Pokušaji EU i Grupe sedam (G7) da nametnu gornju granicu cene ruske nafte doživeli su krah. Rusku naftu marke „brent“ po ceni iznad 60 dolara za barel prevoze čak i evropski trgovci, koji bi prvi trebali da se pridržavaju ograničenja, ističe evropski magazin Politiko u članku posvećenom godišnjici uspostavljanja gornje granice cena nafte iz Rusije.
List za neuspeh krivi „zaobilaženje ograničenja u širokom luku, rupe u sankcijama i nastavak kupovine goriva od Moskve“.
Kako se navodi, gornja granica cene nafte zadala je udarac, ne Rusiji, već monopolskim mogućnostima Zapada da pružaju finansijske usluge prevoznicima i trgovcima nafte. Istovremeno, „Politiko“ napominje da prevoznici iz EU i zemalja G7 i dalje prevoze oko 48 odsto ruske nafte. U teoriji, granica cene bi trebalo da se odnosi, pre svega, na ova plovila, ali u praksi je „veoma mali broj operatera sankcionisan“ zbog očiglednog kršenja gornje granice cena, ističe list.
Napominje se da zemlje EU nameravaju da pokušaju da pooštre mere za sprovođenje ovih ograničenja u 12. paketu sankcija o kome se trenutno razgovara. Međutim, prema rečima Janisa Klugea, eksperta nemačkog instituta za međunarodne i bezbednosne poslove, EU bi trebalo da „preispita svoja očekivanja od sankcija“.
„Sa trenutnim cenama nafte, čak i kada bi Rusija bila prinuđena da se pridržava ograničenja od 60 dolara, to ne bi posebno uticalo na njene prihode da promeni svoju strategiju. To ne bi toliko smanjilo njene resurse da se to odrazi na situaciju na bojnom polju“, zaključuje „Politiko“.
