Sajt Startuj Infostud i Organizacija srpskih studenata u inostranstvu (OSSI) sproveli su istraživanje koje pokazuje da čak 81 odsto studenata iz inostranstva želi da se vrati u Srbiju.
Istraživanje je sprovedeno uz podršku Ministarstva turizma i omladine, a studenti ispitanici koji se trenutno školuju van granica zemlje izneli su stavove o tome gde bi voleli da žive i rade po završetku visokoškolskog obrazovanja.
Porodični momenat
Ovako visok procenat potencijalnih povratnika iznenadio je istraživački tim. PR menadžer sajta Marko Vučetić kaže za „Vesti“ da se nije desilo da se toliko njih izjasni da bi da po završetku školovanja da dođu kući.
– Ne sećam se da je ovakav rezultat bio do sada, odnosno da se ovako veliki broj njih izjasnio da hoće po završetku školovanja da se vrati u Srbiju. Obično je taj procenat bio oko polovine onih koji se školuju u inostranstvu, možda je svojevremeno išao i do 70 odsto, ali nikad nije dostigao čak četiri petine – priča naš sagovornik.
U anketi je učestvovalo više od 1.100 ispitanika, a najviše mladih je reklo da bi da se vrati iz porodičnih razloga.
Struktura, prema vrsti studija koje pohađaju studenti iz Srbije u inostranstvu, pokazuje da je 57 odsto njih upisano na osnovne studije, dok je 27 odsto na masteru, a 16 odsto na doktorskim i specijalističkim studijama.
Faktori koji najviše utiču na odluku o povratku su vladavina prava i institucije koji su ocenjeni prosečnom ocenom od strane ispitanika kao najbitniji sa 4,68. Na drugom mestu su visina plate i ekonomski uslovi sa prosečnom ocenom 3,48.
Važna im karijera
– Više od polovine studenata koji planiraju da se vrate kažu da će to biti na početku karijere, između 25 i 35 godina života. Pored toga 11 odsto planira svoj povratak odmah nakon studija – objašnjava Marko Vučetić.
Minimalna plata za koju žele da rade je 166.000 dinara (oko 1.400 evra).
– Kada je reč o minimalnoj plati prihvatljivoj za rad u Srbiji, tri petine studenata bi radilo za do dve prosečne plate, što je do 166.000 dinara, dok bi svaki peti ispitanik hteo da ima tri prosečne zarade do 249.000 dinara.
– Interesantno je napomenuti da 16 odsto studenata očekuje platu iznad tri prosečne zarade, odnosno veću od 250.000 dinara, dok bi šest odsto njih radilo za prosečnu platu 83.000 dinara.
Stavove o visini plate Vučetić tumači time da je većina njih na studijama u zemljama, članicama EU vrlo visokog standarda poput Austrije i Nemačke, pa su se pri izjašnjavanju rukovodili činjenicom da u tim državama mogu da imaju toliku zaradu.
Kako je predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio prosečnu platu do kraja 2024. blizu 1.000 evra, a 2027. godine 1.400 evra, većina onih koji bi radili za dve prosečne plate će možda školovanje završiti za dve do tri godine i uklapa se u taj platni okvir.
Vratilo se više od 20.000 ljudi
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je pre tri nedelje naveo podatak da se u Srbiju za 100 dana vratila 21.000 ljudi iz država regiona, Evrope, pa čak i iz Kanade. Ipak, kaže on, Srbija nema dovoljno radne snage.
– Kako se kod nas povećavaju plate i prilike, tako se ljudi vraćaju, ali i dalje nemamo dovoljno radne snage – rekao je tada Vučić.
Među faktorima i patriotizam
Interesantan podatak o onima koji planiraju da se vrate je da žele iz porodičnih razloga. U Startuj Infostud smatraju da to ukazuje na snažan emotivni i porodični faktor koji igra ulogu u njihovoj odluci.
– Pokazuje se da čak 70 odsto ispitanika ističe porodične razloge kao ključni motiv za povratak, dok blizu četvrtine, njih 23 odsto, naglašava da jedan od faktora koji utiče na odluku o povratku jeste zapošljavanje u svojoj zemlji. Ostalih sedam odsto navodi razne faktore poput obrazovanja, patriotizma, tradicije i druge.
Fale nam inženjeri
Zanimanja koja su u protekloj godini poslodavci najviše tražili na sajtu Startuj Infostud bila su: trgovina i prodaja, IT, mašinstvo, administracija i rad u magacinu.
– Osim za magacionere, poslodavci u ostalim pomenutim delatnostima traže ne samo one sa manje škole, već i obrazovane. Npr. u trgovini, diplomirane ekonomiste za posao menadžera prodaje, računovodstvo, pa pravnike u administraciji. Deficitarni su mašinski inženjeri i oni sa elektrotehničkim fakultetom – kaže Marko Vučetić i objašnjava da je IT sfera bila najbrže rastuće tržište u Srbiji i svetu, ali je kriza na globalnom nivou dovela do toga da se broj oglasa za posao u toj oblasti, prepolovi.
