Tonino Picula odgovorio na kritike da je “srbomrzac”

EPA/Igor Kovalenko

Hrvatski evroparlamentarac Tonino Picula, nakon što je imenovan za novog izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju, najavio je da će u ocenama napretka Beograda istrajavati na ispunjavanju zahteva koji se za priključenje Uniji postavljaju pred zemlje kandidate.

Picula je u utorak tokom plenarne sednice u Strazburu imenovan za stalnog izvestioca EP za Srbiju i on će u narednih pet godina ispred Parlamenta biti zadužen za sve teme koje se tiču odnosa Evropske unije i Srbije.

Piculu, koji se u svojim mandatima aktivno bavio odnosima zemalja Zapadnog Balkana i EU, mediji u Srbiji bliski vlastima izdvajaju kao evroposlanika koji ima neprijateljski odnos prema Srbiji i njegovo imenovanje za stalnog izvestioca EP za Srbiju opisali i kao „guranje prsta u oko“ Beogradu.

U delu srpskih medija neretko ga predstavljaju kao „srbomrsca“, pa tako i u nekim objavama vesti o imenovanju za izvestioca EP, piše Hina.

– U proteklih 11 godina vodio sam delegacije za odnose sa Bosnom i Hercegovinom i Kosovom. U prošlom mandatu sam bio i stalni izvestilac za Crnu Goru, i prema tome imam već jednu vrstu rezistencije na sve ono što nije opravdana kritika, što je možda ideološki ili vrednosno obojeno – odgovara Picula.

– Moj je posao pre svega da u određenoj zemlji razgovaram sa predstavnicima institucija koje moraju da naprave glavninu posla, jer je za stanje u nekoj zemlji najodgovornija vlast. Na meni je da u otvorenim razgovorima sa predstavnicima vlasti komuniciram pre svega očekivanja i analiziram ono šta se, po nekoj opštoj proceni, mora uraditi – kazao je.

“Nije dovoljno samo priznati Kosovo”

Jedan od glavnih izazova za Srbiju svakako će, pored usklađivanja sa pravnim tekovinama i vrednostima EU, biti usklađenost i sa aktuelnom politikom Brisela prema ruskoj invaziji na Ukrajinu, najavila je kancelarija poslanika.

O stanju u Srbiji Picula će jednom godišnje u ime EP pripremati izveštaje nakon predstavljanja godišnjih izveštaja Evropske komisije.

Srbija je status zemlje kandidata dobila u martu 2012. a sa Evropskom unijom pregovore o pristupanju počela je 2014. godine. U pregovorima su do sada otvorena 22 od 35 poglavlja, od kojih su dva privremeno zatvorena.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je ove nedelje priznao da pregovori EU i Srbije sporo napreduju i utvrdio kako to „nije zbog zbog vladavine prava“.

– Da priznamo (lažnu državu) Kosovo ili uvedemo sankcije Rusiji, sutra bismo postali članica EU – rekao je Vučić.

Iako Vučić takvu mogućnost odbacuje kao neprihvatljivu, Picula dodaje da ni to ne bi bilo dovoljno.

– Meni se čini da su to važni elementi koji bi značili da Srbija zaista menja odnos prema političkim procesima koji su izrazito važni za nju i za njene susede. Ali, naravno da pored toga postoji celi niz elementa specifičnih politika koje Srbija na svom putu do svog konačnog cilja mora i ispuniti. Ne možemo redukovati to samo na jedan, dva ili tri elementa koji, koliko god da su važni, nisu dovoljni – rekao je Picula.

– Postoje kopenhaški kriterijumi koji možda ne zvuče spektakularno, ali su putokaz kojim su prošli sve druge zemlje. Pa će tako morati i Srbija – najavljuje Picula.

Kopenhaški kriterijumi su zahtevi koje EU postavlja pred zemlje kandidate za priključivanje, od onih političkih, poput vladavine prava, ekonomskih i pravnih, do usklađivanja sa ciljevima Unije.