Petak 21. 9. 2018.
Washington
100
  • Chicago
    230
  • New York
    220
  • Belmont
    160
  • Atlanta
    260
  • Boston
    300
  • Firt
    200
  • Denver
    270
  • Detroit
    280
  • Dover
    230
  • Hartford
    190
  • Orlean
    290
  • Helena
    270
  • Ren
    140
  • Honolulu
    250
  • Las Vegas
    220
  • Portland
    300
  • Salem
    240
  • Santa Fe
    170
  • Tampa
    290
  • Topeka
    190
0
Ponedeljak 13.08.2018.
22:36
G. Anđelić - Vestionline A

Svetski rekordi na evropskom prvenstvu najčešće su padali na 100 prsno

U toj disciplini je oboren i jedini na Evropskom plivačkom prvenstvu u Splitu 1981, a to je učinila istočnonemačka plivačica Ute Geveniger.

EPA/Patrick B. Kraemer
Adam Piti se i u Glazgovu poigravao s konkurentima

Na 34. evropskom plivačkom prvenstvu u Glazgovu izdvojila su se dva junaka. To su Britanac Adam Piti (23) i Rus Kliment Kolesnjikov (18). Obojica su osvojili zlatnu medalju u svojoj disciplini i na 50 i na 100, a i jedan i drugi su po jednom jedini oborili svetski rekord (pala su još četiri evropska).

Piti, Englez, na tri šampionata uzastopce uzima najsjajnije odličje ne samo u pojedinačnoj konkurenciji prsno nego u i muškoj štafeti 4x100 mešovito i u mešovitoj štafeti 4x100 mešovito (najmlađa disciplina s dva plivača i dve plivačice, koja će olimpijsku premijeru imati u Tokiju 2020). Dogodine u Južnoj Koreji može da na 50 i 100 prsnim stilom postane i trostruki uzastopni svetski prvak.

U finalnoj trci na 100, u kojoj je naš Čaba Silađi bio poslednji, osmi (jedini plivao duže od minuta), britanski as je s 57,00 za 13 stotinki nadmašio svoje ostvarenje s Olimpijskih igara u Riju 2016. Sutradan, međutim, sudije su naknadno, ponovnim merenjem vremena, ustanovile da štoperica nije bila valjano podešena. Svim finalistima su prepravljeni rezultati za jednu desetinku pa je najbolje vreme svih vremena sada 57,10.

Piti je i tako popravio svetski rekord četvrti put uzastopno. Prvo je 2015, na britanskom šampionatu u prestonici, s 57,92 za čak 54 stotih delova sekunde nadmašio postignuće Južnoafrikanca Kamerona van der Burga iz finala na Olimpijskim igrama u Londonu 2012. u istom tom plivalištu. U Riju je u kvalifikacijama oborio svoj svetski rekord prvi put (57,55), a u finalu i još jednom (57,13).

Na 50 je s 25,95 trostruki uzastopni svetski rekorder (na šampionatu sveta u Budimpešti prošle godine u istom danu je popravljao sopstveni rezultat iz Kazanja 2015 – 26,42, prvo u kvalifikacijama – 26,10, a zatim i u polufinalu). U Glazgovu je rušio  „samo” rekord šampionata. I to u sve tri trke: kvalifikacije (26,50), polufinale (26,23), finale (26,09). Silađi je u završnom nadmetanju bio peti s 27,20.

EPA/Patrick B. Kraemer
Pitiju je zbog četiri zlatne medalje zasluženo pripalo i priznanje za najboljeg plivača u Glazgovu
EPA/Patrick B. Kraemer
Kolesnjikov sa zlatom iz trke u kojoj je oborio svetski rekord

Kolesnjikov je do zlata na 50 leđno doplivao za 24 sekunde, a to je četiri stotinke brže od svetskog rekorda koji je na plivačkom mundijalu u Rimu 2009. postavio Britanac Lijam Tenkok. Na dve dužine bazena uzeo je titulu s 52,53, što je isto najbolje vreme ikada, ali za juniorski uzrast. To nagoveštava da će u budućnosti napasti i svetski seniorski rekord, koji je sada u vlasništvu Amerikanca Rajana Marfija s 51,85 u Riju prošle godine.

