EU ne može bez ruskog gasa, pa imamo apsurd – članice Unije plaćaju Rusima gas, a istovremeno daju novac Ukrajini i tako finansiraju obe strane u ratu, navodi američka agencija “Blumberg”.
Skoro tri godine od početka rata u Ukrajini i sankcija Zapada, Evropa i dalje kupuje milijarde evra vredan ruski prirodni gas.
Apsurdno, ruski gas teče na kontinent preko ukrajinskog gasovoda. Što je možda čak i smešnije – Kijev naplaćuje tranzitne takse od svog glavnog neprijatelja Moskve za korišćenje kanala, pa, usred sukoba, Kremlj uredno plaća račun od 800 miliona evra godišnje!?
Ovaj “kafkijanski protok” znak je da Evropa ne može da živi bez ruskog gasa, navodi “Blumberg” i napominje da to ne treba preglasno govoriti, jer niko to ne želi da čuje.
Evropa je, istina, manje zavisna od Rusije nego što je nekad bila. Pre sukoba, 45 odsto evropskog uvoza gasa bio je iz Rusije. Sada Rusija drži oko 20 odsto ukupnog evropskog uvoza gasa.
Ruski gas stiže u Evropu preko tri glavne rute. Prva dva uključuju cevovode. Jedan ide kroz Ukrajinu u Slovačku, drugi putuje preko Turske u Bugarsku. Treći način je transport tečnog prirodnog gasa – proizvoda koji je super hlađen za utovar na tankere i otpremanje širom sveta i veoma je sličan nafti.
Oslanjanje evropskog energetskog tržišta na ruski gas biće testirano pošto se ugovor koji reguliše tokove gasovoda Rusija-Ukrajina završava 1. januara 2025. Malo je verovatno da će dogovor biti obnovljen u sadašnjem obliku pošto Kijev odbija da razgovara sa Moskvom.
Ukrajinski gasovod je ključan za Istočnu i Srednju Evropu, posebno za Slovačku i Austriju. Italija, Češka i Mađarska takođe dobijaju određeni obim.
Rešenje da se tok nastavi preko Ukrajine uključuje Azerbejdžan i značajan stepen alhemije. Politički korektno rešenje zahteva da centralnoazijska država preuzme gasni ugovor Ukrajine i Rusije sa Evropom.
Ali postoji “kvaka”: Azerbejdžan već pumpa maksimalnu količinu gasa, tako da bi za isporuku dodatnih količina Evropi morao da zameni gas sa Rusijom. Dakle, vratili smo se tamo odakle smo počeli – ističe “Blumberg”.
Tvrdnje Kadri Simson, komesara za energetiku da Evropa može da živi bez ruskog gasa “ne drže vodu”. U najboljem slučaju, ekonomska cena će biti ogromna. Evropske cene gasa već su skočile iznad 40 evra po megavat-satu.
Tečni gas je još veći problem za Evropu. Ako odustanu od ruskog LNG-a, moraće da se okrenu drugim dobavljačima – SAD, Kataru, Australiji, Nigeriji, koji već posluju sa azijskim tržištem. A to znači još veće cene tečnog gasa.
Opcije Evrope su ograničene. Postoji argument u korist nastavka kupovine ruskog gasa – zavisnost kontinenta je daleko manja nego što je bila pre sukoba, a samim tim Moskva ne dobija više toliko novca za rat – zaključuje “Blumberg”.
