Ponedeljak 19. 11. 2018.
Washington
-50
  • Chicago
    00
  • New York
    00
  • Belmont
    -10
  • Atlanta
    120
  • Boston
    170
  • Firt
    20
  • Denver
    90
  • Detroit
    00
  • Dover
    100
  • Hartford
    50
  • Orlean
    10
  • Helena
    160
  • Ren
    -30
  • Honolulu
    230
  • Las Vegas
    120
  • Portland
    220
  • Salem
    40
  • Santa Fe
    -10
  • Tampa
    210
  • Topeka
    -10
/
ŠTAMPANO IZDANJE
DOBITNIK
Aleksandar Jovanović (48)
GUBITNIK
Slobodan Jovanović (50)
DNEVNI HOROSKOP
vaga24. 9. - 23. 10.
Računate na obećanja koja su vam dali ljudi koje ne poznajete dobro. Razlog tome su pogodnosti na koje računate, a ne znate da nisu realne.
SAVET: ne budite naivni.
DNEVNI HOROSKOP
blizanci22. 5. - 21. 6.
Ne rešavate svoje probleme jer ste u potpunosti posvećeni tuđim. Situaciju koristite kao opravdanje, a u suštini, svesni ste da na taj način bežite od sebe.
SAVET: ne namećite svoje stavove.
DNEVNI HOROSKOP
lav22. 6. - 23. 8.
Privlači vam pažnju osoba koja svojom spoljašnjošću značajno podseća na nekog koga ste davno poznavali. Ne nasedajte na sentimentalnost, ostanite realni.
SAVET: ne zanosite se.
KURSNA LISTA
  • EUR =
    119.14 din.
  • AUD =
    78.92 din.
  • CAD =
    80.89 din.
  • SEK =
    12.5 din.
  • CHF =
    102.92 din.
  • GBP =
    135.26 din.
  • USD =
    99.6 din.
  • HRK =
    15.91 din.
  • BAM =
    60.91 din.
Petak 13.05.2011.
00:00
Piše: Aleksandra TATALOVIĆ A

ZABORAVLjENE SRPSKE HEROINE PRIČA O DIANI BUDISAVLjEVIĆ (5)

Otimala decu ispod kame

Osmogodišnji Gojko Knežević sa Kozare jedini preživeo krvavi ustaški pir nad njegovom majkom, braćom i sestrama, zahvaljujući humanoj Zagrepčanki koja je uspela da u Jasenovac dovede Crveni krst

BEZGRANIČNO PLEMENITA: Dijana sa spasenom decom
 


Put stradanja, potom i izbavljenja velikog broja najmlađih ustaških zatvorenika, koje je spasla Diana Budisavljević i danas bi verovatno mogli da budu film o potresnom stradanju nedužne dece u Drugom svetskom ratu i odvažnosti pomenute Austrijanke. U njenoj humanitarnoj akciji, jedinstvenom podvigu u Drugom svetskom ratu, više od 12.000 dece uspelo je da preživi pakao "ustaških tvornica" Stare Gradiške, Jasenovca, Jastrebarskog. Nepokolebljiva Diana je na svoju ruku obilazila logore - čak i one iz kojih se nikada nije izlazilo - i otimala decu od sigurne smrti. Samo tokom 1942. godine prošla je kroz logore: Mlaka, Sisak, Gornja Rijeka, Loborgrad, Jasenovac, Staru Gradišku...
Priča o malom Gojku
Potresna je i priča o Gojku Kneževiću, čije stradanje počinje u Staroj Gradiški, gde su ga ustaše kao osmogodišnjaka transportovale 1942. iz zbega na Kozari, pa preko Jasenovca gde, u organizaciji Diane Budisavljević prvi put interveniše Crveni

