Pošta Srbije je bila domaćin 40. generalne skupštine Asocijacije javnih poštanskih operatera Evrope – Postevropa.
Koliko je značajna činjenica da je ovaj veliki međunarodni skup održan baš u Beogradu?
– Duboko sam ubeđen da svi međunarodni skupovi koji se održavaju u našem glavnom gradu donose nekoliko stvari. Naravno, to je i prilika da ljudi upoznaju Beograd i Srbiju, i što bi rekao naš narod, i potroše nešto u Beogradu, a to je i razvoj našeg glavnog grada kao turističke destinacije što sasvim sigurno, nije beznačajno. Naročito u fazi kada svi lobiramo, kada svi jasno saopštavamo i pozivamo ih da budu prisutni i na međunarodnoj izložbi EXPO 27. Sa te strane, mislim da je važan bilo koji međunarodni skup.
Koliko je zemalja bilo na ovom skupu?
– Na Generalnoj skupštini Postevrope bile su prisutne 53 zemlje i prvi put je bilo više od 200 učesnika. Uglavnom ih bude manje na takvim skupovima kada se organizuju, što znači da je zainteresovanost svih zemalja članica Postevrope bila izuzetno visoka, a to govori nama u prilog, odnosno da je bilo očekivano da Beograd bude dobar domaćin.
Kakva je pozicija Pošte Srbije u evropskim okvirima?
– Mi smo jedna od organizovanijih pošta u evropskim okvirima, imamo, sa jedne strane, veliki broj zaposlenih 14.200, a sa druge promovisali smo nešto što nijedna pošta nije, a to je robotizacija, odnosno ulazak u petu tehnološku revoluciju. Rekao bih da je to bilo iznenađenje i za učesnike, imajući u vidu da je drugog dana skupa tema bila biznis forum o korišćenju veštačke inteligencije.
Tada ste najavili robotizaciju nekih logističkih centara. Da li je bilo reakcija na takav korak u radu?
– Već prvog dana sam saopštio da ćemo mi do kraja godine robotizovati pet logističkih centara Pošte Srbije i to u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu, Nišu i Kraljevu koji će sortirati robu i ubrzati proces slanja pošiljke do građana, ali i omogućiti zaposlenima da lakše obavljaju poslove. Moram da budem iskren sa oduševljenjem i iznenađenjem je primljena činjenica da Pošta Srbije postaje lider u robotizaciji sortiranja robe. Takođe smo, kada je reč o broju paketomata koje imamo i koje ćemo tek imati, na nivou zemalja više kotiranih u toj oblasti poput Estonije i Poljske. Estonija i te baltičke zemlje su u ovoj oblasti dostigle maksimum, odnosno lična dostava gotovo da više i ne funkcioniše, jer ih imaju mnogo, pa i naviku građana da se sve završava na paketomatima. Ja bih rekao da je naša pozicija dosta dobra sudeći i prema zainteresovanosti predstavnika pošta za razgovore koje smo i obavili tokom Generalne skupštine Postevrope. Mi smo imali sastanke tako što smo uglavnom odgovarali na zahteve drugih da razgovaraju sa nama.
Jeste li imali mnogo takvih sastanaka?
– Dobijali smo toliko zahteva za razgovore da nismo imali vremena da mi zatražimo i organizujemo neke sastanke, s obzirom na to koliko je bilo zainteresovanih da se sastanu sa nama. Navešću samo neke od njih, recimo imali smo zahteve za susrete sa rukovodstvom turske, italijanske, francuske, mađarske pošte… Naravno i sa svima iz okruženja i mnogim drugima, ali hoću da kažem da je za većinu tih sastanaka bila inicijativa baš tih velikih pošta moćnih zemalja. Sa jedne strane njihova je bila zahvalnost na organizaciji, ali s druge strane svako od njih je želeo i da pomogne u onim oblastima u kojima su oni ispred drugih. Poput italijanske pošte čiji su predstavnici bili vrlo zainteresovani da nas upute u neke oblasti kojima se Pošte Srbije do sada nisu bavile, kao što su elektronski novac, otvaranje haba u Kini i još nekih stvari. Dogovorili smo bilateralne susrete, konferencije i radne teme gde će naši ekspertski timovi razgovarati sa njihovim.
Izneli ste kao jedini problem koji Pošte Srbije imaju to da su zaposleni na Kosovu i Metohiji sprečeni da obavljaju svoj posao. Šta vam je tim povodom reklo rukovodstvo Postevrope?
