Četvrtak 21. 2. 2019.
Washington
-30
  • Chicago
    10
  • New York
    -10
  • Belmont
    -50
  • Atlanta
    50
  • Boston
    120
  • Firt
    -10
  • Denver
    20
  • Detroit
    20
  • Dover
    30
  • Hartford
    -20
  • Orlean
    10
  • Helena
    140
  • Ren
    -60
  • Honolulu
    230
  • Las Vegas
    20
  • Portland
    150
  • Salem
    10
  • Santa Fe
    -60
  • Tampa
    220
  • Topeka
    -10
/
ŠTAMPANO IZDANJE
DOBITNIK
Miodrag Mihajlović (58)
GUBITNIK
Zoran Babić (47)
DNEVNI HOROSKOP
ovan21. 3. - 20. 4.
Usmereni ste na uspeh bez šanse za kompromis. Pri tom ne vidite nedostatak u vašem radu koji može izazvati period totalne izolacije i zakonske odgovornosti.
SAVET: pažljivo s dokumentima.
DNEVNI HOROSKOP
strelac23. 11. - 21. 12.
Tolerišete partnerovu neiskrenost. Prepoznajte u svojoj okolini osobu sklonu intrigama, svađama i lažima koja doprinosi neskladu vaše veze.
SAVET: suočite se s problemom.
DNEVNI HOROSKOP
blizanci22. 5. - 21. 6.
Brzo reagujte jer će se danas mnogo toga pokrenuti. Upotrebite svoju snalažljivost i iskoristite povoljan trenutak za ostvarenje poslovnih poduhvata.
SAVET: iskoristite šansu.
Nedelja 13.02.2011.
00:00
Tomislav Ž. POPOVIĆ A

NARODNE TAJNE: MANASTIR TRONOŠA, ZADUŽBINA KRALJA DRAGUTINA

Česma devet Jugovića


U živopisnom kraju u podnožju planine Tronoše, na zapadu Srbije, pored istoimenog manastira nalazi se poseban spomenik, česma posvećena junacima Kosovskog boja, braći Jugovićima. Za ovaj kraj kažu da možete zagrebati bilo gde u zemlju i voda će poteći. Ne zna se broja izvorima i potocima. Klašnica izvire ispod visa Carigrada, Dobrovac ispod Perine, Lisinac ispod uzvišenja Stolice. Od ovih potoka stvara se reka Velika Tronoša. Gde je Velika, tu je i Mala Tronoša, pa Korenita, Jadar, Štira, Veliki potok, Žeravija. Ni manjeg prostora, ni više izvora, potoka, rečica i reka... E, tu je česma devet Jugovića i desetog starog Jug-Bogdana, kako navodi narodna pesma. Usred zelenila je, pored žuborećeg potoka, u maloj uvali, uz put koji vodi do manastira. Izgrađena od žućkasto-belog kamena, sa nišama u kojima su ploče sa stihovima iz epskih narodnih pesama, česma Jugovića predstavlja pravi ukras okoline i jedinstvenu građevinu ove vrste. Hladna, planinska voda teče neprekidno u jakim mlazevima, pa će vas meštani često upozoriti da "pijete polako".

Tast odrešio kesu
Manastir Tronoša se nalazi u senci tronoške planine, sedamnaest kilometara od Loznice. Legenda kaže da su manastir podigla braća Jugovići, koji su, prema nekim izvorima, zaista boravili u ovom kraju 1388. i uz manastir podigli česmu. Istina je da su Tronošu još 1317. sagradili kralj Dragutin i njegova supruga Katarina, kći mađarskog kralja Stefana. Dragutin je u miraz dobio Srem, Mačvu i deo Podrinja. Kada je podizao manastir, nije Dragutin bio kralj Srbije, nego njegov brat Milutin. Dragutin je imao titulu mali sremski kralj. Podizao je manastire sa obe strane Drine. Neki od njih su Rača kod Bajine Bašte i Papraća u Bosni.