Rusi nisu imali „zlatnog” na prethodna tri šampionata Evrope (poslednji put u Budimpešti 2010), a sada su uzeli najsjajnije odličje i na 200 leđno (Jevgenij Rilov evropskim rekordom), 200 prsno (Anton Čupkov evropskim rekordom) i u štafeti 4x100 slobodno, u kojoj je doprinos dao i Kolesnjikov.  Koliko je njegov podvig značajan za sutrašnjicu nacionalnog plivanja govori i to što su Rusi u ovom veku samo još dva puta imali važećeg svetskog rekordera: Roman Sludnov na 100 prsno (2001-03) i Dimitrij Komornikov na 200 prsno (mesec dana u leto 2003).

Pitijeva štafeta dva puta uspešnija od Kolesnjikove

Najveći junaci šampionata u Glazgovu plivali su i u okršajima štafeta, a i u muškoj i u muško-ženskoj na 4x100 mešovito Britancima je pripalo zlato, a Rusima srebro. Naravno, Piti je išao prsno, a Kolesnjikov leđno.

Domaći takmičari su u muškoj štafeti postavili rekord šampionata s 3.30,44, a u mešovitoj i evropski s 3.40,18.  Miks je na evropskom prvenstvu imao premijeru u Berlinu 2014. Tada su Britanci, takođe s Pitijem u timu, s 3.44,02 oborili i svetski rekord koji su držali Rusi s njihovog državnog šampionata u Moskvi tri meseca ranije (3.48,74). Sada je najbolje ostvarenje u vlasništvu Amerikanaca sa Svetskog prvenstva u Budimpešti prošle godine – 3.38,56.

Svetski plivački rekordi ne padaju svaki dan, mada nam i Pitijev primer pokazuje da su neretko padali i u istom danu u jednoj disciplini. Za ta ostvarenja nekako su češće rezervisani olimpijske igre i svetski šampionati pa nas je to podstaklo da vidimo koja su najbolja vremena ikada i u muškoj i u ženskoj konkurenciji postignuta u plivalištima evropskih prvenstava. 

Pregled ukazuje da je između šampionata u Ajndhovenu 2008. i minulog u Glazgovu svetski rekord postavio samo Piti na 50 prsno u Berlinu 2014 (26,62). Njegov svetski rekord na dvostruko dužoj deonici, recimo, prvi je na 100 prsno na evropskom prvenstvu posle četvrt veka.

U toj disciplini, koja je i za plivače i za plivačice uvedena u Barseloni 1970 (prvi šampionat održan u Budimpešti 1926), najčešće su i postavljani najbolji rezultati svih vremena na „evru”: po pet puta i muškim i u ženskim nadmetanjima.

Pre šampiona u Glazgovu svetski rekord je na evropskom prvenstvu postavio Mađar Karolj Gitler još 1993. u Šefildu i to u polufinalnoj trci (u finalu je osvojio jedino veliko zlato u karijeri budući da je i na 100 i na 200 najčešće bio drugoplasirani), a nadmašio je zemljaka Norberta Rožu, koji je to učinio dve godine ranije u Atini. Dve godine pre njega, u Bonu 1989, Britanac Adrijan Murhaus je evropsko zlato sa svetskim rekordom pridodao olimpijskoj tituli iz Seula 1988. On je i jedini trostruki uzastopni prvak Evrope na 100 prsno pre Pitija. Prvi plivač koji je svetski rekord u toj disciplini postavio na evropskom šampionatu bio je Gerald Merken iz Zapadne Nemačke u Jenćepingu 1977, kada je srušio dostignuće slavnog Amerikanca Džona Henkena s Igara u Montrealu 1976.

