U zavisnosti od procenta mlečne masti i proizvođača, litar dugotrajnog mleka košta od 140 do 170 dinara, ali u poslednje vreme veći problem od cene mleka bila je njegova nestašica. Nametnulo se i pitanje – šta je s domaćom proizvodnjom.
Problemi zbog cene mleka za građane počinju na policama prodavnica. Za proizvođače na farmama i livadama. Previše je strelica poletelo ka muznim grlima. Desetkovali su ih visoki troškovi stočne hrane, niska otkupna cena sirovog mleka, nakupci i kašnjenje subvencija, navodi RTS.
– Masovno klanje je bilo od marta do juna meseca kad su inputi enormno porasli, a oni su im plaćali za mleko od 20, 30 dinara. To je bilo sramotno, mizerno i ljudi su ušli u dugove, i prodali sve – kaže Dejan Trajković, proizvođač mleka iz okolina Pančeva.
Najnižu otkupnu cenu mleka nakupci plaćaju onima kojih ima najviše – proizvođačima sa desetak grla. Srbija ima tek stotinak farmi sa oko 100 muznih grla. Samo oni mogu da računaju na direktan otkup mlekare, odnosno bez ilegalnih posrednika, i trenutno dobijaju i 90 dinara za litar.
– Bez 100, 120 dinara za litar, prema proizvođačima, nije profitabilna proizvodnja, i zato je opala i zato je nema u Srbiji – kaže Dejan Trajković.
– Kada vam neki tvrde koji su kreatori agrarne politike da nikada nismo imali veću cenu mleka i zašto se bune poljoprivrednici, a u stvari niko ne pominje onu desnu stranu, troškove. Jedna krava da bi dala litar mleka, kroz njeno vime treba da prođe 400 litara sopstvene krvi, onda znajte, koja tu treba energija, da bi se ostvario recimo prinos mleka od 25 litara, znači treba hrana – ističe Čedomir Keco, predsednik Udruženja Agroprofit.
Problemi mlečne industrije
Upućeni kažu da problemi mlečne industrije počinju krajem devedestih sa raspadom privrednog sistema. Privatizacija 2000. godine zvanično je razdvojila primarne proizvođače od prerađivačke industrije, odnosno od mlekara.
– Oni profitiraju stalno, njihov profit je na 30, 40 posto u odnosu na cenu mleka, vidite i sami u prodavnicama, još kad se tu nakaleme trgovci. Rešenje je da država mora da stane iza toga – kaže prof. dr Vitomir Vitorović, sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.
Udeo stočarstva u razvijenim poljoprivredama je od 60 do 70 odsto, kod nas je pao ispod 30 odsto, a nekadašnja godišnja proizvodnja od milijardu i 500 miliona litara mleka sada deluje nedostižno.
– Sada je to opalo u odnosu na prošle godine za nekih 400, 500 miliona zavisi koje podatke gledate i to je posledica pada broja muznih grla za nekih 50.000 u poslednjih nekoliko godina – kaže Nenad Budimović iz PKS.
Manjak sirovog mleka prerađivači su nadoknadili uvozom iz Poljske, Češke, Danske, Mađarske, Hrvatske. Porastao je i uvoz mleka u prahu.
Minimum pet godina potrebno je da se obnovi stočni fond, šta planiraju u međuvremenu ni od jedne od četiri najveće mlekare nismo dobili odgovor. Šta će država preduzeti, poljoprivrednici se nadaju da će uskoro čuti od nove ministarke.
