I to je bio Balkan: Mladi kralj reči
Kralj reči, kako su nazivali pesnika Milutina Bojića, pokazao je svoju književnu nadarenost još kao gimnazijalac. Oglasio se radovima koji kao da su potekli iz pera zrelog, iskusnog i ozbiljnog čoveka.
Bio je pripadnik znamenite, ali kratkoveke i tragične generacije koja je nestala u Prvom svetskom ratu i u svojim najboljim godinama. Ostao je tako zapamćen uglavnom po jednoj pesmi, ali toliko vrednoj da je poznaju i Srbi koji se nikako, ili bar ne mnogo nisu bavili literaturom.
To je čuvena "Plava grobnica", himna srpskim mučenicima koji su najpre postradali u albanskoj golgoti, i kraj dočekali na Krfu i u bolnici na ostrvu Vido, gde i dan-danas počivaju. Bilo ih je toliko da su mogli da budu sahranjeni samo u Jonskom moru.
Bojić je napisao sedam drama i započeo podosta drugih. Za svega 25 godina života stvorio je četiri obimna toma sabranih dela. Uspeo je da postane i zapaženi novinar, reditelj, dramaturg, dramatičar, kritičar, putopisac, prevodilac.
Odlikovao se bujnom veselošću i smislom za karikaturu, ali je u osnovi bio pesnik ljubavi, i to one čulne, pa su ga nazivali najvećim strasnikom srpske ljubavne lirike.
