Zvuči neverovatno, ali, o najvećem srpskom sportskom dragulju svih vremena Novaku Đokoviću niko u Srbiji nije napisao knjigu, sve dok se u taj poduhvat nije upustio Miloš Bećagović.
Mlad, ali iskustvom već bogat sportski novinar je izabrao interesantan ugao. Obuhvatio je samo 2023. godinu kad je Novakova karijera pozlaćena na najlepši način. Pratio ga je lane na svim grend-slemovima, te knjiga “Legenda” donosi, pored svega ostalog, na jedinstven način opisane i putopisne dogodovštine autora tokom boravka u Melburnu, Parizu, Londonu i Njujorku.
– Osetio sam se pozvanim i relevantnim za ovako nešto – kaže za “Vesti” Bećagović. – Među retkima sam koji su mogli da ga prate svuda. Tek kada sam završio knjigu, shvatio da sam prvi.
A sve je počelo tako što je Miloš, kako kaže, za svoju dušu vodio dnevnike sa turnira i putovanja.
– Sebe bih krivio da mi neka emocija ode u zaborav. Moji zapisi širom sveta su, praktično, postali knjiga. Čovek kao što je Novak zaslužuje da mu jedan pripadnik njegovog naroda oda čast na ovakav način. Osećao sam da sam i sebi i njemu bio dužan tako nešto.
Đoković je prošle godine osvojio tri grend slema, malo nedostajalo da kompletira i kalendarski slem. Bećagović, ipak, posebno žali za Dejvis kupom.
– Osećalo se da možemo do titule kao Srbija, ali te tri meč lopte protiv Sinera i Italije će me progoniti dosta dugo. Godina 2023. jeste jedna, ali je mnogo vredna. Tada je postao statistički po svemu najbolji. Osvojio je taj 24. grend slem, a pre toga još dva iste godine. U Australiji je bilo jako teško, vratio se tamo posle svega što se dešavalo. Posle toga titula na Rolan Garosu, na šljaci što mu i nije baš svojstveno, iako je dokazani ol-raund igrač. Na kraju, ono što smo u tom zaletu svi ocekivali da se desi, da ode na dva grend slem trofeja više od Rafaela Nadala. U Njujorku je sebe utemeljio u svemu što radi, a radi najbolje na svetu. Tenis je njegov sport, a u sportu čini se da je on jedan od najvećih velikana svih vremena.
“Legenda” je zamišljena kao prvi deo pisanja o Đokoviću.
– Drugi deo bi bila 2024. godina koju sam takođe sabrao. To se već “krčka”, ali o tom potom.
Bećagović je mišljenja da su Novaku pomogli sa bude najbolji baš oni koji tako nešto nisu želeli.
– Motivisali su ga i budili u njemu inat na maksimalnom nivou. Pogotovo mislim na period u toku i posle korone. Ukoliko Noleta ne želiš na maksimumu, nemoj da ga ljutiš. Tada on u sebi nađe i ono što nema. Njegova moć je kombinacija krvavog rada, neverovatne posvećenosti, inata i mentalne snage.
A ono čuveno pitanje odnosa rada i talenta…
– Ko vam kaže da je talenat presudan, taj o radu ništa i ne zna. Talenat je za početnike, rad pravi legende – zaključio je Bećagović.
Neopisivo uzbuđenje
U danu kad je knjiga objavljena Miloš, kako kaže, nije mogao da spava.
– Bio sam u Njujorku, velika vremenska razlika. Stizale su poruke sa svih strana, oka nisam sklopio 24 sata. Lep osećaj da je ono što sam uradio vredno.
Podržao “Legendu”
Upitan da li je Novak pročitao knjigu, Miloš će oprezno:
– Možda je i uhvatio malo vremena. Zauzet je, mnogo događaja ima. Još od Vimbldona zna da sam u završnom procesu. Poželeo mi je tada sreću i uspeh, i ne samo on već i čitav njegov tim.
Novak je, kako kaže naslov knjige, jedna legenda, ali je, naglašava Miloš, pre svega čovek.
– Poštuje rad i zalaganje i kada neko nešto lepo uradi za njega. I na primopredaji knjige u beogradskoj Barutani je bio pun lepih reči. Samo još da bude zadovoljan i sa sadržajem, ipak je on glavni u knjizi.
Srbi se vezuju za uspeh
Bećagović, poput Nikole Jokića, smatra da Srbi ne vole konkretno neki određeni sport ili pojedinca, već uspeh.
– Ogledamo se u tuđim uspesima. Novak je uspeo da se etablira, ne samo u svetu sporta, već generalno, planetarno. Njegovo ime stoji uz imena kao što su Leo Mesi, Majkl Džordan, Vejn Grecki… Nama je, međutim, potrebno nešto više da bismo nastavili da pratimo tenis po njegovom “penzionisanju”. Nešto što će da nas podigne na taj nivo. Neko ko će da osvoji grend slem, da bude oličenje uspeha. Harizmatična ličnost koja je zastupljena u medijima, interesantna javnosti.
Naborao je Miloš čelo, pa dodao:
– Nisam siguran da može u našem narodu da se rodi još jedan Novak. Jedan se rodio u osam milijardi ili koliko nas je već na čitavoj planeti. Teško da će se ponovo takav desiti u sedam-osam miliona Srba.
A da bi se možda ipak došlo do nekog “novog Noleta”…
– Morate da se usavršavate stalno. Da radite, ne samo na telu, već da unapređujete i ono što je u glavi. Tenis je individualni sport, sami svoju bitku bijete. Tim može da vam pomogne mimo terena, ali morate da naučite kako da se borite sami sa sobom.
Oduševila ga brzina novinara
Tolika putešestvija sa Novakom, naravno, donesi i anegdote. Evo jedne pariske.
– Medija centar na kompleksu Rolan Garosa je ogroman. Teniseri moraju da prođu tuda kako bi došli u salu za konferencije. Tu odrade te medijske aktivnosti i onda se vrate pod pratnjom obezbeđenja. Mi smo ispratili to što je imao Novak da kaže, vratili smo se na svoja mesta i krenuli da kucamo.
U jednom momentu, međutim…
– Iskače jedna glava iza zida, samo viri i kaže: “Vi ovo sada sve kucate?” Mi se okrećemo, vidimo – Novak. Kaže “Svaka čast, voleo bih baš da naučim tako brzo da kucam, kako brzo lete prsti”. Dozivali smo ga da dođe, ali ljudi oko njega su ga usmeravali da mora da nastavi sa predviđenim aktivnostima. Iz ovog primera se vidi koliko Nole želi da bude svestran i stalno da uči.
