Sami smo platili svoju revoluciju
Dokumentarni film reditelja Milana Nikodijevića "Zarobljeno vreme" o počecima i razvoju rokenrola u SFRJ kroz iskustvo i sećanje novinara i rok kritičara Petra - Pece Popovića premijerno je prikazan u Dvorani kulturnog centra. Popović kaže da je tokom snimanja i gledanja filma bio i tužan i ponosan.
- Moja generacija se biološki proredila. Dobro je što se nešto od tog mog odrastanja, od ljubavi i dobrote iz te zemlje u kojoj smo živeli, uspeli da prikažemo na filmu. Ja prosto pripadam budućnosti, koja je bila negde bolja od ove sada, što je, nadam se, predstavljeno u filmu. Kad odete na neka mesta prosto krenu i vaši privatni filmovi u glavi. Setite se i prve Gitarijade na koju ste otišli sa 16, pa druge sa 17 godina, pa kad sam prvi put došao u Radio Beograd u emisiju Sastanak u 9.05 1964. godine, kada je trebalo da kažem da Deseta beogradska gimnazija glasa za Rolingstonse - kaže Popović i priseća se treme koju je tada imao.
- Mene je Nikola Karaklajić držao za ruke, jer sam se tresao od treme, a drhtavica me nije popuštala ni kada sam se autobusom vraćao kući. U nedelju su to pustili na radiju, ja sam u ponedeljak bio najpopularniji đak u školi. Ja pamtim to vreme, Sarajevo po divnim susretima sa raznim divnim ljudima, Split, Pulu, Ljubljanu... Mi smo se stvarno dogovarali da radimo nešto ozbiljno. Našu revoluciju smo mi platili, nismo imali sponzore. U mojim novinama ("Džuboks") nismo imali nijedan oglas, a prodavali smo se u 150.000 primeraka. Bilo je drugo vreme. Niko nije verovao, ali to je funkcionisalo - kaže za "Vesti" Popović.
On ističe da ne može da se ponovi ta genijalna generacija rokera, jer ni zemlja više nije na istom mestu.
- Ni planeta nije na istom mestu gde je bila pre 40 godina. Drugačiji su bili uslovi. Sad imamo internet, sve je ubrzano. Drugačija muzika je važna. Mi imamo dobre muzičare, ali nema autora. I tako je u celom svetu, fenomen manjka autora. Kod nas ne možete da prebrojite tri, četiri autora. A kakva je budućnost rokenrola odlučiće nove generacije, oni sa 12, 13 godina. Šta se njima svidi oni će to kupovati. Znam da se sve digitalizuje, ali ja sam lično protiv toga, protiv zloupotrebe digitalnih medija u muzici.
Ne treba da se stidimo prošlosti
U filmu "Zarobljeno vreme" se pojavljuju kultni jugoslovenski muzičari o kojima je Peca Popović pisao i čije je karijere pratio, poput Kornelija Kovača, Gorana Bregovića, Žike Jelića, Momčila Bajagića Bajage, Vlatka Stefanovskog, Jure Stublića, Zoran Predin...
Film je sniman u šest država, odnosno ekipa je obišla Beograd, Kragujevac, Sarajevo, Skoplje, Herceg Novi, Zagreb i Ljubljanu. U filmu je iskorišćen samo deo materijala, dok će se od ostatka napraviti i dokumentarna serija u pet nastavaka, koja bi trebalo da bude prikazana krajem ove ili početkom iduće godine na nekoj od srpskih televizija.
- Ne verujem da će ovaj film pomoći klincima da se usmere ka roku. Nisu naše ambicije takve, već da ne treba da se stidimo zajedničke prošlosti, jer tu je bilo nešto lepo i nešto važno. Zamislite da toga nije bilo kakvi bismo mi bili - kaže Popović.
Svako može biti pevač
Popović kaže da danas svako može da bude pevač i muzičar.
- Došlo je vreme da su nemuzičari glavni muzičari, nepevačice glavne pevačice. Mi smo odrasli na takvoj kulturi da ako hoćeš da se baviš pevanjem moraš da budeš dobar pevač, a ako hoćeš da budeš gitarista moraš biti dobar gitarista. Danas to nisu preduslovi, već je važno da imaš dobar kompjuter i dobru vezu.
