Od 110 pećina koje su speleolozi pronašli u okolini Majdanpeka, Rajkova pećina je najraskošnija i godišnje je poseti nekoliko hiljada ljudi. Homoljska lepotica, kako je zovu, krije misteriju koja privlači lovce na blago. Navodno, tu se nalaze zlatni ćupovi hajduka Rajka, zvanog i Vojvoda, koji je živeo u tim krajevima u 17. veku.
Danju je radio kao mehandžija, a noću je, kako priče kažu, sa izvesnim popom Martinom po drumovima napadao turske karavane i prolaznike, a plen sakrivao u pećini. To blago nikada nije pronađeno.
Ulazni deo pećine iz pravca sela Rajkova bio je nastanjen još u praistoriji. O tome svedoči zidni crtež iz tog doba, i kameni čekić „majstora“ koji se čuva u arheološkoj zbirci muzeja u Majdanpeku. Kroz Rajkovu pećinu protiče Rajkova reka, koja se po izlasku iz pećine spaja sa Paskovom rekom, koja takođe ističe iz pećine i tako nastaje Mali Pek.
Čitava okolina izvorišta Malog Peka je bogata mešovitom šumom bukve, javora i hrasta i predstavlja jedinstveno prirodno i speleološko bogatstvo.
Zanimljivo je da je Rajkovu pećinu prvi istražio čuveni geograf Jovan Cvijić 1894, a drugi naučnici su tu priliku imali tek sedamdesetih godina prošlog veka, kada su otvorene njene prostorije. U ovom kraju se mnogi zaklinju da je Rajko ćupove sakrio „na mestu gde se ukrštaju dve kamene ruke“. Niko od istraživača nije zapazio to mesto. Ali, naučnici su otkrili drugu vrstu bogatstva.
U pećini ima nakita raznovrsnih oblika, sačinjenog od snežnobelog kristalnog kalcita, minerala od kojeg se gradi krečnjak, i tu je najkvalitetniji u Srbiji. Dok hodaju pećinskom stazom posetioce očarava žuborenje bistre Rajkove reke, koja protiče i odjekuje prostorima „Ježeve dvorane“, među hiljadama kalcitnih cevčica na stropu.
Pećinski nakit stvara figure i „kompozicije“ koje su dobile poetske nazive „Zimska bajka“, „Beli medved“, „Kristalna šuma“, „Treperavo jezerce“, „Dvorana nevinosti“, „Egipatska boginja“, „Puž“, „Dvorana plodnosti“ i „Panj sa gljivama“.
Nema osobe u Majdanpeku i okolini koja ne zna da je Rajkova pećina biser prirode i nalazi se pod zaštitom države kao prvorazredno nacionalno blago.
Do sada je istraženo 2.304 m dužine pećinskih kanala podeljenih u dva horizonta. Konstantna temperatura je osam stepeni Celzijusevih, dok je vlažnost vazduha 100 posto, to znači da za posetu pećini treba biti dobro odeven i u letnjim mesecima.
