Tramvajem na lečenje
Po oslobođenju od turske vladavine 1878. godine, u Niškoj Banji su zatečena samo dva odvojena turska kupatila za muškarce i žene, kao i nekoliko objekata za smeštaj bolesnika. Izgradnja ugostiteljskih zdanja i kuća za stanovanje počela je oko 1880.
Zasluge za obnavljanje Niške Banje pripisuju se knezu, a potonjem kralju Milanu Obrenoviću, "koji je patio od teškog išijasa i koji je, tražeći leka, obišao gotovo sve u to vreme poznate evropske banje, ali tek nakon kupanja u Niškoj Banji našao lek za svoje patnje.
Kako se knez Milan posle kupanja kolima vraćao u Niš (jer u banji nije bilo udobnog smeštaja) pokrenuo je inicijativu i nagovorio svoje juvelire Zaharija i Nikolu Popovića o potrebi izgradnje jednog udobnijeg kupatila kojim bi se i on lično koristio", zapisali su hroničari.
Beogradski juveliri Zaharija i Nikola Popović poslušali su kneza Milana i otkupili 1880. zemljište oko današnjeg hotela Ozren i na njemu iste godine podigli zgradu s restoranom i kupatilom sa 12 mermernih kada i isto toliko soba za izdavanje gostima.
Te godine podignuta je i kafana Lovac, sa deset soba za izdavanje. Potom su sagrađene Rašićeva i Zeljak kafana. Bili su to prvi savremeni smeštaji za banjske goste, kojih je 1898. godine bilo samo oko dvadeset. Od tada Niška Banja postaje uređeno naselje, sa kupatilima uz izvore tople i hladne lekovite vode.
Opšti razvoj Niške Banje posle Prvog svetskog rata započeo je od 1921, kada je utvrđeno da je voda radioaktivna, a nastavio se 1923. godine kada je brigu o banji preuzela država.
Dr Đorđe Mihailović, sreski sanitarni referent, postavljen je 1926. za stalnog banjskog lekara. Njega je Banjska uprava dve godine kasnije uputila u Čehoslovačku na specijalizaciju iz fizikalne terapije.
Tih godina banja je imala dva državna bazena sa sobama za svlačenje, jednu privatnu zgradu sa 18 kabina i kadama sa toplom vodom. Podignuta su i tri hotela sa skoro 50 soba, a u privatnim vilama i seljačkim kućama još oko 60 postelja, ili ukupno oko 100 soba sa 250 kreveta.
Kada je 1930. banja povezana tramvajem sa Nišom, stvoreni su povoljni uslovi za njen dalji napredak. Pošto je tarifa za prevoz putnika tramvajem od Niša do Niške Banje bila znatno niža od one koju su naplaćivali taksisti i fijakeristi, broj putnika bio je sve veći. Tako su već 1930. niški tramvaji, na relaciji Niš - Niška Banja, prevalili 385.000 kilometara i prevezli 1.200.000 putnika.
Kupatilo za vojnike
U Prvom svetskom ratu Niš i Niška Banja su bili pod okupacijom nemačkih, austrougarskih i bugarskih trupa koje su povremeno koristile banju za lečenje i kupanje svojih vojnika.
