Nemačka se suočava sa izazovima oko penzionog sistema. Sve je veći broj penzionera a sve manji broj zaposlenih. Ministar finansija predlaže ulaganje u akcije, ali opozicija to kritikuje.
Nakon što generacije rođene između 1955. i 1969. godine – poznate kao „baby boomers“, odu u penziju, očekuje se da će imati duži životni vek. Međutim, broj zaposlenih u Nemačkoj ne raste proporcionalno. To znači da će sve veći broj penzionera biti na teretu sve manjem broju ljudi koji rade. Postavlja se pitanje: ko će finansirati penzije starijih generacija?
Nemački sistem penzija, koji je uveden 1889. zasniva se na obaveznom osiguranju, gde se penzije sadašnjih penzionera finansiraju novčanim iznosima koji se odbijaju od plata zaposlenih – to je sistem poznat kao „generacijski ugovor“.
Na početku 60-ih godina je na jednog penzionera dolazilo šest radnika. Danas je ta proporcija 2:1, a i dalje pada. Značajan deo federalnog budžeta odlazi na dopunu nemačkom penzionom sistemu: u 2024. godini, 127 milijardi evra će biti uplaćeno u penzioni fond, a to čini trećinu svih državnih izdataka. Očekuje se da će se ova suma do 2050. gotovo udvostručiti.
U isto vreme, penzioneri su postali značajna grupa birača. Zato je obezbeđivanje funkcionisanja penzionog sistema postalo tema žestokih rasprava i postoji hitna potreba da se nešto uradi.
Vladajuća koalicija koju čine socijaldemokrate (SPD), Zeleni i Liberali (FDP), ne želi da smanji penzije. Isto tako ne želi ni da povisi doprinose za penzije, a ni starosnu granicu za odlazak u penziju – u koju se sada ide sa 67 godina.
Novi plan: „Penzija od akcija“
Da bi rešili problem, ministar finansija Kristijan Lindner (FDP) predložio je plan prema kojem će federacija da preuzme kredit od najpre dvanaest milijardi evra i – investira ga na berzi.
Konkretno, planira se osnivanje fonda kojim će upravljati nezavisna javna fondacija – kao tzv. generacijskim kapitalom. Novac će biti globalno raspoređen u akcije, pri čemu će se dobit vraćati u javnu kasu.
„Više od jednog veka su propuštane prilike za penzije koje je nudilo tržište kapitala. Sada bismo time ulagali u budućnost ovog društva“, napisao je Lindner na platformi „X“.
Suma od dvanaest milijardi evra trebalo bi da se povećava za tri odsto svake godine u narednom periodu. Do 2035, akcije bi trebalo da vrede najmanje 200 milijardi evra da bi potpomogle državno penziono osiguranje.
Kritike iz CDU
CDU kao najveća opoziciona stranka kritikuje plan kao neefikasan. Aksel Knerig, zamenik predsedavajućeg Odbora za rad i socijalna pitanja u Bundestagu, rekao je za „Ipen mediju“ da tzv. Penzioni paket II ne garantuje „dugoročno obezbeđivanje nemačkih penzija“. On dovodi „do povećanja doprinosa u budućnosti i time dodatno opterećuje zaposlene“.
CDU nije suštinski protiv ulaganja na tržištu kapitala, radi ostvarivanja dodatnih prihoda od kamata, ali trenutni koncept, prema Knerigu, ne donosi „značajan prihod s obzirom na dodatno opterećenje dugom“.
Široko rasprostranjena ulaganja u akcije, prema podacima Nemačkog instituta za akcije, prosečno donose šest do osam odsto prinosa godišnje. Ministar finansija Kritijan Lindner očekuje „više od tri, četiri odsto dobiti“.
Ulaganje na berzu nosi rizik potpunog gubitka novca, ali prema podacima Saveznog ministarstva finansija trebalo bi uspostaviti bezbednosni mehanizam zaštite imovine fondacije.
Kako funkcioniše nemački sistem penzija?
U Nemačkoj je obavezno državno penziono osiguranje samo za zaposlene. Samostalni, odnosno privatni i vlasnici firmi mogu da uplaćuju novac u državni penzioni sistem ili u privatna osiguranja. Državni službenici sa posebnim statusom – činovnici – oslobođeni su plaćanja obaveznih doprinosa i imaju sopstveni penzioni sistem. Ove dve grupe čine oko 12 odsto radne snage u Nemačkoj.
Političari levog centra su u prošlosti često zahtevali da se ove dobro plaćene grupe činovnika integrišu u državno osiguranje. Jer, samo tako sistem može da se dugoročno stabilizuje.
U državni penzioni fond se trenutno uplaćuje 18,6 odsto mesečne bruto-plate radnika, pri čemu radnik i poslodavac plaćaju po pola. Mesečni doprinos ne sme da premaši 1.404,30 evra.
Vlada očekuje da će stopa doprinosa od 2028. da poraste na 20 odsto i do 2035. na 22,3 odsto, kao i da će na ovom nivou ostati do 2045. godine.
Trenutni „nivo penzija“ – iznos koji se isplaćuje penzionerima svakog meseca – iznosi samo 48 odsto prosečne mesečne plate, a to vlada planira da zakonski garantuje do 2040. godine.
Šta ako državna penzija nije dovoljna?
U 2023. godini je, prema podacima Nemačkog penzionog osiguranja, prosečna mesečna penzija u Nemačkoj iznosila 1.550 evra. Trenutni podaci pokazuju da 61 odsto penzionera prima manje od 1.200 evra mesečno iz državnog penzionog osiguranja. Svaki treći penzioner čak prima manje od 750 evra.
Mnoge žene u Nemačkoj primaju znatno manju ili čak nikakvu penziju. To je zato što su radile u oblasti nisko plaćenih poslova. Mnoge su godinama bile domaćice i nisu se vraćale na posao u godinama nakon rođenja dece.
Ponovno zapošljavanje nakon dugogodišnjeg odsustva s tržišta rada nije jednostavno. Za mnoge penzija nije dovoljna da pokrije osnovne troškove, pa rade kako bi je dopunile ili primaju socijalnu naknadu od države.
Dolaze izbori…
Predizborna kampanja za izbore za Bundestag 2025. godine je pred vratima. Očekuje se da će penzije igrati važnu ulogu. Sara Vagenkneht želi da pozicionira svoju novu stranku BSW kao „glas nemačkih penzionera“. Bivša čelna političarka stranke Levice najavila je da će se tokom predizborne kampanje fokusirati na temu obezbeđivanja penzija.
– Penzija je verovatno najveći socijalni problem današnjice – rekla je Vagenkneht u intervjuu za list „Augsburger algemajne cajtung“. „Socijalno-politički skandal je da mnogi ljudi primaju malu penziju, uprkos decenijama uplaćivanja doprinosa“.
Pitanje je da li će nemačka vlada moći da profitira od planova za penziju iz dobiti od akcija tokom izborne kampanje 2025. godine. Čak i ako bi se planirano finansiranje penzija u akcijama usvojilo u Bundestagu – projekat bi mogao da rastereti penzioni sistem samo ako funkcioniše dugoročno.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
