Pravo polarno lutanje je rotacija planete ili meseca u odnosu na njegovu osu okretanja, što dovodi do promene geografske lokacije severnog i južnog pola, ili „lutanja“. Naučnici još pokušavaju da odgonetnu koliko često se to lutanje dešavalo sa našom planetom Zemljom.
Nova studija koja se bavila fenomenom pravog polarnog lutanja Zemlje (True polar wander TPW) ustanovila je kako se jedan takav događaj pomeranja dogodio pre oko 84 miliona godina – kada su dinosaurusi još hodali našom planetom, piše Sajens alert.
Istraživači su analizirali uzorke krečnjaka iz Italije, koji datiraju iz perioda kasne krede (pre 100,5 do 65,5 miliona godina), tražeći dokaze o pomacima u magnetnom zapisu koji bi ukazivali na pojavu TPW-a.
Fosili bakterija zarobljeni u steni, koje su formirali lance minerala magnetita, nude neke od najubedljivijih dokaza o pravom polarnom lutanju u kasnoj kredi – i to može pomoći da se reši naučna debata koja traje decenijama.
„Ovi rezultati predstavljaju potpuno nov dokumentovani TPW velikih razmera i dovode u pitanje pretpostavku da je osovina okreta bila uglavnom stabilna u poslednjih 100 miliona godina“, objašnjavaju istraživači u svom radu.
Zemlja se sastoji od unutrašnjeg jezgra od čvrstog metala i spoljašnjeg jezgra od tečnog metala, sa čvrstim omotačem i korom (površinom) koji se polako kreću oko tečnog dela. Zemljino magnetno polje, koje generiše spoljašnje jezgro, zabeleženo je u stenama poput onih koje su proučene u ovoj studiji.
Pravo polarno lutanje je kada se geografski polovi značajno pomeraju, pa se spoljašnji omotač Zemlje naginje. Ništa se zapravo ne menja u smislu Zemljinog magnetnog polja, ali stene koje se pomeraju beležiće različite paleomagnetne podatke dok se kreću.
Ti podaci otkrivaju udaljenost do severnog i južnog geografskog pola, pružajući istraživačima mogućnost da označe gde se ti polovi zapravo nalaze. Potpuno vertikalno polje znači da je stena bila na polu, dok potpuno horizontalno polje označava da je bila na ekvatoru.
„Zamislite da Zemlju gledate iz svemira“, kaže geolog Džo Kiršvink, sa Tokijskog tehnološkog instituta . „Pravo polarno lutanje bi izgledalo kao da se Zemlja prevrće na stranu, a ono što se zapravo događa je da se ceo stenoviti plašt planete – čvrsti omotač i kora – okreću oko tečnog spoljašnjeg jezgra“, dodaje geolog.
Prema rezultatima ovog istraživanja, Zemlja je bila nagnuta za oko 12 stepeni pre oko 84 miliona godina, što je relativno brzo ispravljeno – u roku od nekih pet miliona godina, što je ekvivalent „kosmičkom jo-jou“ prema rečima istraživača.
To znači da su istražene stene – i sama Italija – krenule ka ekvatoru pre nego što su se prevrnule.
Članovi naučnog tima ističu da prethodne studije u kojima se tvrdilo kako se pravo polarno lutanje nije dogodilo tokom kasne krede jednostavno nisu prikupile dovoljno podataka iz geoloških zapisa – nešto što se sigurno ne može zameriti ovom najnovijem istraživanju.
„To je jedan od razloga zašto je tako osvežavajuće videti ovu studiju sa tako obimnim i zanimljivim paleomagnetskim podacima“, smatra geofizičar Ričard Gordon, sa Univerziteta „Rajs“ u Hjustonu, koji nije bio uključen u pomenutu studiju čiji su rezultati objavljeni u Nature Communications.
