Niko ne zaslužuje detinjstvo u mraku
Saznavši posredstvom našeg lista u kakvim uslovima živi porodica Jelić iz zaseoka Janturine na Pešteru i da Mićo (15) Miloš (13) Marko (10) i Marjan (7) uče uz svetlost petrolejke u 21. veku, naša verna čitateljka Rusija Milinović iz Volongonga, duboko pogođena, odlučila je da im pomogne
Da bi nekako rešili problem struje, izdvojila je čak 2.500 dolara. Ranije nije slala donacije posredstvom naše sidnejske Redakcije jer nije znala kako to da uradi, a bila je i zabrinuta (nepoverljiva) zbog iznosa koji je namenila da donira.
Stoga smo odlučili da odemo do Rusije, upoznamo se i zabeležimo nešto o njoj. Kako se nalazi u domu za stara lica u Vulagongu, to smo od Sidneja prevalili oko 70 kilometara. Sa Rusijom smo proveli oko sat vremena u prijatnom i interesantnom razgovoru.
Nebriga za "male ljude"
U Elektroprivredi Srbije se pravdaju da je problem u tome što je kuća Jelića na samoj granici Srbije i Crne Gore. Odnosno, kuća je u Crnoj Gori, a 30 metara udaljena štala u Srbiji. Hido smatra da ne postoji prepreka za to da im se uvede struja, već da je u pitanju nemar i nebriga za ove i njima slične "male ljude" širom Srbije.
- Ne znam šta ćemo i kako ćemo dalje, ali znam da odustati nećemo i ne smemo, zbog šestoro malih Jelića moramo se još žešće boriti, žalosno je da odrastaju bez svetla, televizora i kompjutera - istakao je Muratović.
Zatekli smo krepku staricu od 80-ak leta, izuzetno visprenu i dobrog zdravlja, u odnosu na život koji je živela, a život je nije mazio.
Rođena je u okolini Ivanjice i već kao mlada devojka obrela se u Beogradu, u fabrici Ivo Lola Ribar.
Sudbina ju je 1969. godine dovela u Australiju i sledeće godine će obeležiti 50 godina kao je stigla na ovaj kontinent.
Sa suprugom Žarkom je radila od jutra do mraka i stekli su dosta. Posle smrti supruga vratila se u Srbiju, ali ne zadugo.
Nerado priča o iskustvima tokom boravka u Srbiji, ali njen povratak na ovaj kontinent dosta toga objašnjava. "Vesti" čita redovno i njena soba je prepuna naših novina.
Prati redovno rubriku Humanitarni most, a kad je pročitala priču o Jelićima i videla fotografiju dece koja uče uz lampu na gas, kaže, da nije mogla suze da zaustavi. I dok nam je to pričala, opet su joj suze navirale na oči.
- Kad bi im uveli struju, mojoj sreći ne bi bilo kraja. Ne mogu da verujem da još ima dece koja žive u takvim uslovima i uče uz svetlost lampe i sveća. Koliko je to teško, znam i sama, jer sam i ja tako učila. Ali, to je bilo pre sedam decenija.
Zato ovakve stvari ne mogu da razumem i ne mogu da poverujem da niko ništa ne može da učini. Kakva je to država koja može ovako nešto da dozvoli?! Srce me boli zbog ove dečice. Zato i želim da im pomognem da reše tu muku - kazala je zabrinuta Rusija Milinović.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.
Donacija ove plemenite žene, u međuvremenu, stigla je u beogradsko Dopisništvo "Vesti", samim tim i zadala novi zadatak, a to je da uz pomoć ove donacije nekako rešimo problem Jelića dug više od 10 godina.
Jedno je sigurno, a to je da ćemo dati sve od sebe, kao i naš saradnik i veliki humanitarac Hido Muratović iz Novog Pazara, koji se i do sada maksimalno angažovao za ovu porodicu koja živi daleko od Sjenice, na granici Srbije i Crne Gore. Nažalost, birokratija je uvek bila jača.
- Stotine akcija organizovali smo na Pešteru i u ovom kraju, mnogo kuća izgradili, pomogli sirotinji, samo Jelićima ne možemo da pomognemo da konačno izađu iz mraka.
Punih deset godina borio sam se za elektrifikaciju i bolji život ove porodice.
Nema vrata na koja nismo zakucali, nema značajnijeg čoveka u Sjenici i Beogradu koga nismo molili, lično sam od sadašnje premijerke Ane Brnabić dobio obećanje da će Jelići zimu dočekati u osvetljenom domu i ništa od obećanja - jada se humanitarac Hido Muratović.
Sa birokratijom najteže
Uprkos činjenici da Darko i Svetlana imaju šestoro dece, Elektroprivreda Srbije i država nije želela da im pomogne da se problem reše.
- Siguran sam da nije do toga da ne mogu. Šta je za državu pet-šest hiljada evra koliko bi koštale polovne bandere, žice i najskromnija instalacija?! Da nije u pitanju struja i osetljiv posao koji ne sme da se obavlja bez Elektrodistribucije (obavezne njihove saglasnosti, dozvole, projekat i sl.), odavno bi Jelići imali svetlo. Organizovao bih ovdašnje dobrotvore i uz pomoć čitalaca "Vesti" brzo bi usrećili Darka, Svetlanu i njihovu decu. Ovako, ponovo ćemo morati da ih molimo, možda će se smilovati - istakao je Muratović.
