Četvrtak 21. 2. 2019.
Washington
-30
  • Chicago
    10
  • New York
    -10
  • Belmont
    -50
  • Atlanta
    50
  • Boston
    120
  • Firt
    -10
  • Denver
    20
  • Detroit
    20
  • Dover
    30
  • Hartford
    -20
  • Orlean
    10
  • Helena
    140
  • Ren
    -60
  • Honolulu
    230
  • Las Vegas
    20
  • Portland
    150
  • Salem
    10
  • Santa Fe
    -60
  • Tampa
    220
  • Topeka
    -10
1
Nedelja 26.01.2014.
13:03
Z. Gligorijević - Vesti A

Sto puta sam bio optužen

Prvi deo dokumentarnog filma "Kraljevina Jugoslavija u Drugom svetskom ratu", u produkciji NIP Pogledi iz Kragujevca i Šort-kat TV iz Beograda, upravo je završen. Film koji sadrži šest polučasovnih emisija režirali su Slobodan Bogdanović i Kosta Babić, a scenario je radio Miloslav Samardžić, novinar, pisac i izdavač iz Kragujevca.

Ispred zvonika u Pranjanima gde je govorio Draža: Mioslav Samardžić

Dok je prikupljao materijal, Miloslav Samardžić je četiri puta odlazio na Zapad, a jednom je bio u Kanadi i Americi. U filmu govore svedoci događaja i istoričari, snimani u šest država: Srbiji, Sloveniji, Italiji, Britaniji, Americi i Kanadi. Slogan filma je "Skrivena istorija - prvi put na ekranu", koji se pojavljuje na početku svake epizode.


Šta, zapravo, znači ovaj slogan?
- Prvi put se o ovoj temi govori bez cenzure i objavljuju dokumentarni filmovi iz rata. Zahvaljujući našim emigrantima iz Amerike, pre svega Branku Petroviću, došli smo do neobjavljenih filmskih materijala, koji se čuvaju u Nacionalnom arhivu u Vašingtonu. Na primer, to je scena kada američki pukovnik Robert Mekdauel poklanja svoju pušku generalu Draži Mihailoviću. To je inače bila jedina puška koju su Amerikanci dali četnicima, dok su partizanima dali preko 100.000 pušaka, automata, mitraljeza, minobacača, topova, i drugog naoružanja.


Da li ste u emigraciji naišli na još neke zanimljive podatke koji nisu poznati ovdašnjoj javnosti?
- Da. Ima puno neobjavljenih filmova na kojima se vide partizani. Možda su komunisti nekada našli te filmove, ali im nije odgovaralo da ih prikažu. Naime, vidi se da su partizani nosili kompletne britanske uniforme, dok u filmovima Bulajića i drugih izgleda kao da su imali svoju fabriku uniformi. Takođe se vidi da nose britansko i američko oružje, dok su kasnije u igranim filmovima i TV serijama prikazivani sa nemačkim naoružanjem, uz sugestiju da su to zaplenili od Nemaca.


Kako su vas prihvatili emigranti?

- U London sam prvi put otišao 1990. godine. Dočekali su me predstavnici organizacije Mladi četnici, koju su činili potomci srpskih četnika. Imali su dukseve na

Čestitka Tuđmanu

To su bile prve srpske novine koje su objavile intervju sa prestolonaslednikom Aleksandrom Karađorđevićem.
- Ja sam loše govorio engleski, a on još gore srpski, pa smo imali prevodioca. Bilo mi je krivo što nije znao ni reč srpskog jezika. Kada sam se drugi put video sa njim, bio je veoma ljut i vikao je na mene, jer sam mu rekao da ne treba da se druži sa Ljotićevcima, zamerio sam mu što je Tuđmanu čestitao pobedu na izborima i što ide u SPO, jer je to bila manjinska stranka.

kojima je naziv organizacije bio ispisan na ćirilici i nosili su crnu četničku zastavu sa mrtvačkom glavom, i tako smo išli kroz centar Londona. Pitao sam ih da li ćemo imati problema zbog toga, a oni su odgovorili da je zastava njihove tajne službe ista samo što na njoj piše "hrabri pobeđuju".