POZIRAJU NASMEJANI: Koljači iz Jasenovca

krst. Iz Jasenovca stiže u Sisak, pa u "kužnu" bolnicu u Zagrebu, a zatim u Jastrebarsko, gde će konačno dočekati spas. Kroz ceo taj period Gojkovog života provlači se ime Diane Budisavljević, koja je vodila većinu akcija spasavanja iz ustaških logora. Majku Jovanku zaklali su u Jasenovcu pred očima ovog dečaka, koji je izgubio još devetoro braće i sestara. "Ustaše su uživale u otimanju dece od majki, pa su tako i moju dvomesečnu sestricu oteli", ispričao je Gojko jednom prilikom, decenijama posle rata. "Majka je u rvanju sa ustašama četvoricu oborila u blato. Poniženi, izvadili su noževe, uhvatili je i odsekli joj dojku. Zatim su je zaklali. Sestricu su samo bacili uvis i dočekali na nož".
Preživelo je ovo kozaračko dete smrt najbližih, odvođenje na streljanje i mnoga druga mučenja, bolesti i zlostavljanja u brojnim logorima u koje je odvođen. Doživeo je dan spasenja, u jesen 1944. godine.
- Grupu nas dece odveli su u Zavod za gluvonemu decu - podsetio se Knežević. - Pavelić je dozvolio da Zagrepčani udomljavaju decu, pod uslovom da ih vaspitavaju u hrvatskom i ustaškom duhu i da zatru svaki trag njihovog srpskog porekla. Ako postoji anđeo, onda je to bila Blanka Novaković, zagrebačka intelektualka i bogatašica. Ona je odmah uzela sedmoro srpske dece. Kad je došla do mene bio sam na samrti sa ko zna koliko zaraznih bolesti: difterija, dizenterija, upala pluća, rahitis, gliste. U agoniji, pomislio sam da mi je to majka i povikao: "Mama, vodi me odavde". Uzela me u naručje i ponela prema kapiji.
Kod Blanke Novaković se mali Gojko sasvim oporavio, a 1949. godine pronašao ga je otac-partizan, koji je posle rata tražio porodicu izgubljenu u ratu.
Verovatno se nikada neće saznati tačan broj mališana oko čijeg vrata je Diana Budisavljević okačila karticu sa imenom i izvukla ih iz nekog od ustaških logora. Zna se da je u prvom transportu dece iz Stare Gradiške bilo 700 mališana, koji su po dolasku u Zagreb uglavnom smeštani u napušteni italijanski logor u Jastrebarskom. Zdravija deca su smeštana u četiri drvene barake koje su prethodno služile kao štale i konjušnice italijanske vojske. U Jastrebarskom se moglo smestiti oko 1.000 dece, ali je kasnijim transportima taj broj uveliko premašen. Na tri kilometra odatle osnovan je logor Reka, gde je u napuštene barake smešteno još 2.000 mališana. O njima su brinule časne sestre, a posle napada partizana na Jastrebarsko, 26. avgusta 1942, jedan broj dece su odveli partizani.
Pune četiri godine, koliko je trajala Dianina akcija spasavanja, ova hrabra Austrijanka je uživala veliku podršku uskog kruga ljudi koji su rizikovali svoje živote zbog srpske dece. Ipak, punu podršku dobijala je od svog supruga doktora Julija Budisavljevića i njihovih ćerki Jelke i Ilze koje su tih ratnih godina već bile odrasle devojke. Samo jednom prilikom suprug joj je savetovao da prekine akciju, jer je bila ugrožena bezbednost njihove porodice. Međutim, Diana ga nije poslušala. Nastavila je da spasava male, nedužne žrtve velikog svetskog rata.
 

