Kolumbija na tronu kontinenta sa šest pobeda bez primljenog gola, Katar umalo i bolje
Senzacionalnom azijskom šampionu mreža se zatresla samo u 69. minutu meča za titulu, a to mu je, kao i poraženom finalisti Japanu, bila sedma utakmica na 17. Kupu Azije u Ujedinjenim Arapskim Emiratima.
Katar smo u vezu s fudbalom do sada dovodili po bogatim poslovnim ljudima i kompanijama iz te zemlje arapskog sveta, koji su ogroman novac slili u neke vodeće evropske klubove, po tome što je raj za igrače na zalasku karijere i, naravno, zato što je to sledeći domaćin svetskog prvenstva (2022), prvog koje se neće igrati u maju, junu ili julu nego u kasnu jesen (21. novembar - 18. decembar). Kad se pomene Doha, to je nama bila jedino asocijacija na teniski turnir koji se u njegovoj prestonici igra početkom godine, a Novak Đoković je i odatle nosio trofeje.
Danas nije samo to. Fudbalska reprezentacija Katara je uložila sav napor da načini najbolju moguću uvertiru za najveći fudbalski događaj pred svojim narodom. Postala je senzacionalni pobednik azijskog šampionata, prvi put u istoriji, ni od kuda, pa se njen podvig može ravnati s onim kada je Grčka zasela na Akropolj ervopskog fudbala u Portugaliji 2004.
Katar je na kontinentalnom prvenstvu u svom komšiluku dao i jednog pojedinačnog rekordera, ali mu je i izmaklo jedano timsko dostiguće svetskog formata. Almoez Ali (22), napadač koji se sada nada da je zapao za oko Starom kontinentu, bio je s devet golova najbolji strelac, a toliko puta mrežu nije zaresao niko pre njega na jednom turniru.
Katarani su u finalu preslišali Japance s 3:1. Ali je postigao vodeći pogodak, a baš taj je i bio rekordni, a njihov golman je u 69. minutu kapitulirao jedini put na Kupu. Savladao ga je za 2:1 Takumi Minamino (24), napadač koga su Zvezdini navijači videli na "Marakani" u poslednja tri minuta prve utakmice u doigravanju sa Salcburgom za ulazak u Ligu šampiona. U revanšu, u kojem su se "crveno-beli" izborili za debitantsko učešće u vodećem evropskom klupskom takmičenju, ostao je na klupi za rezerve.
Da se mreža i tada nije zatresla, Katar bi nadmašio dostignuće Kolumbije iz 2001, najubedljivije ikada gledajući i mundijal i kontinentalne šampionate. Kolumbijci su se tada jedini put i domogli trona u Južnoj Americi, na jedinom prvenstvu kojem su bili domaćini. Postigli su svih šest pobeda (tri u grupi, četvrtfinale, polufinale i finale), a gol primili nisu (11:0). Učinak Katara bio je 7-0-0, 19:1.
Po tome mogu da se ravnaju s onim brazilskim timom koji je sa svih sedam pobeda (gol-razlika 18:4) na Mundijalu u Japanu i Južnoj Koreji 2002. osvojio petu, ali i poslednju titulu svetskog prvaka. Sa svih šest pobeda, kao Kolumbija 2001, Brazil je bio šampion sveta u Meksiku 1970 (gol-razlika 19:7), kada je kao trostruki pobednik prvi stekao pravo da mu "Zlatna boginja" ostane u vitrinama. To što je izgubljena, druga je priča...
Na Kupu Azije jedini šampion sa svim pobedama i bez primljenog gola i dalje je Iran 1976: 4--0-0, 13:0. Onda su u grupi bila po tri tima, a sledili su samo polufinale i finale.
