Petak 22. 2. 2019.
Washington
-30
  • Chicago
    -20
  • New York
    20
  • Belmont
    30
  • Atlanta
    140
  • Boston
    140
  • Firt
    40
  • Denver
    130
  • Detroit
    -10
  • Dover
    70
  • Hartford
    30
  • Orlean
    00
  • Helena
    130
  • Ren
    00
  • Honolulu
    230
  • Las Vegas
    20
  • Portland
    140
  • Salem
    20
  • Santa Fe
    10
  • Tampa
    210
  • Topeka
    00
0
Nedelja 09.12.2018.
11:59
Đ. Barović - Vesti A

Promocija zabranjivane "Knjige o Kosovu" akademika Dimitrija Bogdanovića

U Amfiteatru Filozofskog fakulteta u Beogradu, udruženje studenata istorije "Ostrogorski", u okviru tribine "Kosovo - od golgote do vaskrsenja", organizovao je promociju dugo godina zabranjivane "Knjige o Kosovu", preminulog akademika SANU, bogoslova i istoričara književnosti Dimitrija Bogdanovića.

Privatna arhiva
Milorad Sredojević

Novo izdanje štampano je zahvajujući izdavačkoj kući "Hrišćanska misao" Sprske pravoslavne crkve i biblioteci "Svečanik" u kojoj je do sada objavljeno više od deset knjiga o Kosovu i Metohiji.

Jerej, dr Milorad Sredojević, glavni i odgovorni urednik ove izdavačke kuće navodi da je Dimitrijević pripadao onom delu srpske intelektualne elite koja se osamdesetih godina prošlog veka prva osmelila da javno progovori o Kosovu kao "otvorenoj rani" srpskog naroda.

- On je to učinio na jedan častan, gospodstven i odvažan način, svestan rizika koje nosi takvo pisanje. Sama knjiga je tada dočekana na nož i odjednaput su krenuli napadi sa svih strana. Haranga na ovu knjigu je bila zastrašujuća. Iako napisana 1983, Dimitrije Bogdanović sve do 1985. nije uspevao da pronađe izdavača koji bi se poduhvatio njenog objavljivanja. Ipak, on je odvažno i trpeljivo podnosio ovu hajku svestan da je ispunio svoj zadatak ne postidevši svoga učitelja Justina Popovića - podsetio je dr Sredojević.

Privatna arhiva
 

Prof. dr Slobodan Antonić je istakao da je Dimitrijević osamdesetih napadan uglavnom od strane državnih medija mada je knjiga "govorila o 800 godina istorije Srba na Kosovu".

"Bila je to ozbiljna i uzdržana knjiga bez ikakvog nacionalističkog naboja, iako je kasnije napadana kao knjiga koja je perjanica srpskog nacionalizma i kao ona koja predstavlja knjigu razdora između Srba i Albanaca", naveo je Antonić i dodao da su u toj knjizi prvi put mogle da se čuju termini poput "genocid nad Srbima", "kolonizacija Albanaca", zbog čega je usledila žestoka kritika tadašnjeg saveza komunista.

"Bogdanović je bio napadan kao nekompetentan da se bavi ovom temom. Uistinu, on nije bio po profesiji istoričar, završio je Bogoslovski i Pravni fakultet, bavio se istraživanjem srpskog srednjovekovnog književnog nasleđa, prevodio je stare srpske povelje, svetootačke spise o čemu je i znalački pisao. Ali tu je bila i jedna doza hrabrosti da se obradi čitav jedan ogroman period od osamsto godina, jer nema ozbiljne nauke bez velikih ambicija", naglasio je Antonić i poentirao da se "ono što je Bogdanovićeva knjiga učinila na faktografskoj ravni može dopuniti i uvidima o onome što mi danas vidimo i doživljavamo".

Prof. dr Miloš Ković je istakao da je pitanje Kosova postalo "pitanje svih pitanja" za Srbe i u 14. veku, ali i 80-ih godina kada su ga nove generacije "iznova otkrile".