U ženskoj konkurenciji su na 100 prsno dominirale plivačice iz Istočne Nemačke, ali jednoj od njih je konce pomrsila takmičarka s druge strane blokovske podele sveta. Na šampionatu u Beču 1974.  Renata Fogel je u kvalifikacijama sa 1.12,91 za 67 stotinki nadmašila svetski rekord Keti Kar kojim je Amerikanka osvojila zlato na Igrama 1972. U finalnoj trci, međutim, Fogel je plivala i sporije nego Kar u Minhenu (1.13,69), a zablistala je Hrištel Jušten iz Zapadne Nemačke s najsjajnijim odličjem oko vrata i novim svetskim rekordom 1.12,55. Takmičarka iz istočnonemačkog grada Karl Marks (današnji Hemnic), koja je godinu ranije na Prvom svetskom šampionatu u Beogradu osvojila tri zlata, morala je da se uteši srebrom. 

Na 100 prsno je pao i jedini svetski rekord na 15. evropskom plivačkom prvenstvu u Splitu 1981. Ute Geveniger, takođe iz grada Karl Marks, šest puta uzastopno je postavljala svetski rekord u toj disciplini (jednim je uzela i olimpijsko zlato u Moskvi 1980), a tri puta uzastopce između aprila i septembra 1981, sa završnicom na Jadranu, gde je uzela još četiri zlata i jedno srebro. Sebe je na 100 prsno nadmašila i kroz dve godine u Rimu.

Na Evropskom prvenstvu u Strazburu 1987. istočnonemačka takmičarka Zilke Herner je sa 1.07,91 za 20 stotih popravila svetski rekord zemljakinje Silvije Geraš sa plivačkog mundijala u Madridu godinu ranije.

SVI SVETSKI REKORDI NA EVROPSKIM ŠAMPIONATIMA

*prethodni rekord – postavljeni rekord – važeći rekord

 

MUŠKARCI

 

50 slobodno

Alen Bernar (Francuska)

Ajndhoven, 2008.

21,56 – 21,50 – 20,91

100 slobodno

Alen Bernar (Francuska)

Ajndhoven, 2008.

47,84 – 47,60 – 47,50 – 46,91

200 slobodno

Đorđo Lamberti (Italija)

Bon, 1989.

1.47,25 – 1.46,69 – 1.42,00

400 slobodno

Frank Vigand (Istočna Nemačka)

Utreht, 1966.

4.11,60 – 4.11.10 – 3.40,07

Gunar Larson (Švedska)

Barselona, 1970.

4.02,80 – 4.02,60 – 3.40,07

50 leđno

Kliment Kolesnjikov (Rusija)

Glazgov, 2018.

24,04 – 24,00

100 leđno

Roland Mates (Istočna Nemačka)

Barselona, 1970.

57,80 – 56,90 – 51,85

50 prsno

Oleg Lisogor (Ukrajina)

Berlin, 2002.

27,39 – 27,18 – 25,95

Adam Piti (Velika Britanija)

Berlin, 2014.

26,67 – 26,62 – 25,95

100 prsno

Gerald Merken (Zapadna Nemačka)

Jenćeping, 1977.

1.03,11 – 1.02,86 – 57,10

Adrijan Murhaus (Velika Britanija)

Bon, 1989.

1.01,65 – 1.01,49 – 57,10

Norbert Roža (Mađarska)

Atina, 1991.

1.01,45 – 1.01,29 – 57,10

Karolj Gitler (Mađarska)

Šefild, 1993.

1.01,29 – 1.00,95 – 57,10

Adam Piti (Velika Britanija)

Glazgov, 2018.

57,13 – 57,10

200 prsno

Nik Džilingem (Velika Britanija)

Bon, 1989.

2,12,90 – (=) 2.12,90 – 2.06,67

100 leptir

Denis Pankratov (Rusija)

Beč, 1995.

52,84 – 52,32 – 49,82

200 leptir

Mihael Gros (Zapadna Nemačka)

Rim, 1983.

1.58,01 – 1.57,05 – 1.51,51

Mihael Gros (Zapadna Nemačka)

Sofija, 1985.

