Četvrtak 16. 8. 2018.
Washington
190
  • Chicago
    220
  • New York
    220
  • Belmont
    200
  • Atlanta
    210
  • Boston
    250
  • Firt
    200
  • Denver
    200
  • Detroit
    220
  • Dover
    220
  • Hartford
    210
  • Orlean
    190
  • Helena
    240
  • Ren
    190
  • Honolulu
    240
  • Las Vegas
    280
  • Portland
    270
  • Salem
    220
  • Santa Fe
    170
  • Tampa
    230
  • Topeka
    210
0
Ponedeljak 19.02.2018.
08:28
J. Arsenović - Vesti A

Ah, taj Fest, pašću u nesvest

Zamišljen kao godišnji presek najboljih filmova sveta, beogradski Međunarodni filmski festival - Fest ove godine dočekao je svoje 46. izdanje. Vremenski će se delom preklopiti sa čuvenim Berlinskim festivalom, a završiti nekoliko sati uoči još čuvenije dodele Oskara.

Promo
Plakat ovogodišnjeg Festa

Početak Festa danas većina povezuje sa imenom Milutina Čolića, čuvenog filmskog kritičara lista "Politika". Priča počinje kada je Čolić organizovao "Politikinu" reviju filma koja se pokazala uspešnom, da mu je tadašnji potpredsednik grada Beograda Milan Vukos ponudio da reviju podigne na viši nivo.

Razvučeni 20. vek

Čuveni Bernardo Bertoluči došao je na Fest 1977. sa svojim remek delom "Dvadeseti vek". Jednu kopiju, integralnu, prikazao je novinarima, onu kraću u trajanju od samo tri sata(!) namenio je gledaocima. U jednoj respektabilnoj anketi kada se biralo 20 najboljih filmova u prvih 15 godina Festa, njegov "Dvadeseti vek" je zauzeo peto mesto.

To je podrazumevalo da se u Beograd dovedu najveće svetske zvezde i sa Zapada i iza Berlinskog zida. Sa pozicije lidera Pokreta nesvrstanih, Jugoslavija i njena prestonica su u eri hladnog rata bili izazovni i prijemčivi za umetnike oba zavađena bloka.

Ova priča je samo delimično tačna, ako je verovati Dušanu Makavejevu, jednom od tvoraca crnog talasa i prvom selektoru ponoćnog programa Festa.

Prema svedočenju autora "WR misterija organizma", prvo je 1969. pomenuti Vukos okupio filmadžije za veliki sto u Skupštini grada, pitajući ih da li se u Beogradu može organizovati međunarodni filmski festival?

Ideja nije nedostajalo. Vrcali su predlozi, od festivala ljubavnih do ratnih filmova. U toj kakofoniji jalovu raspravu prekinuo je Živojin Pavlović.

- Ako želimo nešto zaista novo, ako zaista želite otvaranje, treba napraviti svetski festival pornografskog filma - predložio je autor čuvenog ostvarenja "Kad budem mrtav i beo".

Tako je projekat zapeo na samom startu. Kako otkriva Makavejev, zapravo su srpski komunisti liberalnijeg partijskog krila došli na ideju o filmskom festivalu. Želeli su da se Beograd otvori prema svetu. Pozorišni festival Bitef već je pokazao da je to moguće, pa je ispravna procena bila da bi to moglo da uspe i sa celuloidnom trakom.

Koferi

Junakinja kultnog horora "Keri" Sisi Spejsek očito nije imala predstavu gde dolazi, kada je na beogradski aerodrom sletala sa tri velika kofera, očekujući, valjda, da će ići sa prijema na prijem. Na kraju je nabadala po skadarlijskoj kaldrmi jer su se uglavnom u kafanama boemske četvrti, domaćim garnilukom i muzikom uveseljavali belosvetski gosti Festa.
 

Ruski protest zbog "Lovca"

Iz današnje perspektive zvuči neverovatno da je prikazivanje antiratnog filma "Lovac na jelene" bilo pod velikim znakom pitanja. U filmu Vijetnamci koji su se suprotstavili američkog invaziji nisu prikazani u najboljem svetu i komunističke vlasti nesvrstane Jugoslavije morale su dobro da razmisle šta činiti. Sovjetska filmska delegacija je uložila i protest, ali su organizatori ostali čvrsti u odluci da svaki film ima pravo na prikazivanje.

Kada se "Politikina" smotra najboljih filmova koje je selektovao Milutin Čolić pokazala kao pravo otkrovenje, Vukas koristi novu taktiku. Ne obraća se više gomili sujetnih filmadžija već samo "Politikinom" novinaru. Čoliću daje ponudu koja se nije mogla odbiti - daje mu budžet od 50 miliona dinara i odrešene ruke da napravi međunarodni filmski festival. Tako je 1971- nastao festival festivala, revija najboljih filmova u protekloj godini - Fest.

