Crna ovca s harmonikom

Nastup grupe "Galija" 1994. godine u Moskvi digao na noge ruske rokere, tim pre što su mediji na sva zvona najavili da će Nišlije održati zajednički koncert sa tada najpopularnijom moskovskom rok grupom "Grujs" u ogromnoj dvorani hotela "Rusija" na Crvenom trgu.

Pre koncerta, muzičari su se dogovorili da održe zajedničku probu. Nenadu Milosavljeviću, alijas Neši Galiji, frontmenu grupe, i sada suze idu od smeha kada se seti druženja i svirke sa "Grujama", kako ih je iz milošte nazvao.

Čeka se promocija jubilarnog albuma

- Svi članovi benda bili su nalik na ruske drvoseče, da ne veruješ očima. Njihovim autobusom krenuli smo na probu u njihov studio, na periferiju Moskve. Rusi su bar desetak puta zaustavili autobus da bi kupili kartone votke i poneku gajbu piva. U studiju su pootvarali flaše i za tri sata, koliko je proba trajala, slistili sav alkohol dok smo se mi od jedne flaše votke napili ko čepovi. Vrhunac je bio kada su doneli harmoniku. Nisam odoleo, uzeo sam je i zasvirao.

Svirali smo, igrali i pili do duboko u noć, ali smo sutradan održali koncert koji ću po kvalitetu svirke pamtiti dok sam živ. Gitare na kojima su "Gruje" svirali bile su čudo neviđeno, sa nekakvim debelim žicama poređanim bez ikakvog reda. Pao sam na teme kada sam čuo kakav zvuk izvlače iz svojih instrumenata.

Rusi su neverovatni, u stanju su, kada se malo dopinguju, da sviraju i na čamovoj dasci. Na kraju su, pogađate, na pozornicu doneli i harmoniku i uvalili je meni - priseća se Neša svirke sa ruskim drvosečama-rokerima, ali i harmonike, instrumenta koji je pravi uvod u priču kako je počeo da se bavi muzikom i osnovao grupu "Galija".

Probao glumački hleb

- Grupa "Galija" je tri i po decenije prisutna na srpskoj estradnoj sceni. Dvadeseti po redu album "Mesto pored prozora", koji je objavljen ovih dana već je na vrhu mnogih muzičkih top lista, ne samo na ovim prostorima već posredstvom interneta i širom sveta gde žive naši mladi iseljenici. Grupa "Galija" je gostovala na svim kontinentima. A kako sam ja počeo i osnovao najmuzikalniju lađu na svetu je priča za sebe. Malo je onih koji znaju da sam bavljenje muzikom započeo svirajući harmoniku.

Zapravo, u petoj godini sam naučio da sviram usnu harmoniku, a onda mi je otac kupio onu pravu, veliku... U Nišu, u kraju gde sam stanovao, gotovo da nije bilo klinca koji nije svirao gitaru, bilo je to vreme Boba Dilana, "Bitlsa", "Rolingstonsa", rokenrol je tresao Niš. Klinci su išli na žurke sa gitarama, svirali devojčicama, pravili bendove, a ja sam zbog harmonike bio crna ovca. Harmonika je bila tada bljak instrument za rokere.

Neša je kupio gitaru i počeo da uči akorde.

- Kopirao sam Boba Dilana koji je svoju svirku na gitari pratio svirkom na usnoj harmonici, pa sam vrlo brzo postao najtraženiji muzičar na žurkama u Nišu i široj okolini.

Do "Galije" je bilo još sedam milja. Neša je išao u srednju saobraćajnu školu, sviruckao gitaru, ali je i pevao kao tenor u niškom akademskom horu "Dr Vojislav Vučković" gde se muzički obrazovao.

- Hor su vodili muzički stručnjaci, mnogo sam tamo naučio, čak i da sviram klavir. U to vreme sam počeo amaterski da se bavim i pozorištem, glumim, sviram, komponujem... U Niškom omladinskom pozorištu na scenu je postavljana predstava "Ljubav i Oliver", radnja se dešavala na moru, pa je režiser zatražio od mene da oformim "morski bend" koji će da svira na sceni, da komponujem nekoliko pesmica za predstavu.

Bio je to izazov, okupio sam niške muzičare koje sam poznavao, napravili smo taj pozorišni bend. Predstavu su dolazili da gledaju mladi iz Niša i okoline, u stvari da slušaju nas. Posle predstave smo se okupljali u niškom kafiću "Galija", tu smo odlučili da nastavimo da sviramo kao bend i da se zovemo "Galija".

Pometnja u televiziji

Prekretnica u karijeri grupe bilo je učestvovanje na Zaječarskoj gitarijadi 1978. godine. Neša priča da "Galija" u Nišu do tada nije mogla da se nada većim svirkama ili koncertu jer je niška scena bila prepuna vrsnih rok bendova, a "Galija" početnička grupa iz tamo nekog pozorišta.

- Prijavili smo se za Gitarijadu tek onako, da sviramo. Dogodilo se čudo, "Galija" je pobedila, a nagrada je bila snimanje singlice za PGP RTS. Posle toga smo u novembru pozvani da učestvujemo na muzičkom festivalu u Subotici.
Tamo su upoznali čelne ljude PGP-a i dogovorili su se da snime veliki rok album, što je bio presedan u izdavačkoj politici ove tada najmoćnije izdavačke muzičke kuće.

- Rekli su nam da se javimo u Studio 5 RTS-a posle 1. maja iduće godine. Ni to neću nikada zaboraviti. Tada nismo poznavali proces snimanja ploča i produkcije, pa smo 3. maja 1979. godine natovareni instrumentima banuli u Studio 5.

Ljudi su nas gledali kao da smo pali s tavana, pitali su nas ko smo, počeli su da se krste kada smo rekli da smo došli da snimimo album. Ubrzo se sve razjasnilo, morali smo da se vratimo u Niš, da sačekamo da nas ponovo pozovu u Beograd na dogovor, pregovore, preslušavanje pesama, zakazivanje termina snimanja...

Krajem 1979. godine Galija je u čuvenoj PGP-ovoj "petici" snimila album "Prva plovidba".

- Pokazalo se da ta plovidba nije bila i poslednja, tri i po decenije "Galija" plovi punim jedrima, a ja sa njom na kormilu - veli Nenad Milosavljević.