1.57,01 – 1,56,65 – 1.51,51

200 mešovito

Gunar Larson (Švedska)

Barselona, 1970.

2.09,50 – 2.09,30 – 1.54,00

Dejvid Viki (Velika Britanija)

Beč, 1974.

2.07,17 – 2.06,32 – 1.54,00

Tamaš Darnji (Mađarska)

Strazbur, 1987.

2.01,42 – 2.00,56 – 1.54,00

400 mešovito

Andraš Hargitai (Mađarska)

Beč, 1974.

4.30,81 – 4.28,89 – 4.03,84

Tamaš Darnji (Mađarska)

Strazbur, 1987.

4.16,12 – 4.15,42 – 4.03,84

Štafeta 4x200 slobodno

Nemačka

Bolonja, 1927.

9.53,04 – 9.49,60 – 6.58,55

Mađarska

Pariz, 1931.

9.36,20 – 9.34,00 – 6.58,55

Zapadna Nemačka

Strazbur, 1987.

7.15,69 – 7.13,10 – 6.58,55

Štafeta 4x100 mešovito

Istočna Nemačka

Barselona, 1970.

3.54,90 – 3.54,40 – 3.27,28

ŽENE

50 slobodno

Marlen Veldhojs (Holandija)

Ajndhoven, 2008.

24,13 – 24,09 – 23,67

100 slobodno

Kornelija Ender (Istočna Nemačka)

Beč, 1974.

57,51 – 56,96 – 51,71

Brita Štefen (Nemačka)

Budimpešta, 2006.

53,42 – 53,30 – 51,71

200 slobodno

Kornelija Ender (Istočna Nemačka)

Beč, 1974.

2.03,56 – 2.03,22 – 1.52,98

Franciska van Almzik (Nemačka)

Berlin, 2002.

1.56,78 – 1.56,64 – 1.52,98

400 slobodno

Petra Timer (Istočna Nemačka)

Jenćeping, 1977.

4.09,89 – 4.08,81 – 3.56,46

Lor Manodu (Francuska)

Budimpešta, 2006.

4.03,03 – 4.02,13 – 3.56,46

Federika Pelegrini (Italija)

Ajndhoven, 2008.

4.02,13 – 4.01,53 – 3.56,46

800 slobodno

Anke Mering (Istočna Nemačka)

Strazbur, 1987.

8.22,44 – 8.19,53 – 8.04,79

50 leđno

Sandra Velker (Nemačka)

Istanbul, 1999.

29.00 – 28,78 – 27,06

100 leđno

Ulrike Rihter (Istočna Nemačka)

Beč, 1974.

1.04,43 – 1.04,09 – 58,00

Ulrike Rihter (Istočna Nemačka)

Beč, 1974.

1.04,09 – 1.03,30 – 58,00

Kristina  Egersegi (Mađarska)

Atina, 1991.

1.00,59 – 1.00,31 – 58,00

200 leđno

Urlike Rihter (Istočna Nemačka)

Beč, 1974.

2.18,41 – 2.17,35 – 2.04,06

Kristina  Egersegi (Mađarska)

Atina, 1991.

2.08,60 – 2.06,62 – 2.04,06

100 prsno

Renata Fogel (Istočna Nemačka)

Beč, 1974.

1.13,58 – 1.12,91 – 1.04,13

Hrištel Jušten (Zapadna Nemačka)

Beč, 1974.

1.12,91 – 1.12,55 – 1.04,13

Ute Geveniger (Istočna Nemačka)

Split, 1981.

1.09,39 – 1.08,60 – 1.04,13

Ute Geveniger (Istočna Nemačka)

Rim, 1983.

1.08,60 – 1.08,51 – 1.04,13

Zilke Herner (Istočna Nemačka)

Strazbur, 1987.

1.08,11 – 1.07,91 – 1.04.13

200 prsno

Galina Prozumenščikova (SSSR)

Utreht, 1966.

2.45,30 – 2.40,08 – 2.19,11

Karla Linke (Istočna nemačka)

Beč, 1974.