– Kao što je poznato, saopštio sam na Generalnoj skupštini Postevrope da su tamo zatvorene pošte, o čemu sam i zvaničnim pismom obavestio i Postevropu i svetski poštanski saobraćaj. Od svetskog poštanskog saobraćaja nisam dobio odgovor, a od Postevrope, imajući u vidu da je generalni direktor dolazio i bio u pripremi ovog skupa, o tome smo tada dugo razgovarali. Oni naravno govore, pošto pošta tzv. države Kosovo nije njihova članica, da su to politička pitanja, a da je Postevropa tehnička organizacija i da u tom smislu ne mogu da nam pomognu, ali imao sam obavezu prema našim ljudima i mojim zaposlenima na Kosovu i Metohiji da to javno saopštim na samoj Generalnoj skupštini Postevrope.
Zašto je, prema Vašem mišljenju, Aljbin Kurti otvorio samo administrativnu liniju Merdare za robu iz centralne Srbije?
– On je otvorio samo Merdare zato što bez otvaranja ne bi bio pozvan na desetogodišnjicu Berlinskog procesa. Njemu je nemački kancelar Olaf Šolc jasno saopštio da će, ukoliko ne omogući prolaz robe iz centralne Srbije, biti izbačen iz CEFTA, a ne samo da neće biti na berlinskom skupu. Onda je on smislio da otvori samo Merdare, jer kao na drugim administrativnim linijama nema tehničke mogućnosti, odnosno skenere. Vidimo kako je na Merdaru, prelaz je otvoren, ali je procedura toliko spora da Kurti jednostavno hoće da odvrati ljude da tu pokušavaju da prolaze. Čak i kada je reč o kamionima koji su u tranzitu, koji idu za Albaniju ili za Severnu Makedoniju, da ih odvrati da koriste taj prelaz. Tako da je to, u stvari, više bio pritisak koji je sproveden nad Kurtijem i pokazatelj da kad neka velika sila Kvinte želi da izvrši pritisak na Kurtija to i može ako hoće.
Kako treba da deluje država Srbija po pitanju Kosova i Metohije?
– Srbija mora da se čvrsto drži zahteva za sprovođenje onoga što je već dogovoreno 2013. i 2015. godine, da učinimo sve da sačuvamo mir, jer je to najvažnije. Bez toga ne možemo da budemo ekonomski jaki, a ako nismo ekonomski jaki mi ovaj program pomoći Srbima na Kosovu i Metohiji ne bismo mogli da sprovedemo. Tako da s jedne strane moramo da činimo sve da sačuvamo sigurnost i bezbednost srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, a sa druge da mu pomognemo da može da bude samoodrživ na prostoru naše južne srpske pokrajine. To je ono što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno saopštio kao program i što Skupština Srbije treba da usvoji. Što se nas tiče u Pošti Srbije, mi to činimo i na ovaj i na onaj način.
Očuvanje tradicije
Zoran Anđelković ukazuje da veštačka inteligencija ubrzava procese, ali da je važno i da se sačuva tradicija.
– Tradiconalni poštanski saobraćaj, kada je reč o pismima, postojaće. Žao mi je na primer što nestaju razglednice. Dostava računa i pisama sve više će ići preko poštanskog sandučeta. Moramo zadržati tradiciju i prihvatiti nove tehnologije – kazao je Anđelković.
Novi logistički centri
Direktor ovog poslovnog sistema kaže da je pored pomenutih pet logističkih centara širom Srbije koje će do kraja godine robotizovati, Pošta Srbije imati više.
– Planiramo izgradnju logističkih centara u Kruševcu, Šapcu, Subotici, Valjevu – objašnjava direktor Pošte Srbije.
Partizanski rad
Zoran Anđelković je pojasnio i zašto je na skupu Postevrope rekao da zaposleni u Poštama Srbije na KiM rade “partizanski” kako bi ljudima pomogli.
– Otvoreno sam im to rekao. Nije mi bilo teško da navedem i tu reč koju sam ovde kod nas izgovarao javno, ali sam hteo i njima da kažem da mi nećemo odustati od uloge poštara na ovaj ili onaj način, jer nećemo dozvoliti da ljudi ne mogu da primaju plate. Prema tome, to što se dešava može se nazvati partizanskim i možda nekima smeta to partizani, ali to je već njihov problem.
Formirati ZSO
Kada je reč o Zajednici srpskih opština, Anđelković je istakao da ZSO mora da bude formirana prema onome što je potpisano 2013. i 2015. godine, sa ovlašćenjima koja su tada usvojena, kako bi mogla da formira institucije, odnosno da ona finansira, organizuje obrazovanje, zdravstvo i sve ono što je potrebno Srbima na Kosovu i Metohiji.
