Neobjavljeni album grupe EKV: U Prištini zatvoren krug (VIDEO)
Album "Krug", poslednje zvučno zabeleženo svedočanstvo kultne grupe "EKV", sa akustičnog koncerta održanog u maju 1994. godine u Prištini, svega pola godine pre smrti Milana Mladenovića, dugo se smatrao za izgubljen, gotovo "mitski" snimak.
Dvostrukim CD-om, snimkom ovog koncerta, u izdanju "Mascoma" stavlja se tačka na opus jedne od najznačajnijih domaćih rok grupa i "krug" se, i zaista, zatvara (nakon izdanja "Iznad grada", snimka sa koncerta iz Sava centra 1993. godine).
- Na upravo objavljenom albumu Krug instrumentarijum je sveden na akustičnu gitaru i klavir. Milan i Margita ostali su, posle svega, sami, ali ih to, sudeći po materijalu zabeleženom na ovom dvostrukom koncertnom ostvarenju, nije nimalo pokolebalo u nastojanju da u svakom trenutku daju najbolje od sebe. Očigledno - i ispravno - odlučivši da nove okolnosti prilagode sebi (umesto obrnuto) stvorili su još jednu nadahnutu i blistavu varijaciju EKV za koju je jedino šteta što nije duže potrajala. U tom smislu nastup Milana i Margite čiji se snimak nalazi na ovom albumu uzbudljivo je, dirljivo i bez sumnje veoma ekskluzivno svedočanstvo dostojanstvenog smiraja jedne izuzetne karijere - kaže Aleksandar Žikić, rok kritičar i pisac jedne od najboljih knjiga o EKV-u "Mesto u mećavi".
Jedan od ljudi koji su neposredno sarađivali sa članovima grupe "Ekatarina Velika" je i naš likovni umetnik Vuk Vidor, koji je za njih uradio omote za albume "Ljubav", "Samo par godina za nas" i "Dum Dum", kao i redizajn poslednjeg albuma. Kako kaže, za EKV se uvek vezivala svojevrsna "mračna estetika".
- Oni su bili ozbiljna rok grupa, pravili su ozbiljne pesme koje nisu bile vesele niti komercijalne; tekstovi su bili duboki i oni sami su istraživali tu tamnu stranu. Bilo je očigledno da njihov vizuelni identitet treba da bude ogledalo svega toga. U studiju smo preslušavali pesme i ja sam već tad dobijao neke prve asocijacije, potom bih to njima servirao, a uglavnom su bili otvoreni za sve moje predloge, jer ipak sam Milana terao da prisloni pištolj na čelo, pljune metak... Konkretno taj metak je bio simbol njegove poetike i njegovih reči, onoga što je pisao - rekao je on.