2.37,89 – 2.37,44 – 2.19,11

Karla Linke (Istočna nemačka)

Beč, 1974.

2.37,44 – 2.34,99 – 2.19,11

50 leptir

Ana Karin Kemerling (Švedska)

Istanbul, 1999.

26,39 – 26,29 – 24,43

Ana Karin Kemerling (Švedska)

Berlin, 2002.

25,64 – 25,57 – 24,43

100 leptir

Rozemari Koter (Istočna Nemačka)

Beč, 1974.

1.02,31 – 1.02,09 – 55,48

Rozemari Koter (Istočna Nemačka)

Beč, 1974.

1.02,09 – 1.01,99 – 55,48

200 leptir

Otilija Jendžejčak (Poljska)

Berlin, 2002.

2.05,81 – 2.05,78 – 2.01,81

200 mešovito

Ulrike Tauber (Istočna Nemačka)

Beč, 1974.

2.20,51 – 2.18,97 – 2.06,12

Ulrike Tauber (Istočna Nemačka)

Jenćeping, 1977.

2.16,96 – 2.15,95 – 2.06,12

400 mešovito

Ulrike Tauber (Istočna Nemačka)

Beč, 1974.

4.57,51 – 4.52,42 – 4.26,36

Štafeta 4x100 slobodno

Istočna Nemačka

Barselona, 1970.

4.01,10 – 4.00,80 – 3.30,05

Nemačka

Berlin, 2002.

3.36,61 – 3.36,00 – 3.30,05

Holandija

Ajndhoven, 2008.

3.35,22 – 3.33,62 – 3.30,05

Štafeta 4x200 slobodno

Istočna Nemačka

Rim, 1983.

? - 8.02,27 – 7.42,08

Istočna Nemačka

Strazbur, 1987.

7.59,33 – 7.55,47 – 7.42,08

Nemačka

Budimpešta, 2006.

7.53,42 – 7.50,82 – 7.42,08

Štafeta 4x100 mešovito

Holandija

Budimpešta, 1958.

4.54,00 – 4.52,90 – 3.51,55

Istočna Nemačka

Lajpcig, 1962.

4.41,10 – (=) 4.41,10 – 3.51,55

Istočna Nemačka

Beč, 1974.

4.16,84 – 4.13,78 – 3.51,55

Istočna Nemačka

Rim, 1983.

4.05,88 – 4.05,79 – 3.51,55

MEŠOVITO

4x100 mešovito

Velika Britanija

Berlin, 2014.

3.48,74 – 3.44,02 – 3,38,56

TRENUTNO NAJČITANIJE

POVEZANE VESTI

VIDEO VESTI
ŠTAMPANO IZDANJE
DOBITNIK
Slobodan Šijan (71)
GUBITNIK
Dragan Bujošević (64)
DNEVNI HOROSKOP
devica24. 8. - 23. 9.
Nervozni ste zbog sitnica. Takvo raspoloženje možete prevazići samo ukoliko svoja velika očekivanja svedete na minimum i zadovoljite se onim što imate.
SAVET: ne tražite brze odgovore.
DNEVNI HOROSKOP
škorpija24. 10. - 22. 11.
Neobična ideja vas može navesti da poverujete u nemoguće stvari. Vaše sposobnosti jesu velike, ali morate shvatiti da postoje i ograničenja.
SAVET: pripazite se povreda.
DNEVNI HOROSKOP
devica24. 8. - 23. 9.
Nervozni ste zbog sitnica. Takvo raspoloženje možete prevazići samo ukoliko svoja velika očekivanja svedete na minimum i zadovoljite se onim što imate.
SAVET: ne tražite brze odgovore.
KURSNA LISTA
  • EUR =
    119.14 din.
  • AUD =
    78.92 din.
  • CAD =
    80.89 din.
  • SEK =
    12.5 din.
  • CHF =
    102.92 din.
  • GBP =
    135.26 din.
  • USD =
    99.6 din.
  • HRK =
    15.91 din.
  • BAM =
    60.91 din.
  • 2018 © - vesti online