Dva dobra razloga za radost imao je ovih dana Miloš Jovanović, bolesni i siromašni ratnik sa Košara koji sa sestrom Marinom preteško živi u zabitom selu Troštice na padinama Golije gde, bez socijalne pomoći i invalidske penzije, u mnogo čemu oskudeva i jedva preživljava.
Humana baka
Prvi razlog za Miloševu radost bila je donacija od 100 australijskih dolara koju mu je
početkom oktobra poslala baka Ana iz dalekog Perta, naša stalna čitateljka i mnogo puta
dokazana dobrotvorka. Ova humana baka više puta je slala donacije starima, bolesnima i
siromašnima na Goliji, Pešteru i Rogozni, ali i siromaš nim đacima pešacima i samohranim majkama. Kratkom porukom, dobrotvorka je Milošu i Marini, koja takođe ima ozbiljne zdravstvene probleme, poželela da se brzo oporave, da se ne predaju i da se uz pomoć dobrotvora izbore sa sirotinjom i svim nedaćama koje su ih snašle.
Drugi razlog za Miloševo radovanje takođe je „novčani“, donaciju od 100 švajcarskih franaka iz Ciriha mu je poslala plemenita porodica Radulović, jedan od članova ove porodice, kao i Miloš, branio je Srbiju na Kosovu i Metohiji, život ga je kasnije odveo u Švajcarsku.
– Hvala puno dobroj baki Ani, humanoj porodici Radulović, hvala svim dobrim
ljudima koji mi godinama pomažu, da nije bilo „Vesti“, humanitarca Hida Muratovića, humane dijaspore i mojih saboraca, smrzavao bih seod studi, gladovao bih i ne bih mogao
da se lečim, na Kosovu su me spasli bog, sreća i moji drugovi, a ovde u ovoj nedođiji, potpuno nemoćnog, spašavaju me čitaoci Vesti – ističe Miloš i obavezno podseća da je osam
godina štićenik Humanitarnog mosta Vesti, da su mu, dok je od države biopotpuno zaboravljen i zapostavljen ( duže od 17 godina nije imao ni zdravstvenu knjižicu) naši čitaoci pomogli da se leči i da sagradi manju i još potpuno nezavršenu kuću u kojoj sada živi.
Donaciju od 200 evra, koju im je poslala humana familija Seferović iz Dortmunda, dobila
je i porodica Baždar iz Sjenice u kojoj su svi teški bolesnici. Starina Raho godinama
je nepokretan, a sva njegova deca, sada odrasli ljudi, Elko, Ela, Safija i Sabaheta imaju smetnje u razvoju, preživljavaju uz pomoć Crvenog krsta, narodne kuhinje, dobrih ljudi iz ovog kraja i naših čitalaca.
Velika zahvalnost
Nedavno smo od jednog dobrotvora iz Beča, rodom iz ovog kraja, koji nas je lično posetio, dobili 300 evra za drva, odmah smo ih kupili, jer nam je pred svaku zimu ogrev najveći trošak i uvek veliki problem, moraćemo da nabavimo i nešto uglja, najnovija pomoć iz Nemačke omogućiće nam da kupimo i lekove, sredstva za higijenu i namirnice – ističe Elko Baždar i svima koji pomažu njegovoj porodici šalje pozdrave i veliku zahvalnost.
Nas dobrotvori izdržavaju godinama, pomoć dijaspore i narodna kuhinja u Sjenici omogućavaju nam da opstanemo na pešterskoj vetrometini, bog im dao sreće i zdravlja –
dodaje Elko i nada se da ga pomoć dobrotvora neće mimoići ni tokom zime.
Pomoć od 200 dolara nevoljnicima u ovom kraju poslala je i naša anonimna čitateljka
iz Južne Australije, iz jednog malog mesta u blizini Adelajda, koja je sa po 100 dolara obradovala usamljenog i teško bolesnog(šlogiranog) starca Dušimira Vuksanovića, jedinog
žitelja zabite Pačevine na Goliji, i takođe usamljenu i siromašnu Muratku Ramičević
iz Kladnice kod Sjenice. Ona je poželela da Dušimir i Muratka odmah kupe namirnice
i tako bar malo poboljšaju svoj godinama preteški život.
Borba za život
Dobri ljudi su me spasli dok sam se, šlogiran i bespomoćan, bez lekova i igde ičega, borio za život, pomažu mi duže od decenije, posebno sam zahvalan dobrotvorima iz dijaspore, čitaocima „Vesti“, koji me svojim donacijama drže u životu, ne znam šta bih ja bez ove pomoći i bez komšija iz susednih sela koji me povremeno posete i donesu mi hleba i mleka – priča starina Dušimir.
Život u samoći
– Hvala puno dobrotvoru iz daleke Australije, svaka pomoć mnogo mi znači i olakšava mi život u samoći, nešto od namirnica već sam kupila, za koji dan ću ponovo u Sjenicu – poručuje Muratka Ramičević iz Kladnice na Pešteru.