Privatna arhiva
 

"Sve je pokrenuto marta 1981. godine novom pobunom kosovskih Albanaca na Kosovu koja je bila žešća od one iz 1968. pošto su u njenom slamanju morale da učestvuju i vojska i policija. Nekoliko meseci nakon toga spaljeni su konaci Pećke patrijaršije. To je pokrenulo metež javnosti", naveo je Ković i podsetio da su kao reakcija srpske intelektualne elite usledile knjige "Od Kosova do Jadovna", vladike Atanasija (Jevtića), "Zadužbine Kosova" na kojoj je radio i Dimitrije Bogdanović prevodeći srpske srednjovekovne povelje koju je objavila Eparhija Raško-prizrenska u kojoj je episkop bio potonji patrijarh Pavle i "Knjiga o Kosovu" Dimitrija Bogdanovića.

"Pojavile su se još neke knjige koje su odigrale ulogu u buđenju srpskog naroda i podsticanju da se postavi pitanje - šta se to događa. Sve se to događalo nekoliko godina pred pad Berlinskog zida. Mi koji smo živeli u tom vremenu sećamo se naleta slobode i osećanja oslobođenja koje je počelo pre pada Berlinskog zida", istakao je Ković i dodao da su pobuna Albanaca i paljenje Pećke patrijaršije navelo Dimitrijevića da napiše "Knjigu o Kosovu".

"On se nije poduhvatio istorije kosovskog zaveta za šta je možda bio pozvaniji - od njega se očekivalo da napiše jednu veliku istoriju kosovskog opredeljenja. Kako je taj zavet tako dugo živ. On je živ od svetog Save i svetog Simeona, osam stotina godina zaveta menja svoje oblike. Nekad tu ideju nazivamo 'vidovdanskom', 'vidovdanskom etikom', 'kosovskim mitom', 'zavetom'. Iako ta ideja menja oblike, ona opstajava i nadahnjuje kako Domentijana i patrijarha Danila III pa  sve do Stanislava Vinavera, Isidore Sekulić, Miše Đurića i Zorana Mišića. Međutim, Bogdanović se, iako pozvan da piše o ovoj temi, nije prihvatio nje već je napisao istoriju Kosova i Metohije. On je prvi u srpskoj i svetskoj istoriografiji ko je napisao istoriju Kosova i Metohije", kazao je Ković i naglasio da je Dimitrije Bogdanović upozorio Srbe da budu spremni na "suočavanje sa zlom".

"On nas je upozorio da ne zabadamo glave u pesak nego da se na jedan razuman način suočimo sa tim zlom, odnosno sa činjenicom da neko hoće da uništi, istrebi srpski narod na teritoriji Kosova i Metohije i da taj neko u tome ima podršku onih koji misle da je Bog sa njima", ocenio je Ković.

Prof. dr Milo Lompar je ocenio da je Dimitrijevićeva knjiga odjeknula osamdesetih "kao bomba".

"Odjeknula je kao bomba zato što je na jedan odmeren, ali precizan način naglasila glavnu paradigmu u našem dvadesetovekovnom razumevanju kosovske drame - a to je bila levičarska paradigma", potcrtao je Lompar i dodao da se Dimitrijevićeva knjiga i iz današnjeg ugla može oceniti kao "subverzivnom" zato što je "javna misija intelektualaca da odgovorno i odmereno, ali istovremeno odvažno i blagovremeno, svedoči svoja uverenja".

TRENUTNO NAJČITANIJE

POVEZANE VESTI

VIDEO VESTI
ŠTAMPANO IZDANJE
DOBITNIK
Miodrag Mihajlović (58)
GUBITNIK
Zoran Babić (47)
DNEVNI HOROSKOP
ovan21. 3. - 20. 4.
Imate dobru startnu poziciju na poslu, preuzmite inicijativu i ostvarićete napredak. Ne dozvolite da vam dileme pretpostavljenih poljuljaju samopouzdanje.
SAVET: verujte u sebe.
DNEVNI HOROSKOP
jarac21. 12. - 21. 1.
Osećate jače nego proteklih dana. Malo ko odoleva vašoj ubedljivosti. Pravi je trenutak da prezentujete svoje ideje i napravite promene na poslovnom planu.
SAVET: iskoristite šansu.
DNEVNI HOROSKOP
lav22. 6. - 23. 8.
Rešavate veliku brigu na materijalnom planu. Predstoji vam nova ponuda za dopunski posao koji će vam doneti i značajnu finansijsku dobit.
SAVET: više spavajte.
  • 2019 © - vesti online