Vanzemaljac u minut do 12

Čuveni film "E. T. vanzemaljac" Stivena Spilberga bio je najiščekivaniji film Festa, sa peripetijama koje se mogu opisati "kao na filmu". Romantična naučnofantastična priča o simpatičnom vanzemljacu poharala je blagajne širom planete. Iako ga je Festov selektor i pre svih rekorda bezecovao, producenti su počeli da tvrde pazar. Čak četiri producentske kuće duž tadašnje Jugoslavije morale su da se uključe kako bi iskeširale 80.000 dolara za pravo prikazivanja na Festu. Drugi dnevnik je čak počeo vesti sa informacijom da je kopija filma stigla 24 sata pre prikazivanja. Posle će čuveni prevodilački bračni par Nada i Kosta Carina pričati kako su najveći stres u dugogodišnjoj karijeri imali kada su za tako kratko vreme morali da prevedu Spilbergovog "Vanzemaljca".

Svi koji su bili uključeni u projekat, a bila su to važna imena domaće kinematografije, iskoristili su dah političkog liberalizma i dali sebi oduška. Tako je u holu Doma sindikata, u ponoćnom subverzivnom programu koji je bio namenjen za marginalne i autorske filmove, bio prikazan prvi u nas ženski gej-film. I sve to pre 47 godina, u vreme dok se verovalo jednoj partiji i njenom doživotnom predsedniku i uvežbavala gimnastika socijalističkog samoupravljanja, a filmovi "crnog talasa" spremali za bunker!

I kako god da se uzme, da li zbog glamura prvih godina festivala ili zbog slobode za koju su se izborili selektori, tek onaj čuveni uzdah Milene Dravić: "Ah, taj Fest, pašću, ah ... u nesvest", i danas u eri interneta i zamiranja bioskopa, još pomalo drži vodu.

Klaudijina trudnoća

Prelepa italijanska diva Klaudija Kardinale, kada je 1979. godina kretala na Fest, došla je u pratnji svog muža, režisera Paskvala Skitijerija, autora filma "Pištolj" u kojem je njegova prelepa supruga igrala glavnu ulogu. Koliko im je bilo važno da promovišu film i pred tadašnjom jugoslovenskom publikom pokazuje je i to da su iz Rima krenuli na put - automobilom. Klaudija je tada bila u drugom stanju i lekari su joj zabranili let avionom.
 

Kad kozmetičarka spasava stvar

Osmadesetih godina Fest jenjava, gubi na glamuru, gosti su sve manje poznati, dešavalo se da je do početka festivala bilo potvrđeno samo devet filmova. To je vreme stabilizacije i Milke Planinc, svuda se štedi, pa je kultura prva na udaru. Tako je bilo moguće da jedna vlasnica kozmetičarske radnje u Holivudu Mirjana van Blarikom, Beograđanka rođena kao Mirjana Živković, spase Fest nabavkom nekoliko novijih američkih filmova i dovođenjem nešto uglednih gostiju.

De Nirova ćerka Drina

Robert de Niro, dolazio je dva puta na beogradski festival filma. Drugi put, kada je promovisao mjuzikl "Njujork, Njujork" u kome mu je partnerka bila Lajza Mineli, glumac je domaćim novinarima otkrio da je u Jugoslaviji boravio i pre Festa. Još kao student, u potrazi za avanturama i otkrivanju novog sveta, De Niro se iz Grčke, potpuno dekintiran vraćao preko Jugoslavije. U Nišu će mu jedna srpska porodica pružiti konačište i ćušnuti 20 dolara za put.

- Kada bih sada znao ko su oni, rado bih im ustostručio sumu - poverio se junak "Lovca na jelene".

Za De Nira kruži još jedna anegdota. Kada je gostovao na Festu poveo je svoju trudnu suprugu. Kako je drugo stanje limitiralo njeno kretanje, ona je uglavnom boravila u hotelskoj sobi. Da bi "ubila vreme" domaćini su joj dali na čitanje Andrićevu "Na Drini ćuprija". Devojčici koju će doneti na svet srećni roditelji kasnije su dali ime - Drina.

V. Sekulić
Možda novi mandat: Jugoslav Pantelić

Uvođenje nagrada je vratilo sjaj

Od 2015. Fest od revije filmova prerasta u takmičarski festival, zašta se zasluge pripisuju selektoru i umetničkom direktoru Jugoslavu Panteliću.