Objavili ste veliki broj knjiga o četnicima na osnovu proučavanja dokumenata Vojnog arhiva u Beogradu, ali ste intervjuisali i pedesetak Dražnih četnika. Šta ste otkrili?
- Mi sistematski otkrivamo skrivenu istoriju. Evo već sam pomenuo da partizani nisu zaplenjivali oružje i municiju od Nemaca. A šta tek reći za činjenicu da su se od kraja 1943. godine Nemci oružjem, municijom i ratnom spremom uglavnom snabdevali tako što su ih zaplenjivali od partizana! Naime, Amerikanci i Britanci su im slali ogromne količine oružja i opreme, brodovima preko Jadrana i avionima, a Nemci bi im onda to pokupili.


Upravo predajem u štampu treći tom knjige „Razgovori sa ravnogorcima". Ta tri toma sadrže oko 50 razgovora sa ravnogorcima, obavljenih u Srbiji i u emigraciji (Britanija, Amerika i Kanada). Naša država je ranije sistematski sakupljala svedočenja partizana, a kada je sistem navodno promenjen, 5. oktobra, nije ništa pitala ravnogorce. Tako da je, na žalost, ovo najveća zbirka razgovora sa njima.


Koliko ste knjiga do sada objavili i sa kojom tematikom?

- Sam više od 50 naslova. Gotovo svi se odnose na istoriju Drugog svetskog rata. Moja najobimnija knjiga od 3.500 stranica, u pet tomova, jeste "General Draža Mihailović i opšta istorija četničkog pokreta". Knjiga sadrži 8.000 fusnota, uglavnom sa pozivom na četnička, partizanska, nemačka, američka, nedićevska i druga dokumenta. Sva izdanja prvog toma prodata su u 17.000 primeraka, dok su sva izdanja svih tomova prodata u oko 250.000 primerka, tako da je to najtiražnija knjiga o Drugom svetskom ratu na srpskom jeziku.


Vi ste i vlasnik izdavačke kuće NIP Pogledi. Šta ste najčešće objavljivali?
- Objavljivali smo časopis "Pogledi" do 2006. godine, a sada imamo sajt njnjnj.pogledi.rs i objavljujemo knjige. Do sada smo štampali stotinak naslova uglavnom iz istorije Drugog svetskog rata. Počeli smo da objavljujemo i najbolje knjige iz srpske emigracije.


Šta su "Pogledi"?
- U početku je to bio list studenata Kragujevačkog univerziteta, koji je prvi srušio neke tabue. Naše najveće otkriće je nemačka poternica za generalom Mihailovićem iz 1943. godine kojom je ucenjen na 100.000 rajhsmaraka u zlatu. Do tada se znalo samo da postoji poternica za Titom. Poternicu za Mihailovićem objavili smo novembra 1989. godine i od tada klupko počinje da se odmotava.


Da li ste doživljavali torturu vlasti i da li je danas drugačije ili cenzura i dalje postoji?

- Kao optuženi sam na sudu bio preko 100 puta. Optuživali su me za verbalni delikt i klevetu putem štampe. Srećom, nijednom nisam osuđen. Od 1986. godine do 1993. godine pozivan sam na više stotina takozvanih informativnih razgovora u tajnoj policiji, a naravno bilo je i ko zna koliko pretnji. Tada je bilo nemoguće govoriti o tim pretnjama, dok sada i mnogo blaže pretnje dospevaju na naslovne strane. Druga razlika je što ne postoji član 133 Krivičnog zakonika, koji se odnosio na verbalni delikt. Tako da zakonska cenzura ne postoji, ali se utiče na razne načine, pre svega, finansijski. Sada, na primer, nije moguće štampati novine koje bi imale tiraž od 200.000, čime bi automatski postale nezavisne. Novine trenutno štampaju domaće i strane interesne grupe. Većina novina, a naročito časopisa, nema tiraž dovoljan da pokrije troškove, ali im te interesne grupe pokrivaju gubitke.


