Za "Vesti" nema nedodirljivih
Kad se predstavlja, onako sočno, punih usta i ponosno, Slobodan Slavković kaže: "Ja sam Čarapan", pa objašnjava da je to nadimak za sve iz okoline Kruševca. Dakle, taj Čarapan je pre 50 godina stigao u Francusku, kao vozač teških kamiona obišao Evropu, francuski jezik je usavršio, iako je bio oženjen Francuskinjom, srpkog se nije odrekao i sina srpskom naučio.
Kao penzioner (sada sa desetogodišnjim stažom) hobi je pronašao u glumi. Parizom se proširilo da u pravim pozorištima naš Sloba glumi, na primer, cara Lazara. U sve to, a u vezi je s nostalgijom, ubrajaju se i "Vesti".
- Dogovorio sam se sa prodavcem novina u kiosku, na Port d' Orleanu, da mi, ako slučajno ne dođem, sačuva "Vesti". Ne može se desiti da propustim ijedan dan.
Na to Slobodan sam sebe glasno pita šta mu se dopada u "Vestima" i odgovara:
- Dopada mi se što ima svega pomalo, iz svakog segmenta života. Volim feljtone, a politike je previše, mada shvatam, nažalost, politika je naša nezaobilazna svakodnevica. O dijaspori bi trebalo više, jer je novina i namenjena nama, a i štampa se u inostranstvu. Volim sva obaveštenja. Čini mi se da su novinari "Vesti" realni i objektivni u pisanju, a i hrabri, jer smeju da dodirnu "bogove" i škakljive teme. Ja, koji pišem pesme i glumim, voleo bih stranu Kulture. Jeste, ima pomalo kulture na srednjim stranama, ali bi mi odgovaralo da bude prostora za ozbiljnije tekstove iz kulture. Izgleda, kod nas nikako da se shvati kakvu i koliko veliku ulogu nosi kultura u promociji i priznavanju jedne zemlje.
Slobodanu se, ističe, posebno dopada vikend izdanje:
- Volim "teške" intervjue koji me nateraju na razmišljanje. Interesuje me šta kažu ti jači, znanjem i stručnošću potkovaniji ljudi, jer i nemam drugi način da o tome saznam.
Slobodan razmišlja i o ceni novine:
- Voleo bih da ima još mnogo čega u "Vestima", kao i generacije oko mene. Jugonostalgičan sam, tu bih proširio dijapazon, ali mi je jasno da na broju strana koje se štampaju nema prostora, a ako bi se uvelo više strana, novina bi bila skuplja. U poređenju, "Vesti" su skuplje od francuskih novina. Za mnoge dijasporce je to skupo, ali oduvek se zna da novinu ne čita onaj ko ima pare, već onaj ko je navikao, dakle, meni "Vesti" nisu skupe. Volim novinu u rukama, da osetim dimenziju, težinu, osećaj da postoji, to zadovoljstvo ne mogu da dobijem na internetu. Mladi su navikli na dugmiće, kuckaju bez pauze, ne znam i da li uopšte nađu vremena da se vole. A, eto, meni je novina zadovoljstvo i ljubav, ja "Vesti" volim.
