Utorak 19. 2. 2019.
Washington
-40
  • Chicago
    -20
  • New York
    -40
  • Belmont
    -50
  • Atlanta
    100
  • Boston
    120
  • Firt
    00
  • Denver
    120
  • Detroit
    -30
  • Dover
    80
  • Hartford
    -10
  • Orlean
    -60
  • Helena
    100
  • Ren
    -70
  • Honolulu
    180
  • Las Vegas
    20
  • Portland
    120
  • Salem
    00
  • Santa Fe
    -30
  • Tampa
    260
  • Topeka
    -70
/
ŠTAMPANO IZDANJE
DOBITNIK
Željko Joksimović (47)
GUBITNIK
Srđan Nogo (38)
DNEVNI HOROSKOP
jarac21. 12. - 21. 1.
Prilike na poslu se menjaju, ali ste vi trenutno nedodirljivi. Neka vas ne zavede mala pobeda, vaša pozicija nije stabilna onoliko koliko vi to želite.
SAVET: ne gordite se.
DNEVNI HOROSKOP
lav22. 6. - 23. 8.
Upoznajete osobu koja vas intrigira već na prvi pogled. Ne preduzimajte inicijativu jer bi se eventualna veza u budućnosti mogla pretvoriti u pravi fijasko.
SAVET: ne žurite.
DNEVNI HOROSKOP
ovan21. 3. - 20. 4.
Izloženi ste velikom pritisku. Zbog nemogućnosti da rešite više stvari odjednom, bićete primorani da odustanete od nekih poslova.
SAVET: odredite prioritete.
Nedelja 08.11.2009.
00:00
Zoran Tmušić A

SUDBINE NEIMAR IZ ARILjA SLIKARU LjUBIVOJU JOVANOVIĆU RZAVSKI BREG DRAŽI OD RIMA

Čovek koji je ozidao svoj san

Umetnik danas živi u zamku, ispred kojeg je u kamenoj steni zabetonio ostatak bombe zaostale od "milosrdnog anđela".

KAO IZ BAJKE: Ljubivojev dvorac


Bio jednom jedan dečak po imenu Ljubivoje Jovanović. Živeo je u selu Severovo, desetak kilometara od centra zapadnosrbijanske varošice Arilje. Idući sa roditeljima na pričešće u crkvu Svetog Ahilija u Arilju, dečak je često, kad sunce izgreva, zastajao pored velikog veštačkog jezera na Rzavu i gledao kako se jedan breg kupa u rzavskoj bistrini. Ta slika ga je proganjala, zavirivala mu u misli, u dušu, u snove... I, jedne noći, dečak je usnio čudan san. Usnio je taj breg iznad jezera, a na bregu jednu srednjovekovnu oronulu kamenu kapiju kroz koju je ulazio u zamak.
Kasnije, dok je učio pekarski zanat, pa i još kasnije, kad se kao golobradi momčić spuštao u Arilje, uvek je, prolazeći pored rzavskog brega, mislio na onaj san. Vremenom, san se pretvorio u neugaslu želju da tu, na bregu, sagradi svoj dvorac...
Onda je dečak otišao u svet i prepustio se svrabljivom nemiru koji ga je bacao s kraja na kraj Evrope. Na kraju tog puta, kad je izrastao u čoveka, ponovo ga je zagolicao onaj san. I, pred izborom da živi podno rimskih brežuljaka ili Ajfelovog tornja, Ljubivoje Jovanović se vratio kući i gore, na onom rzavskom bregu, dosanjao svoj san.