Otac kneginje Milice
Čovek koga narodna poezija pominje kao Jug Bogdana bio je Vratko Nemanjić, vojvoda, župan i knez iz sredine 14. veka. Pradeda mu je bio Vukan, najstariji sin Stefana Nemanje, osnivača srpske države. Bio je i bratanac cara Dušana, koga je pratio u osvajačkim pohodima po današnjoj Grčkoj. Istorija ga je zapamtila i kao oca kneginje Milice, žene kneza Lazara Hrebeljanovića. Sahranjen je u zadužbini svoga dede Dmitra Nemanjića, manastiru Davidovići kod Brodareva, dok je prema narodnoj tradiciji iz pesme "Smrt majke Jugovića" poginuo u Kosovskom boju 1389. Toponimi u Prokuplju na Toplici ukazuju na to da je epski Jug Bogdan vladao tim krajem, što je prikazano i na grbu grada.

Lep stari običaj da se česme grade pored puta, kao spomenik ili sećanje na neki događaj ili neku ličnost, ovde je dobio svoj puni smisao. U srednjem veku je tronoški kraj bio veoma dobro povezan sa svim delovima Balkanskog poluostrva i sa Primorjem. Ovdašnjim drumovima su karavani nosili rudu u Primorje, a otud donosili tkanine i oružje. Česma je stajala tu, pored puta, kao odmorište za dušu i telo. Gusta listopadna i borova šuma prekrivala je padine ovih planina u koje su dolazili u lov srpski velikaši, posle napornih poslova i ratova. Kasnije, kada su zašli u godine, u ovim krajevima podizali su svoje zadužbine, crkve i manastire. Tako se i sada na padinama Gučeva i Boranje mogu naći temelji porušenih građevina koje narod naziva crkvine. Tako nastade i Tronoša, zadužbina kralja Dragutina. Odmah po osvajanju srpske države, Turci su manastir Tronošu sravnili sa zemljom. Manastir je obnovljen tek 1559. godine.
U njemu je Vuk Karadžić učio prva slova, a kasnije je pisao: "Kada sam ja bio dečak, ni u sto sela nije bilo nijedne škole, nego ko je hteo da nauči da čita i da piše, išao je u manastir." Do manastira se može stići četiri kilometara dugom stazom, kojom je Vuk nekada pešačio od rodnog sela Tršića. Tronoša je ponovo rušena na kraju Prvog srpskog ustanka, a obnovio ju je 1834. knez Miloš Obrenović. Austrijanci, kasnije i Nemci, činili su što i njihovi prethodnici, uz jednu razliku: pre no što bi rušili i palili, odnosili su sve vrednije predmete.
A česma kod Tronoše nije samo česma. Ona čini celinu sa kapelom velikomučenika Pantelejmona, čija je unutrašnjost freskoslikana likovima svetaca. Na čeonom delu kapele, iznad cevi česme, nalazi se mozaik, rad talijanskih majstora, koji predstavlja Jugoviće pre polaska na Kosovo. Pored nekoliko ploča, koje pružaju važne podatke, jednu bi trebalo pročitati nekoliko puta. Naime, malo ko je u stanju da nabroji poimence svu braću Jugović. Sem Boška i Damjana, imena ostalih se retko mogu naći u školskim i drugim knjigama, a i u kolektivnom narodnom sećanju. Odgovor nudi upravo ploča kod česme. Na njoj je zapisano sledeće: "Ova zadužbina Jug-Bogdana i njegovih devet sinova: Vojina, Miljka, Marka, Ljubodraga, Radmila, Boška, Stojana, Veselina i Vlaskoja-Damjana, iz 1388. g. obnovljena je u vreme arhimandrita Metodija 1721; kasnije obnovi je Mladen Isaković, trg. iz Lešnice, 1894. g. a posle toga obnovi je starešina manastira Tronoše 1935. godine".

 

VIDEO VESTI
  • 2019 © - vesti online
PRETPLATAx
Da biste citali elektronsko izdanje stampanih Vesti, molimo Vas da se prijavite ili ako niste registrovani da se registrujete. Zatim, u Vasem profilu idite na rubriku Pretplata i popunite formular.
Izadji
Registracija