Barjaktar bez uniforme
Obeležavanje Dana primirja u Prvom svetskom ratu u Parizu već godinama je nezamislivo bez Petra Petrovića Pepija. Podsetimo, 11. novembra 1918. saveznici i Nemačka potpisali su primirje u specijalnom vagonu maršala Ferdinanda Foša, usred šume blizu raskršća Retond kod grada Kompienj. Tog dana kada se na Grobu neznanog junaka kod Trijumfalne kapije polažu venci, Pepi je tu sa šajkačom po kojoj ga mnogi prepoznaju, a drugi se zbog nje interesuju za srpsku istoriju.
Ponosan je na svoju otadžbinu, neguje sećanja na srpsku istoriju, pa je proglašen zvaničnim zastavnikom (barjaktarom) Srpske zajednice u Francuskoj. Kako kaže, nedostaje mu samo uniforma kakvu su nosili stari srpski vojnici u Prvom svetskom ratu, kako bi predstavljao Srbiju onako kako treba. Do sada se obraćao Vojnom muzeju, Ministarstvu odbrane, Narodnom pozorištu, ali izgleda da je nabaviti jednu uniformu veliki problem u Srbiji, kako on kaže.
- Rođen sam 5. jula 1937. godine na Ohridu. Zbog rata smo prešli u Beograd, odakle sam 1966. godine otišao u Pariz, jer sam smatrao tadašnji režim lošim za srpski narod. U Francuskoj sam se angažovao oko očuvanja srpske istorije, kulture, jezika i tradicije. Ja sve to što radim, radim od srca - kaže Pepi.
Doček solunskih vojnika
U Parizu je dočekivao i grčke vojnike koji su učestvovali na Solunskom frontu.
- Kada sam ih upoznao, oni su mi rekli da znaju ko su Srbi i kakav su narod. To su rekli sa nekim posebno lepim raspoloženjem, a naši političari nisu ni svesni koliko ima naroda koji nas podržava - kaže Pepi.
Prošle godine, povodom obeležavanja 100 godina Prvog svetskog rata i Kolubarske bitke, on je sa francuskim admiralom Henrijem Lakajom, predsednikom društva Memorial de Front d'Orient , bio u zvaničnoj poseti Srbiji, gde su u Valjevu položili vence na spomenik vojvodi Živojinu Mišiću.
- Admirala sam upoznao ne znajući da je on predsednik jedne velike organizacije u Parizu. Sprijateljili smo se kroz razgovor o istoriji njegove porodice i zajedno smo išli u Valjevo. Tamo su nas jako lepo dočekali. Deca koja uče francuski jezik pevala su u našu čast francusku himnu. Prvi put da doživim da nas neko u Srbiji dočeka širom raširenih ruku - priča Pepi.
Svake godine na svečanosti kod Trijumfalne kapije on je u prvim redovima sa srpskom zastavom.
- Retko kada se može videti i jedna druga zastava tamo osim francuske i srpske. Ja sam na neki način postao maskota - šali se Pepi.
Zahvaljujući njemu, obnovljeno je srpsko vojničko groblje u mestu Tije gde je sahranjeno 748 srpskih vojnika iz Prvog svetskog rata. Tu se nalazi i grob Esad-paše Toptanija, albanskog političara, koji je pomagao srpskoj vojsci koja se povlačila preko Albanije osiguravajući im sigurne prolaze, smeštaj i hranu. Učestvovao je i u borbama na Solunskom frontu.
- Na tom groblju se između ostalog nalazi i grob Dragiše Cvetkovića, predsednika Vlade Kraljevine Jugoslavije. Poznajem mnogo ljudi u Parizu, i zahvaljujući tome sam uspeo da uredim to groblje - ispričao nam je Pepi.
On se angažovao i oko sanacije zajedničke grobnice u Jindrihovicama u Češkoj, u kojoj je sahranjeno 711 srpskih zarobljenika. Kako kaže, srpska država nije želela da se angažuje na sanaciji te kosturnice.
- Pisao sam molbu Rusima, koji su inicirali obnovu - kaže Pepi.
Zahvaljujući Petroviću, u Parizu je postavljena ploča kralja Petra Prvog u Aveniji kralja Petra Prvog.
- Ploču je otkrio tadašnji ambasador Republike Srbije Dušan Bataković i predsednik osme pariske opštine Lebel. To je bila stota godišnjica kada je kralj Petar bio tamo. Iako nismo planirali namerno da ploča bude postavljena baš na stogodišnjicu, tako se potrefilo, sudbina valjda. Ja sam otišao kod Lebela i rekao mu moje namere. Nije bilo teško dogovoriti se sa njim. Ploču sam naručio u domovini, a Srbija je trebalo da je plati po dogovoru. Međutim, nikada nisu platili - priča prepoznatljivi Pepi.
Otac je dvoje dece. Kako kaže, na oboje je preneo ljubav prema Srbiji, učio ih je srpskom jeziku, tradiciji, i običajima. Uvek se raduje kad upozna mlade ljude koji vole Srbiju i interesuju se za srpsku istoriju.
- Upoznao sam na jednoj svečanosti jednog dečkića od 11 godina u uniformi starog srpskog vojnika. Oduševio sam se kada sam shvatio da je Francuz, i da su njegovi roditelji Francuzi, ali vole Srbiju i zanima ih istorija našeg naroda. O takvim ljudima više treba da se zna u Srbiji - kaže Pepi.
Uniformu starog srpskog vojnika želi da obuče već godinama, kako bi na komemorativnim proslavama što reprezentativnije predstavljao srpski narod, ali odavno se navikao da od Srbije ne može da očekuje pomoć.
- Nema kome se nisam obraćao. Ja treba 11. novembra ispred Trijumfalne kapije da se predstavim kao stari srpski vojnik, a nemam uniformu, to je apsurd. Ne mogu da shvatim da je jedna uniforma toliki problem. Kucao sam na mnoga vrata, ali nikada mi niko nije pomogao. Poslao sam dopis i ministru odbrane lično, ali sumnjam da će išta od toga da bude - kaže Petar Petrović Pepi.
Tadić uvažio kritiku
Upoznao je mnoge znamenite ličnosti, ali je uvek držao do sebe i svoga mišljenja. Na svečanosti u Parizu, na otkrivanju ploče Prvog svetskog rata, sreo je i tadašnjeg predsednika Borisa Tadića.
- Obratio sam mu se, i rekao:
"Došli ste ovde da se poklonite francuskim žrtvama, a niste posetili srpsko vojničko groblje Tije". On mi je odgovorio da nije imao vremena i da će sledeći put to uraditi, a tako je i bilo. To moje obraćanje predsedniku mnogi su okarakterisali kao smelo. Ali ja sam smatrao da sam morao to da mu kažem - rekao nam je Pepi.
Bruka u Kraljevu
Ove godine posetio je i Kraljevo sa francuskom delegacijom povodom Dana jorgovana.
- Moram da kritikujem srpsku vlast. Došli su francuski zvaničnici, koji nemaju nikakvu korist od posete Srbiji osim da nam ukažu poštovanje, a niko ih nije dočekao i ispratio. To je velika sramota - pomalo ogorčeno kaže ovaj simpatični čovek.