Kada razmišljate o aktuelnoj političkoj situaciji da li vas podseća na već viđeno?

- Istorija se uvek ponavlja, zato je treba poznavati. Da se znalo zbog čega su zapadni saveznici podržali Narodnooslobodilačku vojsku, moglo se lako zaključiti da će oni u naše vreme podržati takozvanu Oslobodilačku vojsku Kosova. Princip je isti.

Istoričar u duši

- Miloslav Samardžić je rođen 22. novembra 1963. u Aleksandrovcu, gde je završio osnovnu i srednju školu. Ekonomski fakultet u Kragujevcu završio je 1989.
- Kao student završio je novinarsku školu "Večernjih novosti" i postao jedan od kragujevačkih dopisnika ovog dnevnika. U "Poglede", tada listu studenata Kragujevačkog univerziteta, došao je 1984. godine. "Novosti" je napustio 1986. godine zbog neobjavljenih kritičkih tekstova režima. Krajem 1985. godine u "Pogledima" postaje urednik rubrike "Univerzitet", a dužnost glavnog i odgovornog urednika preuzima 1987. godine. S manjim prekidima na ovoj funkciji ostaje do prestanka izlaska lista, 2005. godine.
- U uvodniku majskog broja 1989. objavio je "Predlog za ukidanje zakona o zaštiti imena i lika J. B. Tita", prvi predlog te vrste u zemlji. U novembarskom broju 1989. godine objavio je do tada skrivanu nemačku poternica za đeneralom na 100.000 rajhsmaraka u zlatu. Za sebe kaže da je zanimanju novinar i istoričar i izdavač.
- Živi u Kragujevcu sa suprugom Meri, 17-godišnjim sinom Nikolom i 12-godišnjom ćerkom Natalijom.

TRENUTNO NAJČITANIJE
Nedelja 26.01.2014. 13:27
I na sudu se uvek saslusaju obe strane, jedino u Srbiji vec 70 godina govori samo jedna. Danas, ona to cini kroz raznorazne lazne predstavnike druge strane poput Dalibora Kradoša Bajića. Svaka vam cast na ovom clanku, gde bi nam bio kraj kada bi takvi tekstovi izlazili jednako kao oni o Titu. Nekako se ovako mator podgrevam nadama, makar i laznim, da cete vi iz Vesti Online pisati neki poduzi feljton istog autora na istu temu, ili bar dati prostor ljudima kao sto je Miroslav Samardzic da kazu po koju u redovnijim tekstovima ovakve vrste. Ipak ste vi srpski portal.
VIDEO VESTI
ŠTAMPANO IZDANJE
DOBITNIK
Miodrag Mihajlović (58)
GUBITNIK
Zoran Babić (47)
DNEVNI HOROSKOP
jarac21. 12. - 21. 1.
Vaša nametljivost ljuti jednog bliskog prijatelja. Bez obzira na poverenje i odanost, ako se ne zaustavite, na kraju ćete ostati odbačeni i sami.
SAVET: preispitajte sebe.
DNEVNI HOROSKOP
jarac21. 12. - 21. 1.
Vaša nametljivost ljuti jednog bliskog prijatelja. Bez obzira na poverenje i odanost, ako se ne zaustavite, na kraju ćete ostati odbačeni i sami.
SAVET: preispitajte sebe.
DNEVNI HOROSKOP
ribe20. 2. - 20. 3.
Nemate finansijske mogućnosti kojim biste rešili komplikovanu porodičnu situaciju. Ne zaboravite da uvek nešto nedostaje i da je najmanji problem ako je to samo novac.
SAVET: umirite nervozu.
  • 2019 © - vesti online