Hrvatska je ugovorom o pristupanju Evropskoj uniji (EU) preuzela obvezu usvajanja evra kao službene valute.
Premijer Hrvatske Andrej Plenković kaže da je stateški cilj da do kraja mandata sledeće vlade Hrvatska ispuni kriterijume i to i učini.
Premijer je naglasio da su ekonomske koristi od evra brojne – trajno će se ukloniti valutni rizik u ekonomiji i smanjiti trošak zaduživanja svih domaćih sektora, odnosno građani i preduzeća imaće manje troškove finansiranja nego u slučaju da Hrvatska ostane izvan područja EU, prenosi Večernji list.
– Uvođenjem evra Hrvatska se trajno rešava rizika, trajno će se otkloniti trošak konverzije, a za ekonomiste je takođe važno naglasiti da upotreba zajedničke valute trajno pridonosi jačanju međunarodne razmene i konkurentnosti – rekao je Plenković.
Evro je druga najveća i najsnažnija globalna valuta koju koristi više od 340 miliona ljudi u evropodručju EU, rekao je premijer Hrvatske.
„Evro nije čarobni štapić“
Plenković je rekao kako je plan i namera ulazak Hrvatske u mehanizam ERM II po potvrdi ispunjenja svih uslova u drugoj polovini 2020. godine. U tom mehanizmu zemlja će biti oko dve i po do tri godine, a ulazak u evropodručje očekuje se najranije u januaru 2023. ili 2024. godine.
Time bi se Hrvatska, kako je rekao, priključila grupi od već 19 zemalja Unije koje su prihvatile evro kao službenu valutu.
I predsednik Hrvatske privedne komore (HGK) Luka Burilović izneo je neke od pozitivnih učinaka uvođenja evra – smanjenje cene kapitala, lakše ostvarivanje boljeg kreditnog rejtinga, uklanjanje rizika valutne klauzule, potencijalno podizanje konkurentnosti izvoznika i drugih.
Burilović, ipak, ističe kako evro nije i ne sme biti sam po sebi svrha, niti forma koja se sprovodi bez jasne vizije, svrhe i namere.
– Evro nije čarobni štapić i univerzalni lek ekonomskih problema već ga treba iskoristiti kao dodatak i generator za realizaciju strateških ciljeva – poručio je Burilović.