Mnogi su vaše insistiranje da Fest postane takmičarski dočekali na nož?
- Naši ljudi ne vole promene. Revijalni festival bi po mom mišljenju otišao u privatne ruke. Takmičarski nivo je vratio sjaj beogradskom Festu. To potvrđuje i zainteresovanost producenata i samih autora da svoje filmove plasiraju kod nas, čak zanemarujući i svoje nacionalne festivale.

Ove godine dva dana se preklapate sa Berlinskim festivalom, a svega nekoliko sati završavate pre dodele Oskara. Jeste li razmišljali da promenite termin?
- Meni bi to olakšalo život, do nekih gostiju bismo sigurno lakše došli. Ipak, mislim da to ne treba raditi i da tradicionalno održavanje Festa u ovo doba godine treba da ostane.

U zlatno doba Festa u Beograd su dolazili Mastrojani, Miloš Forman, Kopola, Liv Ulman, Sofija Loren... a sada zvezde na zalasku karijere?
- Ne bih se složio sa vama da sada dominiraju zvezde na zalasku karijere. Uostalom, kada govorimo o rediteljima koji primaju Beogradskog pobednika za životno delo, nećete to priznanje dati nekome ko je snimo jedan ili dva filma, već nekome ko ima zaokruženo delo. Hoću da podsetim i na to da sva imena koja su sada legendarna, kada su u prvim godinama Festa dolazila u Beograd nisu bila tako poznata, već na početku karijere, kao Robert de Niro ili Džek Nikolson. Takođe, u vreme tih "zlatnih godina" kako kažete, jugoslovenska kinematografija je snimala spektakle, tržište je iznosilo 22 miliona potencijalnih kupaca bioskopskih ulaznica. Ne treba izostaviti i politički faktor, jer je tadašnja Jugoslavija bila egzotično mesto gde su ljudi sa Zapada voleli da dođu, a ljudi sa Istoka koristili priliku da na Festu pogledaju filmove koji se u njihovoj zemlji neće prikazivati.
Svega toga sada nema, a to su stvari koje se prelamaju i na "problem" koji vi navodite.

Naravno da smo bili oduševljeni što ste doveli Moniku Beluči ili Ričarda Drajfusa. Koga biste vi od gostiju izdvojili po šarmu?
- Ako bih morao da izdvojim gosta koji meni intimno mnogo znači onda je to moj omiljeni živi reditelj Aleksandar Sokurov, On je 2015. u Centru Sava primio nagradu za izuzetan doprinos filmskoj umetnosti, a par godina posle nas, u decembru prošle godine Evropska filmska akademija mu je u Berlinu dodelila isto priznanje.

Muke sa stojkom

Na prvom Festu, u pratećem noćnom programu prikazan je propagandni film o Hitleru "Trijumf volje" Leni Rifenštal, "Zaseda" Živojina Pavlovića na kojeg su već kidisali domaći cenzori i spremili ga za bunker. Ali, kako svedoči filmski kritičar Milan Vlajčić, najveće oduševljenje privukao je "Permanentni stojko", kratki crtani film zabranjen širom sveta. U filmu se prate muke čoveka koji ima permanetnog stojka. Ne zna šta će sa njim, a dok mu ne nađe leka, on svog stojka gura ispred sebe u zidarskim kolicima! Makavejev, koji je birao filmove za kasne noćne sate, ovaj crtać iz 1929. je ocenio kao preteču seksualne revolucije.








 

TRENUTNO NAJČITANIJE

POVEZANE VESTI

VIDEO VESTI
ŠTAMPANO IZDANJE
DOBITNIK
Rodžer Federer (37)
GUBITNIK
Boris Tadić (60)
DNEVNI HOROSKOP
rak22. 6. - 22. 7.
Pokažite više razumevanja za one ljude koji su uvek bili na vašoj strani. Vaša potreba za kritikom može razviti veliku napetost i nervozu u krugu porodice.
SAVET: budite odmereni.
DNEVNI HOROSKOP
blizanci22. 5. - 21. 6.
Novac vam je glavna preokupacija, ipak, rezultati vam uporno izmiču. Pripremite se na period stagnacije, biće vam potrebni strpljenje i upornost.
SAVET: kontrolišite nervozu.
DNEVNI HOROSKOP
vodolija21. 1. - 19. 2.
Odložite rešavanje svih složenih pitanja i ne gubite strpljenje u kontaktu sa šefom. Predstoje nepetosti na poslu, naročito zbog finansijske situacije.
SAVET: fokusirajte se na voljenu osobu.
KURSNA LISTA
  • EUR =
    119.14 din.
  • AUD =
    78.92 din.
  • CAD =
    80.89 din.
  • SEK =
    12.5 din.
  • CHF =
    102.92 din.
  • GBP =
    135.26 din.
  • USD =
    99.6 din.
  • HRK =
    15.91 din.
  • BAM =
    60.91 din.
  • 2018 © - vesti online