Najskuplja nekretnina u Srbiji prodata u prošloj godini bila je kuća na Dedinju u Užičkoj ulici.
Nju je novi vlasnik platio 4.500.000 evra, pokazuju podaci Republičkog geodetskog zavoda (RGZ).
„Ova ulica koja decenijama važi za simbol moći, bogatstva i uticaja, očigledno i dalje predstavlja jednu od najatraktivnijih lokacija u Beogradu“, objašnjavaju u RGZ.
Uz Dedinje, navode nadležni, kao tradicionalno atraktivna lokacija, u Srbiji se od početka njegove izgradnje nametnuo i „Beograd na vodi“. Na ovoj lokaciji prodat je naskuplji stan u Srbiji čija je vrednosti bila 1.319.888 evra, a kvadrat tog stana plaćen je 8.683 evra.
„Da u Srbiji ima ko da plati ovako skupe stanove, pokazuju podaci RGZ-a, među kojima je evidentirano nekoliko ugovora sa sličnim postignutim cenama“, kažu u Zavodu.
I mada novogradnja nudi svoje prednosti, centar glavnog grada, kažu, oko Trga Republike i Knez Mihailove ulice, ipak drži visoke cene, pa je tako, iako starogradnja, na Obilićevom vencu kupljen stan po ceni od preko 6.000 evra za metar kvadratni.
Kada je reč o načinu plaćanja pri kupovini stanova u Srbiji, interesantno je da se u oko 70 odsto slučajeva kupuje za keš, dok su samo 30 procenata kreditni kupci.
Međutim, nisu samo kuće i stanovi na visokoj ceni, u Srbiji je veoma traženo i dobro poljoprivredno zemljište. Najveća površina u prometu poljoprivrednog zemljišta, nešto više od 559 hektara, plaćena je 4.800.000 evra na teritoriji opštine Novi Bečej.
Gledano po jediničnoj ceni, nadležni objašnjavaju da je najviše izdvojeno 100.000 evra po hektaru u Gunarošu, opština Bačka Topola u severnobačkom okrugu.
Na tržištu nepokretnosti u Srbiji u 2019. godini prometovano je više od 100.000 nepokretnosti, a ugovore o kupoprodaji nepokretnosti obradio je RGZ kroz Registar cena nepokretnosti.
Podaci pokazuju da je u 2019. došlo do rasta prodaje nepokretnosti u novogradnji za 16 odsto i neznatno smanjenja broja kupoprodaja u starogradnji od oko 2 procenta u odnosu na prethodnu godinu.
Ukupna vrednost tržišta nepokretnosti u 2019. godini bila je oko 4,1 milijarde evra i povećana je za 12 odsto u odnosu na 2018., upravo zbog povećanja prodaje u novogradnji, kažu nadležni.
Najviše novca je učestvovalo na tržištu nepokretnosti u Beogradu, blizu 2,2 milijarde evra.
Zatim, slede Novi Sad sa blizu 470 miliona evra, zatim Niš sa 111 miliona evra, Subotica sa 78 miliona evra, Kragujevac sa 65 miliona evra, Pančevo sa 54 miliona evra, Zrenjanin i Novi Pazar sa oko 38 miliona evra.
Stanovi su u 2019. godini bili najtraženiji na tržištu nepokretnosti sa 35 odsto, sa najvećim učešćem u ukupnoj postignutoj vrednosti tržišta sa oko 46 procenata, odnosno 1,9 milijardi evra.
