Izraelski udari na Iran intenzivirali su rat na Bliskom istoku. Iranski vrhovni vođa Ali Hamnei i njegovi ključni savetnici sada imaju dve opcije – izbegavanje sukoba ili rizikovanje još gore eskalacije. Nijedna, barem iz njihove perspektive, nije dobra.
Na jednom kraju spektra je osveta novim talasom balističkih projektila. Izrael je već zapretio ponovnom osvetom ako se to dogodi.
S druge strane je odluka da podvuku crtu ispod razmene direktnih udara sa Izraelom. Ali, ako odluči da ne uzvrati Izraelu, Iran rizikuje jer će tako izgledati slabo i zastrašeno izraelskom vojnom moći i političkom odlučnošću, uz snažnu podršku SAD.
Na kraju će vrhovni vođa i njegovi savetnici verovatno doneti odluku koja, po njihovom mišljenju, najmanje šteti opstanku iranskog islamskog režima.
Prazne pretnje?
Iranski službeni mediji u satima pre i nakon izraelskih napada preneli su prkosne izjave koje gotovo sugerišu da je odluka o odgovoru već doneta. Njihove izjave nalikuju izraelskim, pozivajući se na pravo da se brane od napada. Ali, ulozi su toliko visoki da bi Iran mogao da odluči da povuče svoje pretnje.
Izjave samog Irana bile su dosledne od napada balističkim projektilima na Izrael 1. oktobra. Pre sedam dana iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči rekao je turskoj mreži “NTV” da će se “svaki napad na Iran smatrati prelaskom crvene linije. Takav napad neće ostati bez odgovora”.
Smrtonosne razmene vatre
Izrael je odredio tempo eskalacije od proleća ove godine. On Iran vidi kao ključnu podršku napadu Hamasa u kojima je 7. oktobra prošle godine ubijeno oko 1200 ljudi. Strahujući da Izrael traži priliku za napad, Iran je više puta signalizirao da ne želi totalni rat sa Izraelom.
To nije značilo da je Iran spreman da zaustavi svoj stalni, često smrtonosni pritisak nižeg intenziteta na Izrael i njegove saveznike.
Vlasti u Teheranu mislile su da imaju bolji plan od totalnog rata. Iran je, naime, koristio militante pod svojom kontrolom u tzv. “osovini otpora” da napadne Izrael. Huti u Jemenu blokirali su i uništavali brodove u Crvenom moru. Raketna vatra Hezbolaha iz Libana naterala je najmanje 60.000 Izraelaca da napuste svoje domove.
Šest meseci nakon početka rata izraelska odmazda prisilila je možda dvostruko više Libanaca da napuste svoje domove na jugu, ali Izrael je bio spreman da učini mnogo više. Upozorio je da će, ako Hezbolah ne obustavi vatru i povuče se iz graničnih područja, krenuti u odlučnu akciju.
Pred Irancima su teški izbori
Kad se to nije dogodilo, Izrael je odlučio da preoblikuje ratište koje je oblikovalo iransko ograničeno, ali iscrpljujuće ratovanje. Zadao je niz snažnih udaraca koji su islamski režim u Teheranu izbacili iz ravnoteže i uništili njegovu strategiju. Zbog toga, posle najnovijih izraelskih napada, iranski čelnici imaju samo teške izbore.
Izrael je nevoljnost Irana da vodi totalni rat protumačio kao slabost i pojačao pritisak i na Iran i na njegovu osovinu. Premijer Benjamin Netanjahu i izraelski komandanti mogli su sebi da dopuste preuzimanje rizika.
Snažna američka podrška
Imali su nedvosmislenu podršku predsednika Džoa Bajdena, sigurnosnu mrežu koja nije došla samo u obliku velikih isporuka municije već i njegovom odlukom da pošalje značajna američka pomorska i vazdušna pojačanja na Bliski istok kako bi podržala predanost SAD odbrani Izraela.
Teško je zaustaviti razenu udara i protivudara kada obe zemlje veruju da će biti smatrane smatrati slabim ako ne odgovore. Tako ratovi izmiču kontroli.
Sada je pitanje da li je Iran spreman da Izraelu da poslednju riječ, bar u ovoj fazi rata. Predsednik Bajden podržao je odluku Izraela da uzvrati nakon 1. oktobra. Ali još jednom je pokušao da spreči još smrtonosniju eskalaciju, javno poručivši Izraelu da ne bombarduje najvažniji strateški resurs Irana – nuklearna, naftna i gasna postrojenja. Ojačao je odbranu Izraela postavljanjem protivraketnog sistema THAAD u Izraelu, a premijer Netanjahu pristao je da posluša njegov savet.
Američki izbori 5. novembra deo su i izraelskih i iranskih kalkulacija o tome šta sledi. Ako Donald Tramp dobije svoj drugi mandat, mogao bi biti manje zabrinut od Bajdena oko odgovora na potencijalnu iransku odmazdu udarima na nuklearna, naftna i gasna postrojenja.
