Dopunska nastava na srpskom jeziku u nemačkoj pokrajini Hesen je uveliko počela, a na časovima je sve više učenika željnih da nauče što više o jeziku i zemlji odakle su poreklom njihovi roditelji.
Reporter „Vesti“ posetio je Lajbnic školu u frankfurtskom delu grada Hehst, gde nastavnica Tatjana Milanović sredom od 14. 30 do 16. 30 predaje nastavu na srpskom jeziku.
– Danas na časovima imamo vrlo zanimljivu temu, moja porodica. Govorićemo o rodbinskim odnosima i nazivima rođaka u srpskom jeziku, ali i pomenuti čuvene srpske porodice kao što su Nemanjići, Karađorđevići i Obrenovići – rekla nam je nastavnica Tanja.
Ona dodaje da su dobili uputstva iz školskog ureda u Frankfurtu kako da se ponašaju u učionici u neposrednoj nastavi, u hodnicima i u dvorištu škole.
– Ta uputstva striktno poštujemo svi. To podrazumeva da su deca na određenom razmaku, a ukoliko nisu onda da nose maske. Provetravanje učionica je sada lakše jer je još toplo pa su prozori otvoreni, a za zimski period očekujemo nova uputstva i instrukcije. Najbolje bi bilo da izađemo iz ove krize i nastavu obavljamo normalno
Sa učenicima do škole dođu roditelji ili bake i deke. Tako je Dragan Trailović iz Frankfurta dopratio sina Aleksandra (9). Kaže da je vrlo zadovoljan što se u Lajbnic školi održava nastava na srpskom.
– Dopunska škola na maternjem jeziku je za nas državljane Srbije vrlo bitna. Trebalo bi svakako da nastavi rad i još više da se organizujemo i da je razvijamo da naša deca ne bi zaboravila srpski jezik. Aleksandar je iz mešovitog braka. Majka mu je Nemica, a ja sam iz Srbije. U našem domu se govori nemačkim jezikom, pa je Aleksandru teško da nauči srpski. Primer naše porodice je ovde samo jedan, ali verujem da ima mnogo više sličnih porodica i baš zbog nas je potrebno imati ovakvu nastavu i naravno poslati decu na tu nastavu – kaže nam Dragan.
Aleksandar je prošle godine već pohađao Dopunsku školu na srpskom jeziku.
– Dobio sam i knjižicu – kaže s osmehom i dodaje da je zbog toga vrlo ponosan.
Nika Žurkić već treću godinu pohađa Dopunsku nastavu na srspkom i ide u četvrti razred. Do škole je došla sa mamom Tamarom Žurkić i starijim bratom Stefanom Milanovićem.
– U školi je baš super. Kod nastavnice Tanje Milanović sam od početka i vrlo mi se sviđa kako predaje. Može mnogo da se nauči, a ćirilicu sam naučila još odavno. Čitam i pišem na ćirilici super. Svake godine nam dođu mnogi novi učenici i u pauzi se svi lepo slažemo. Ovde je čak i bolje nego u onoj drugoj školi gde idem svaki dan – ističe Nika.
Porodična tradicija
Zorica Stojanović živi u Frankfurtu čitavih 40 godina. Ranije je dovodila decu u jugoslovensku, a sada unuka Andriju Videnovića (9) u srpsku školu.
– Moju decu, Dalibora i Danijelu Stojanović, sada Videnović sam pre 30 godina takođe ispraćala u našu školu, a evo sada sam ponosna baka koja ispraća i unuka Andriju. Sada Dalibor i Danijela dovode svoju decu da nauče srpski jezik. Škola je super, a za nastavnicu imam samo reči hvale – priča nam Zorica.
– Kada sam ja pohađala našu školu do rata se zvala Jugoslovenska, a onda sam nastavila u srpskoj školi. I tada smo učili da pišemo i čitamo ćirilicu i učili istoriju. Bilo nam je lepo, a išli smo i na ekskurzije. U moje vreme smo se isto družili i stvarali prijateljstva. Neka prijateljstva iz školskih dana traju i danas. Zato mi je drago što i moja deca imaju mogućnost da idu u srpsku školu. Sin Andrija je već tu, a iduće godine ćerka Emilija će da krene u prvi razred Dopunske nastave na srpskom jeziku – kaže za „Vesti“ Danijela Videnović.
