Zahvalan sam Tumbakoviću
Posle teške povrede ukrštenog ligamenta kolena, koja je fudbalera Partizana odvojila od terena na više od šest meseci, Nebojša Kosović je u subotu odigrao drugo poluvreme prijateljske utakmice u Bijeljini.
Kosović se povredio u dresu Crne Gore početkom septembra 2017, za vreme gostovanja "sokolova" u Kazahstanu.
Nema sumnje da je težak period iza dvadesettrogodišnjeg veznog fudbalera, ali za njega je najvažnije da se konačno stavio na raspolaganje treneru Miroslavu Đukiću.
- Osećam se malo čudno, pauza je bila jako duga - rekao je Kosović.
- Odigrao sam 45 minuta i mnogo sam srećan jer je fudbal moj život. Malo sam u kondiciji pao, što je normalno. Dolaze nove utakmice u Superligi i na meni je da se nametnem za što veću minutažu.
Iako je iza fudbalera Partizana polugodišnja pauza, Kosović je dobio poziv od Ljubiše Tumbakovića za crnogorsku reprezentaciju.
- Jako sam mu zahvalan što me je pozvao. Mnogo mi znači i mislim da je veliki gest s njegove strane. Kako u Partizanu, tako i u reprezentaciji Crne Gore moram da se dokažem i da pozive u nacionalni tim dobijam i ubuduće. Imao sam mnogo vremena za razmišljanje u prošlih šest meseci. Shvatio sam da je fudbal, kojim se bavim od pete godine, moj život. Srećan sam što treniram sa saigračima i što sam sposoban da to činim. Ne radujem se samo utakmicama, već i treninzima. Svaki dan jedva čekam da dođem na Teleoptik.
Andrija Milutinović je puno pomogao u rehabilitaciji Kosovića.
4 mečeva je odigrao za Crnu Goru
- Veliku zahvalnost dugujem njemu, mnogo mi je pomogao. Pričali su mi Vulićević i Balažic da će biti malo napornije. Bio sam spreman. Najteže mi je bilo to što sam svaki dan morao da ustajem u sedam sati. Prvih dva meseca su treninzi trajali i po sedam-osam sati. Vozio sam bicikl pod vodom, po dva sata. U nekim trenucima sam hteo da prekinem, ali sam znao da moram da istrajem u tome.
U Bijeljini je odigrao poluvreme, prvo posle šest i po meseci pauze.
- Kada sam istrčao na teren nisam znao gde ću. Hteo sam na sve strane da trčim, želeo sam da dam gol, da asistiram, da uklizam. Od silne želje sam zaboravio na savete da ne ulazim jako u duele, jer je loš teren...
Ipak, uobičajeni strah kod rekonvalescenata bio je prisutan i kod Kosovića.
- Malo sam se plašio... Teren nije bio najbolji i toga me je bio najveći strah. Kod duela već nisam osećao nikakav strah, naprotiv. Želeo sam da vidim gde sam i šta sam - poručio je Kosović.
Možemo do duple krune
Utakmice Partizana u prethodnih šest meseci je pratio s tribina.
- Imali smo vrlo uspešnu sezonu u Ligi Evrope, ali nažalost nismo prošli - kaže Kosović. - Borimo se za Kup, ni prvenstvo nije izgubljeno, jer se svi sećamo kako je bilo prošle sezone. Mislim da i ove može da se ponovi, na nama je da dobijemo sve utakmice do kraja i da se nadamo kiksu našeg rivala.
