osobama koje su, za vaš ukus, previše napadne. Ne sumnjajte u svoje sposobnosti, odlučno se suprotstavite pritisku.
SAVET: ne povlačite se pred konkurencijom.
KURSNA LISTA
  • EUR =
    119.14 din.
  • AUD =
    78.92 din.
  • CAD =
    80.89 din.
  • SEK =
    12.5 din.
  • CHF =
    102.92 din.
  • GBP =
    135.26 din.
  • USD =
    99.6 din.
  • HRK =
    15.91 din.
  • BAM =
    60.91 din.
  • 2018 © - vesti online