U manastiru Prohor Pčinjski održan je prvi Srpski Svetski Sabor Sloge, koji je organizovalo istoimeno udruženje građana.
Okupili su se predstavnici srpske dijaspore i eminentni stručnjaci iz Srbije da svojim izlaganjima pomognu da se dijaspora intenzivnije poveže sa maticom. Srpski Svetski Sabor Sloge (SSSS) je u matici Srbiji osnovan u martu sa ciljem da se prebroji i ujedini svetosavska srpska dijaspora koja prema nekim procenama broji oko pet miliona. Osnivači SSSS su Srpsko pravničko društvo iz Beograda, čiji je predsednik Zoran Radović, i Milka Kajganić, pravnica, književnica, novinarka i dijasporska aktivistkinja iz Švajcarske.
Uz učesnike koji su bili prisutni, nekoliko njih se onlajn uključilo iz više zemalja. U radu Sabora učestvovali su: Vesna Mikić, Zoran Radović, Veselin Pejnović, Marija Viktorija Živanović, prof. dr Miladin Ševarlić, prof. dr Marina Janjić, dr Miloš Filić, Danijela Rakić Novaković iz Srbije, Zoran Jovanović, Milka Kajganić, Boban Jovanović, Tatjana Pavlović iz Švajcarske, Jelena Jablanov Maksimović sa Malte, Srđan Ratković iz Izraela, Rada Rajić Ristić iz Italije, Milan Kajganić iz Norveške, Jelena Mila iz Švedske.
Mitropolit Pahomije je pozdravio i blagoslovio skup, stavljajući akcenat na naziv teme koja je goruće pitanje u našoj zemlji. Podržao je inicijativu i podstakao sve prisutne na dublje razmatranje aktuelnih izazova sa kojima se srpski narod suočava u današnjem vremenu.
– Tema ovogodišnjeg skupa je bila “Srbi, narod u nestajanju”. Konferencija je okupila intelektualce i umetnike iz zemlje i rasejanja, kao i sve zainteresovane za budućnost srpskog naroda. Bilo je razgovora o izazovima s kojima se suočava srpsko društvo, pre svega, sa sve manjim brojem dece. Pokušali smo da istražimo uzroke demografskih promena i ukažemo kako osmisliti strategiju za očuvanje i jačanje naše zajednice, ma gde Srbi živeli, u matici, regionu ili širom sveta – rekla je Vesna Mikić, predsednica SSSS.
Zoran Jovanović iz Švajcarske kaže da je dijaspora godinama bila zaboravljena.
– Osporavani smo kao zajednica, čak i smatrani neprijateljima svoje zemlje, ali vreme je pokazalo da mi to nismo, da smo verni matici Srbiji i našoj svetoj crkvi, da smo zadržali naše krsne slave i sve ostalo što su nam ostavili preci. Moramo da se potrudimo da naša deca dobiju odgovarajuće vaspitanje, pre svega kod kuće, da ostanu pravoslavni Srbi bilo gde da su, da vole svoju Srbiju i svoju pravoslavnu veru da bi živela nam majka Srbija, jer živeće sve dok su joj deca verna, a mi smo tu da se potrudimo da ih uz pomoć naše crkve tome naučimo – rekao je Jovanović.
Milka Kajganić, počasna kopredsednica SSSS, koja je i idejni tvorac ovog okupljanja i susreta sa mitropolitom Pahomijem kaže da postoji volja da se dijaspora ujedini i pomogne svojoj zemlji, a ovaj skup je jedinstvena prilika za razmenu iskustava.
– Ovaj sabor je sećanje na prvi Kongres Srba dijaspore 1995. godine održan u Parizu. Na tom velikom skupu iznela sam ideju da Srbi u rasejanju treba da se prebroje članarinom od jednog dolara, marke ili franka mesečno. Znači jedan Srbin – jedan dolar mesečno. Sa godišnjom članarinom od 12 dolara bismo se prebrojili u Ujedinjenu Svetosavsku dijasporu. Tako je ostao taj “Milkin model” u nekim krugovima u Beogradu. Došao je mladi advokat Zoran Radović do mene i evo nas oživljavamo tu ideju iz Pariza – kaže Milka.
Zoran Radović, predsednik Srpskog pravničkog društva, dodaje da nastavljaju ono što je Milka Kajganić započela.
– Mi smo sledbenici ideje koju treba razvijati, srpski narod treba da bude ujedinjen, ma gde bio.
Odupiranje asimilaciji
Rada Rajić Ristić, profesorka srpskog jezika, u rad sabora se uključila onlajn iz Italije.
– Za razliku od ostalih zemalja, kao što su Nemačka, Austrija, Švajcarska i Francuska, u Italiji je manji broj Srba, ima nas oko 70.000. Srbi se ovde integrišu, ali se ne asimiluju. Vredni su i dobri radnici, a u Italiji se rađa već četvrta generacija. Mi u dijaspori dajemo sve od sebe da opstanemo na Zapadu, ali podaci koji su izneseni na skupu su me uplašili, jer se natalitet u Srbiji toliko smanjio da nam preti izumiranje – rekla je između ostalog Rada.
Jezik, temelj budućnosti
Tatjana Pavlović, profesorka srpskog jezika iz Švajcarske, kaže da je sa velikim zadovoljstvom govorila o jednoj od najvažnijih tema za naš narod, a to je očuvanje našeg jezika u matici i dijaspori.
– Srpski jezik nije samo naš most ka prošlosti, već i temelj na kojem gradimo našu budućnost. Promocija jezika ne predstavlja samo pitanje opstanka, već i pitanje globalnog prepoznavanja srpske kulture. Jezička politika mora biti sveobuhvatna i orijentisana ka mladima, kako bi jezik ostao živa veza između nas i naše prošlosti. Zato je naša odgovornost da osiguramo da srpski jezik i identitet budu sačuvani za buduća vremena, bilo da živimo u Srbiji ili van nje. Važno je prepoznati da asimilacija ne dolazi odmah, ona je postepen proces. Počinje zaboravljanjem pojedinih reči, rečenica, pa sve do gubljenja potrebe da se jezik uopšte koristi u svakodnevnom govoru. Naši potomci, ukoliko ne budemo preduzeli odgovarajuće korake na vreme, mogu doći u situaciju da ne znaju svoj maternji jezik, a samim tim ni deo svoje prošlosti – rekla je Pavlovićeva.