Doktor za uzor
 

POVRATAK U INZBURK: Giana i Julije Budisavljević

I životni put Dianinog supruga Julija Budisavljevića (1882-1981) nije ništa manje uzbudljiv. On je bio hirurg i profesor Medicinskog fakulteta u Zagrebu. Rođen je u porodici Srba u Slavonskoj Požegi, kad je to bio deo teritorije Austro-Ugarske monarhije. Gimnaziju je završio u Gospiću, a studije medicine u Inzbruku, gde je i upoznao Dianu. U vreme balkanskih ratova radio je za Crveni krst Srbije i u Beogradu bio na čelu rezervne hirurške bolnice. U Prvom svetskom ratu bio je hirurg u austro-ugarskoj vojsci, ali pošto je posle rata odbio da primi austrijsko državljanstvo, morao je da napusti kliniku. Iz Inzbruka prelazi u Zagreb, kad je u tom gradu osnovan Medicinski fakultet, na kojem je radio kao profesor. Dr Budisavljević je učestvovao u osnivanju Hirurške klinike Medicinskog fakulteta, gde je jedno vreme bio i dekan. Osnivač je anesteziološkog odeljenja i Centra za usavršavanje hirurških kadrova u Hrvatskoj. Godine 1968. imenovan je za počasnog doktora medicinskih nauka Zagrebačkog sveučilišta. Ipak, 1972. godine dr Julije Budimirović je odlučio da se sa suprugom vrati u Inzbruk, gde su oboje i umrli - ona 20. avgusta 1978. godine, a on tri godine kasnije.


Ugašeno stotine života

U jednom poglavlju Dianinog "Dnevnika" čitamo i o tome kako su stotine malih, iznemoglih Kordunaša, Banijaca i Kozarčana, umirala u Jasenovcu, Staroj Gradiški, Loborgradu, Gornjoj Rijeci. "Već tijekom mog rada u dečjoj bolnici u Staroj Gradiški neka su deca umirala. Činilo mi se da prije nego što dijete umre gliste napuštaju tijelo. Kako su djeca bivala slabija, čitava klupka glista napuštaju tijelo. Njihova tjelašca su stavljana na stepenice, koje su vodile na tavan, među prljavo rublje. Nisu im se ostavila ni odjelce. Tada još nisam ni znala da će i u Zagrebu, u Domu za dojenčad, samo papir omotavati jadna tjelašca umrlih".


Ustaška paralaža

U "Dnevniku" Diane Budisavljević našlo se i sledeće: "U logor je prije podne došla i jedna komisija liječnika i državnih sestara zbog cijepljenja protiv tifusa. Međutim, za posle podne je bilo planirano snimanje jednog propagandnog filma. Malim dječacima su obukli ustaške uniforme od loše papirnate tkanine. U tim uniformama smo ih i mi poveli, ukoliko nisu imali ništa drugo za obući. Odvedeni su u mali, ograđeni park kojim je inače smio raspolagati samo komandant. Djeca su postavljena kao da im se dijeli hrana. Dovedena su i djeca sa livade koja su već tri dana gladovala, koja su vapila za hranom. Dugo su stajala na žarkom suncu, a

 


Zauvek zagubljena imena

Neposredno posle rata nove vlasti su počele da prave ozbiljne probleme Diani Budisavljević: oduzeli su joj kartoteku, fotografije, celokupnu arhivu, zbog čega mnogi roditelji nikad nisu pronašli svoju decu. Tako je ona, 28. maja 1945, zabeležila: "Dolaze neke žene i pitaju za decu koju su predale u logoru u Sisku. Imam još nekoliko fotografija. Misle da su prepoznale jedno dete. Dolazi gospodin Mađar da preuzme kartoteku. Kažem mu da sam očajno uvređena. Predajem kartoteku, beležnice za nalaženje nepoznate dece, registar fotografija i beležnicu sa popisom posebnih oznaka na deci. Bila je to sada velika bol da nam se tako naglo naš rad na kartoteci oduzeo i da nam je na taj način onemogućeno da ostvarimo vraćanje što više male dece roditeljima. Strašno rastajanje u logorima, dugogodišnja čežnja za njima na radu u Nemačkoj, a sada neće naći svoje najdraže".

 

 

 

VIDEO VESTI
  • 2018 © - vesti online
PRETPLATAx
Da biste citali elektronsko izdanje stampanih Vesti, molimo Vas da se prijavite ili ako niste registrovani da se registrujete. Zatim, u Vasem profilu idite na rubriku Pretplata i popunite formular.
Izadji
Registracija