Nakon nekoliko naših apela humanoj dijaspori da pomogne Tihomiru Baloviću iz zabitog sela Kašalj na Rogozni, koji u bedi i bespuću jedva prehranjuje i u životu održava teško bolesnu,
šlogiranu i nepokretnu suprugu Milicu, ovom siromašnom gorštakui mučeniku stiglaje nova pomoć naših čitalaca, ovoga puta iz Hamburga u Nemačkoj. Porodica Milanovć, poreklom sa severa Kosova, poslala im je donaciju od 100 evra, a naš saradnik i poznati dobrotvor Hido Muratović uručio im je namirnice u vrednosti od 50 evra.
Dug za struju
Tokom leta Balovići su dobili 100 franaka iz Švajcarskei 100 dolara iz Australije, a početkom oktobra sa 100 evra obradovala ih je Desa Burazor, naša čitateljka i dobrotvorka iz Štutgarta u Nemačkoj. Sve što su dobili odmah su potrošili, najpre Milici za lekove i pelene, a
potom i za namirnice i izmirivanje duga za struju. Na isti način biće potrošena inajnovija donacija iz Hamburga.
– Živimo u bedi i teškoj muci, supruga Milica je šlogirana i nepokretna, nemamo novca za lekove, pelene i namirnice, ne možemo da platimo ni dug za struju. Srećom, još ima dobrih ljudi spremnih danam pomognu. Hvala im do neba, posebno hvala dobrotvorima Milenku
Šipka iz Švajcarske, porodici Vasiljević iz Australije i DesiBurazor iz Nemačke. Hvala beskrajno i porodici Milanović iz Hamburga, i njihovu donaciju, pristiglu u pravom trenutku, najvećim delom potrošićemo za lekove. Bog im dao sreće i zdravlja – ističe Tihomir i naglašava da je dva puta odbijen za tuđu negu i da nikako ne uspeva da izdejstvuje besplatne pelene i socijalnu pomoć.
– Imamo kravu i dovoljno mleka, ali višak mleka nemamo kome da prodamo. Kad stignem napravim pomalo sira, to nam je jedina hrana. Da bilo šta radim ne stižem, jer u kući imam preteškog bolesnika koga valja paziti, hraniti i presvlačiti. Kolica koja smo nedavno dobili
iz Nemačke i donacije dobrotvora znatno će nam olakšati život – dodaje ovaj siromašak sa Rogozne.
Mnogo muke
Donaciju od 100 evra porodica Milanović poslala je isiromašnom Elku Baždaru iz Sjenice, takođe mučeniku i dugogodišnjem štićeniku našeg Humanitarnog mosta koji, iako i sam ima smetnje u razvoju sa mnogo muke i neizvesnosti brine o teško bolesnom i nepokretnom ocu Rahu i bolesnim sestrama Eli, Safiji i Sabaheti. I oni su od dobrotvora Hida Muratovića i njegove humanitarne organizacije Ljudske sudbine dobili namirnice u vrednosti od 50 evra.
– Zahvaljujući dobrim ljudima solidno smo se spremili za zimu, obezbedili smo deo potrebnog ogreva, imamo na zalihi i nešto brašna, nabavili smo i najpotrebnije namirnice i lekove. Nažalost, nismo uspeli da platimo dug za struju, pa nam stalno preti isključenje. Nadamo se da ćemo uz pomoć dobrih ljudi i to rešiti – kaže Elko i moli nas da porodici Milanović iz Hamburga i svima koji im pomažu godinama i koji su im ove jeseni pomogli da se na vreme
spreme za zimu prenesemo njihovu beskrajnu zahvalnost i najtoplije pozdrave.
Još dve donacije stigle su u ovaj kraj iz Austrije i Amerike. Samohranu majku Muneveru
Bećirović iz Donjeg Sebečeva kod Novog Pazara, dugogodišnju štićenicu našeg Humanitarnog mosta, sa 100 evra obradovao je anonimni dobrotvor iz Beča. Od Hida Muratovića dobila je namirnice u vrednosti od 50 evra.
Vrednu pomoć od 100 američkih dolara koju mu je poslala porodica Kadrić iz Njujorka dobio je i usamljeni Safet Kovačević, jedini žitelj zabitog sela Pode na granici Srbije i Crne Gore, “poslednji pešterski nomad” i takođe dugogodišnji štićenik Humanitarnog mosta “Vesti”.
Podrška iz belog sveta
– Sama i bez ikakvih prihoda izdržavam ćerku Amru. Dobri ljudi svojevremeno su nam sagradili i opremili novu kuću, a povremenim donacijama pomažu nam da preživimo. Hvala do neba dobrotvoru iz Beča i humanitarcu Hidu Muratoviću. Bog neka ih čuva i sreća prati – poručuje ova samohrana majka.
– Živim daleko od ljudi i civilizacije, moje napušteno selo Pode je na “kraju sveta”, svi su otišli za boljim životom. Ja sam ostao jer nisam imao gde da idem, preživljavam od danas do sutra, pa šta mi bog da – priča Safet Kovačević i naglašava da su mu donacije koje je dobio od dobrotvora iz belog sveta pomogle da se snabde namirnicama i lakše prezimi surovu peštersku zimu.
Za čizme
– Odmah idem u selo Doliće da kupim čizme, brašno, baterije za tranzistor i još neke neophodne sitnice. Zamoliću nekoga od tamošnjih meštana da mi, za svaki slučaj, iz Sjenice donese i nešto od lekova. Hvala puno porodici Kadrić, svaka im čast na razumevanju i dobroti – veli Safet.
