Talas novih, sinhronizovanih napada na Srbiju oličen je u lideru SDA Bakiru Izetbegoviću, predsedniku Crne Gore Milu Đukanoviću, koji je na nedavnim izborima ostao bez vlade, i bivšem prištinskom premijeru Ramušu Haradinaju. Ovaj regionalni „trojni pakt“ okupio se u rasponu od teških uvreda na račun srpskog naroda, pa preko napada na srpsku vlast i SPC, pa do ponovnih udara na teritorijalni integritet i suverenitet Srbije.
Ovi, kako istoričar i analitičar Aleksandar Raković naziva, antisrpski nastupi, dešavaju se u ciklusima. Prema njegovim rečima, ne mora, ali može da bude i koordinacije među njima.
– Očito se njih trojica osećaju jačim od kada je Džozef Bajden došao na poziciju predsednika SAD – tumači za „Vesti“ Raković i ističe da ima ljudi koji se ohrabre kada vide da je neko napao Srbe, pa onda i oni krenu istim putem.
Raković ukazuje da su crnogorska nacija, ali i BiH veštačke tvorevine koje se same razgrađuju i urušavaju.
Zaglibili u srbofobiji
– To što rade neće pomoći stabilizaciji odnosa, već mislim da će se kao bumerang vratiti onima koji su neprestano u tim pretnjama i istupima protiv Srbije – ocenjuje naš sagovornik.
Ovaj istoričar smatra da su trojica političara svojim napadima pokazali da doživljavaju Srbe generalno kao neprijatelje. I to zato što je Srbija jedini garant stabilnosti i jedina sila koja može da bude integrativni faktor prvo za Srbe, pa onda i druge na ovom prostoru. Rakovićev savet Izetbegoviću, Đukanoviću i Haradinaju je da prestanu sa porukama mržnje i verbalnim napadima.
– Najbolje bi bilo kada bi oni pokušali da sa Srbijom otople i poprave odnose, ali to je sada nemoguće. Sva trojica su se mnogo zaglibila u svojoj srbofobiji – naglašava Aleksandar Raković.
Pritisak na lobiste
Pobeda Džozefa Bajdena na predsedničkim izborima u u SAD i njegov ulazak u Belu kuću, prema rečima političkog analitičara Dragomira Anđelkovića, dali su nadu Izetbegoviću, Đukanoviću i Haradinaju, da će se američka politika vratiti na nekadašnji kurs nekritičkog odnosa prema Balkanu.
– Njih trojica bi da deluju na Džozefa Bajdena na početku njegovog predsedničkog mandata. Odnosno, da putem izjava koje daju, izvrše pritisak na njega i novu administraciju i da tamošnji lobisti u SAD podstaknu politiku prema regionu zapadnog Balkana koja bi išla u prilog njima – tumači za „Vesti“ Anđelković napade na Srbiju sa triju strana.
Milo srlja u propast
Aleksandar Raković se posebno osvrnuo na izjave Mila Đukanovića.
– On je neznalica, ni elementarno ne poznaje važne društvene pojave, a posebno institucije koje poput SPC traju vekovima. Nije izvukao pouke i srlja u još dublji poraz do kog će doći na izborima u Nikšiću i predstojećem popisu stanovništva. Sve što radi sada, u korist je SPC i srpskog naroda u Crnoj Gori, da se još više stabilizuje i bolje organizuje – kaže Raković koji očekuje da će lokalni izbori u Nikšiću biti kraj Đukanovićevog DPS-a.
Reči mržnje i sukoba
Sva trojica političara obrušili su se na Srbiju ekstremnim izjavama kao da inspirišu svoje glasače za rasplamsavanje mnogo goreg sukoba.
Proglašavanjem Srba za „loš narod“ pred kamerama Federalne televizije Bakir Izetbegović je pokazao da ne preza ni od čega.
– Kažu nema loših naroda, već samo loših rukovodstava. Nisam siguran u to – kazao je Izetbegović i dodao da se predsedavajući Predsedništva BiH Milorad Dodik dodvorava velikom broju ljudi koji žele balkansku sirovu politiku.
Kada ga je voditeljka prekinula konstatujući da su to teške reči odgovorio je „neka su, to je tako“.
Milo Đukanović se obrušio na Srbiju optužbama da ugrožava suverenitet suseda po receptu 90-ih, dok je SPC je nazvao „najopakijim instrumentom velikosrpskog nacionalizma“.
– Navodno su Srbi u regionu ugroženi, pa im treba zaštita Srbije – kazao je Đukanović i dodao da je na politički teren brutalno uvedena i SPC koju je nazvao i „podstrekačem, jatakom i advokatom najmonstruoznijeg genocida u Evropi novog doba“.
Referendumom za ujedinjenje Kosova sa Albanijom, ukoliko ova južna srspka pokrajina ne ostvari napredak na putu ka EU, zapretio je lider Alijanse za budućnost Kosova Ramuš Haradinaj.
On je naveo da je Kosovo prisiljeno na takav potez zbog toga što ga EU drži izolovanim. Poručio je i da Srbija treba da prizna Kosovo kao nezavisnu državu, ukoliko predsednik Aleksandar Vučić i ostali žele da izbegnu referendum o ujedinjenju Kosova sa Albanijom 2025. godine.
