Miloševićeva, čiji su se roditelji, otac Srbin i majka Hrvatica, sedamdestih godina preselili u Nemačku, rođena je i odrasla u toj zemlji, ali kako kaže, često je dolazila u Srbiju i oduvek je zanimala tema rata na prostorima bivše Jugoslavije.
Ona je u izjavi Tanjugu objasnila da je posvećena prvenstveno "tamnijim temama", baveći se problemima mladih, ratom, ubistvima.
"Filmom o Srebrenici želela sam da pokažem kako izgleda svakodnevni život običnih ljudi posle rata, da prikažem političku situaciju, odnos između pripadnika različitih veroispovesti, ali više u formi igranog filma", rekla je Miloševićeva koja je do sada snimila četiri dugometražna dokumentarna filma i trenutno priprema svoj prvi igrani film posvećen mladima.
Miloševićeva je počela da se interesuje za Srebrenicu 2006. godine, ali, kako kaže, trebalo joj je tri godine da uradi film.
"Počela sam da čitam o Srebrenici, da razgovaram sa novinarima, a zatim sam otišla u Bosnu, gde sam naišla na različite priče, tako da mi je trebalo mnogo vremena da sve utiske sredim i na jedan drugačiji način priđem toj osetljivoj tematici", kazala je ona.
"Želela sam da snimim politički film, ali sam se trudila da temu predstavim na zanimljiv način, da to ne bude u formi klasičnog dosadnog dokumentarca već bliže igranom filmu. Malo je tragično, malo smešno", dodala je rediteljka.
Ona je objasnila da je bila iznenađena mnoštvom novinara u Srebrenici, koji su svi potpuno upućeni u dešavanja u tom gradu, ali da je pokušala da se udalji od svih tih priča i snimi nešto drugačije.
"To je jedan univerzalan film, ista radnja može da se veže i za Avagnistan i Irak, na primer, ali sam Srebrenicu izabrala, jer svi znaju za taj grad i kada se pomene Srebrenica odmah budi asocijaciju na rat", objasnila je autorka.
Za bolje sagledavanje ratnih dešavanja na ovim prostorima ona ipak smatra da je potrebna istorijska distanca, podsećajući da se tema nacističkih zločina obrađuje tek sada, posle 50 godina.
Komentarišući situaciju i odnose među ljudima u Srebrenici danas, Miloševićevoj je bilo teško da govori o tome, jer sve zavisi od pojedinca do pojedinca i njihove životne priče.
"Upoznala sam mnogo mladih koji više ne žele da se bave ratom, što je svojevrstan mahanizam da se nastavi dalje sa životom, dok je sa pripadnicima starije generacije drugačije. Mnogi su ogorčeni, treba vremena da se tako nešto zaboravi, ali grad se polako obnavlja i tragovi rata se sve manje vide", rekla je ona.
"Samo da nisam ovde" prati priču 18-godišnje Samire koja pokušava da u svom životu pronađe neku perspektivu, gradonačelnika Srebrenice, muslimana Malkića, koji bi radije bio sportski menadžer i Mitra, srpskog sveštenika, koji od svoje crkve pravi spomenik.
Miloševićeva je istakla da je izabrala baš njih, jer su veoma harizmatične osobe, snažni borci i čije poverenje nije bilo lako zadobiti.
Film je premijeru imao u Lajpcigu i do sada je prikazan u Švajcarskoj, Portugalu, Španiji, a prema rečima rediteljke reakcije publike su dobre, s tim što je film svuda pokrenuo mnoštvo pitanja.
Ovaj dokumentarac je pre dva meseca videla i publika u Zagrebu, a sledi i prikazivanje u Kanadi.
Miloševićeva kaže da bi volela kada bi njeni filmovi bili uvršteni u edukativne školske programe, što je slučaj u Nemačkoj.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
