Prvi put posle dve godine, prema procenama Narodne banke Srbije (NBS) projekcija inflacije za tekuću godinu biće niža, neznatno, ali ipak niža. Centralna banka, očekuje da međugodišnja inflacija u Srbiji počne da opada od drugog kvartala, a da od druge polovine godine sa očekivanim smanjenjem inflacije u zoni evra i dolaskom nove poljoprivredne sezone, počne da opada brže. Prema osnovnom scenariju, uzimajući u obzir sve međunarodne i domaće faktore, u NBS-u ističu da bi inflacija krajem godine trebalo da se nađe na nivou od 7 do 8 odsto, dok bi u granice cilja od 3 plus-minus 1,5 odsto trebalo da se vrati sredinom 2024.
– Kada je reč o dominantnim međunarodnim rizicima projekcije, procenjujemo da su oni i dalje visoki, ali ipak nešto manji nego što su bili pre tri ili četiri meseca i smatramo da je verovatnoća odstupanja ostvarene od projektovane inflacije u oba smera podjednaka – navodi se u saopštenju NBS.
Centralna banka ističe da se svaka procena i projekcija nužno zasniva na određenim pretpostavkama koje mogu i ne moraju da se ostvare i mogu da odstupe u oba smera, pa ishod po pitanju bilo kojeg makroekonomskog pokazatelja može da bude i povoljniji i nepovoljniji od pretpostavke. U saopštenju se podseća da Srbija ne može da utiče da ekonomski rast zone evra, na inflaciju u tim zemljama ili na svetske cene energenata i primarnih proizvoda.
– Ono što može i mora je da na bazi ocena i projekcija međunarodnih institucija ili na bazi nekih drugih izvora, za potrebe svojih projekcija izabere razumne i dovoljno konzervativne pretpostavke – kažu u NBS demantujujući pisanja pojedinih medija u kojima se navodi da ta institucija predviđa kako inflacija nije dostigla vrhunac.
NBS posebno naglašava da nijedna centralna banka na svetu i „ne tvrdi da ima sposobnost da u potpunosti predvidi buduća kretanja, već radi isto ono što radi i NBS – javno objavljuje svoje makroekonomske projekcije i najtransparentnije moguće iznese pretpostavke na kojima se projekcije baziraju.
– Stoga redovno objavljujemo i analize u kojima prikazujemo koji su faktori doprineli tome da ostvarenja ekonomskih pokazatelja odstupe od projekcija i kada je reč o povoljnijim i o nepovoljnijim ishodima od projektovanih – napominje NBS.
Jorgovanka Tabaković guverner NBS-a je na predstavljanju izveštaja o inflaciji za februar kazala da se očekuje da u prvom tromesečju ove godine inflacija stagnira, a da onda počne osetnije da pada. Kako je objasnila, NBS očekuje da će međugodišnja inflacija ostati povišena i u prvom tromesečju ove godine, pre svega kao posledica nastavka prenošenja visokih troškovnih pritisaka iz prethodnog perioda na cene hrane i drugih industrijskih proizvoda, kao i korekcije cena električne energije i gasa.
Prema njenim rečima, u smeru niže inflacije trebalo bi da deluju dosadašnje zaoštravanje monetarnih uslova, slabljenje efekata globalnih faktora koji su vodili rast cena energenata i hrane u prethodnom periodu, usporavanje uvozne inflacije, kao i niža eksterna tražnja u uslovima očekivanog usporavanja globalnog privrednog rasta.
Oprez zbog rizika sa strane
Ljubodrag Savić (na slici), profesor Ekonomskog fakulteta smatra da su projekcije NBS o tome kako će se kretati inflacija u Srbiji realne, ali naglašava da treba biti oprezan, jer je teško sa sigurnošću tvrditi šta će se tačno dešavati.
– Inflacija je đavo. Začas posla sve može da krene na suprotnu stranu. Kako sad stvari stoje imam razloge da verujem da će se projekcije NBS ostvariti, kad posmatram one uticaje koji zavise od nas, ali ima nešto što nije pod našom kontrolom. To su rizici koji dolaze sa strane. To je kretanje cena energenata, hrane, veštačkih đubriva i svega onog što nam dolazi iz sveta, a bez čega ne možemo – kazao je on za „Vesti“.
Međugodišnja inflacija 15,8 odsto
Međugodišnja inflacija u decembru i u novembru 2022. bila je 15,1 odsto, dok je u januaru iznosila 15,8 odsto. NBS navodi da se februarska projekcija inflacije nije značajnije menjala u odnosu na novembar 2022. U centralnoj banci su ranije kazali da je januarska inflacija u skladu sa očekivanim rezultatom i da se i dalje oko dve trećine doprinosa odnosi na rast cena hrane i energenata.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