UPOZNALI SE U PRAGU: Ljubivoje i Helena


Danas, na bregu iznad brane Ševelj, ima jedan dvorac u kome žive Ljubivoje, njegova supruga Helena, a često im iz Nemačke dođe u posetu i sin Nemanja.
Do dvorca, u kome stanuje sreća, stiže se preko visećeg mosta na Rzavu, potom se prođe velika gvozdena kapija i nastavlja dugim nizom kamenih stepenica. U rano prepodne, pod samim nebesima dočekuju nas Ljubivoje i Helena... Ispraćaju nas u kasno popodne. Sve između je bila jedna od onih životnih priča kakvu samo mogu da ispričaju ljudi koje ceo život nosi umetnička žar.
ivot Ljubivoja Jovanovića je malo san, malo java, malo bajka, a malo i nije bajka, malo zaranjanje u istoriju, malo u arheologiju, malo u mitologiju.
- Moj život je večito traganje za snovima, večito istraživanje sopstvenih mitskih prostora. U tom životu nikad nisam imao dovoljno crteža, slika i knjiga da budem bogat, ali ih je uvek bilo dovoljno za pristojan život - reče Ljubivoje koji u dvorcu na rzavskom bregu ima svoj atelje, svoj mir, svoju farmu, svoju voljenu Helenu. Kad je negde u proleće 1968. godine završio pekarski zanat u Arilju, Ljubivoje je već u celom kraju bio poznat kao bolji slikar portretista nego pekar. Onda je, poput nekih slikarskih uzora, Džek, kako su ga zvali ariljski prijatelji, spakovao paletu i štafelaj i krenuo u svet. Postao je pustolov i znatiželjnik. Zavirivao je u kelije pustinožitelja na Svetoj gori Atoskoj, pipkao stubove Partenona, krivio vrat podno zidina Koloseuma, žmirkao pred blještavilom palata na Velikom kanalu u Veneciji... Prtio je štafelaj, slikao za groš, za krevet, za porciju... Ipak, nesvakidašnji slikarski talenat odveo ga je 1973. u Prag, na Likovnu akademiju. Pet godina kasnije, vratio se u Arilje sa suprugom Slovakinjom Helenom i sinom Nemanjom.
- Trebalo je da odem u Rim sa ženom i sinom. Takav je bio plan, čak sam imao i obezbeđen posao. Ali, odustao sam od toga. Hteo sam da ovde u Arilju napravim bazu. Zbog toga sam odlučio i da se zaposlim u školu kao profesor istorije umetnosti - priča Ljubivoje o svojim prvim godinama života po povratku iz Praga, o godinama u kojima je i dalje sanjao onaj san. I, jedne od tih godina, otišao je na breg i seljaku, vlasniku zemlje, dao kaparu za plac. Kasnije mu je isplatio i poslednju paru. Već sredinom 80-ih, na bregu iznad Rzava počeo je da niče dvorac.
- Gradio sam ga punih 10 godina. Odlučio da napravim romanski prostor u prizemlju, a krovove sam završio u duhu češke gotike, što je zahvalnost Česima kod kojih sam se obrazovao - kaže Jovanović, priznajući da je zamak na brdu dugo godina privlačio pažnju raznih ljudi, pogotovo vlasti.
Ljubivojev slikarski horizonti su se širili. Istovremeno, radio je u jednoj srednjoj školi kao profesor istorije umetnosti, a početkom devedesetih zavrzao se u politiku iz koje se, kaže, iščupao tek 1998.

NESUĐENI PEKAR U ATELJEU: Ljubivoje Jovanović Džek


Nedugo pošto je raskrstio sa politikom, Ljubivoje je potpuno raskrstio i sa evropskim kulturnim nasleđem i evropskom duhovnošću.
- Od 1999. bavim se našom mitologijom. Dosta mi je evropske kulture. Evropsku mudrost video sam u bombama. Od te godine potpuno sam se povukao u domaće korene - kaže Ljubivoje, ispred čijeg je dvorca, u kamenoj steni, zabetoniran ostatak bombe zaostale od "milosrdnog anđela". Poslednjih desetak godina Ljibivoje je posvećen istraživanju slovenske mitologije. U ovom vremenu je imao više izložbi slika starih slovenskih bogova, a pre nekoliko godina predstavio je srpsko-slovenski mesecoslov. Posle gotovo trogodišnjeg istraživanja, na nedavno završenom Sajmu knjiga u Beogradu predstavio je svoju knjigu "Civilizacija oblutaka", koja podržava ideju o Podunavlju kao kolevci Slovena.
- Istoriju ne shvatam baš mnogo ozbiljno zato što je ona uvek pobednička, za razliku od mitologije koja nastaje kao sažeta priča jednog naroda. Mitološke priče su, zapravo, istine o nama.
Kad ne slika pradavna božanstva, Svaroga i Peruna, Ladu i Svetovida, Moranu i Koleda, Ljubivoje peče rakiju, juri nekog nemirnog ovna po strmini ispod zamka, hrani psa koji mu je odnekle banuo, hrani kokoške, svinje, popravlja zamak, sačekuje prijatelje i zove sina Nemanju u Nemačku... A kad legne, opet sanja.
- Moja generacija je umela da sanjari, a današnja to ne zna. Mi smo sanjali kako da živimo, da putujemo, imamo kuću, porodicu. Srećan je čovek koji sanja lepe snove.

Slovakinja na Balkanu
Ljubivojeva supruga Helena je u Pragu završila ekonomski fakultet. Pred dilemom da se uda za slikara iz Jugoslavije ili da gradi karijeru u čehoslovačkom ministarstvu trgovine, izabrala je brak. Lepa Slovakinja je rodila Džeku, kako zovu Ljubivoja, sina, spakovala kofere i zaputila se na Balkan. Tu je i ostala. Iako je godinama pokušavala da dobije posao u Arilju, nije uspela.
- Moj Ljubivoje je dobar čovek. On radi svoj posao, a ja brinem o drugim stvarima. Ovde uvek ima posla!


Bele pčele
Ljubivoje priznaje da ga, pored svih drugih opsedanja, godinama opseda tema o belim pčelama.
- Bele pčele su u 13. kolenu naš predak, a u petom kolenu naš potomak. Onima koji ne razumeju da razjasnim: to je ono kada kažemo deda, pradeda, čukundeda, navrndeda, kunđel, askunđel, pa ide do 12. kolena, kurajber, a 13. koleno je bela pčela ili beli orao. Kada idemo u potomke, onda su to: sin, unuk, praunuk, čukununuk i bela pčela. E, sad, između dve bele pčele je 18 kolena. To postoji u narodu na svim srpskim prostorima.




 

VIDEO VESTI
  • 2019 © - vesti online
PRETPLATAx
Da biste citali elektronsko izdanje stampanih Vesti, molimo Vas da se prijavite ili ako niste registrovani da se registrujete. Zatim, u Vasem profilu idite na rubriku Pretplata i popunite formular.
Izadji
Registracija