Četvrtom uzastopnom pobedom, sinoć na egzibiciji Šest kraljeva slema u Rijadu, Janik Siner je doveo Novaka Đokovića pred raskrsnicu. Odatle vode bar dva puta, dok je za treći još prerano. Na jednom od njih piše “nešto mora da se menja”, na drugom “Siner je sada bolji i tako će ostati”, dok za treći, “vreme je za penziju”, čas još nije kucnuo, a nadamo se i da neće skoro.
Zašto ovako alarmantan zaključak? Pa zato što je na terenu vidljivo da je Novak zaostao iza Janika, da je ostao bez rešenja za njegovu igru. Njihov tenis je sličan, ali su Sinerovi udarci brži, a i psihološki deluje jači u poslednjih skoro godinu dana. Od onog preokreta prošlog novembra u Dejvis kupu, od prvog bitnog susreta u karijeri u kome je izgubio iako je imao meč lopte, i to tri vezane, Đoković ne dolazi do situacije da realno ugrozi Sinera.
Ili veoma loše počne, kao u Malagi (6:2, 2:6, 7:5) ili na Australijan openu (6:1, 6:2, 6:7, 6:3), ili u Rijadu (6:2, 6:7, 6:4), pa hvata priključak ali ostane bez snage za završni udarac ili odigra ceo meč bez brejk lopti kao u Melburnu ili u Šangaju. Novaku se više od jedne decenije, još otkako se istrgnuo iz čeličnog zagrljaja Nadala i Federera, nije desilo da u kontinuitetu gubi protiv istog rivala.
Naravno, da se može reći da godine čine svoje, da je Siner sa 23 u fizičkoj prednosti nad Đokovićem sa 37, ali sigurno je da se najbolji teniser sveta svih vremena nikako neće pomiriti sa takvim argumentom.
Zato je pred njim onaj put na čijoj tabli piše „nešto mora da se menja“, jer iako je Novak puno puta rekao da ga više ne interesuje na kom je mestu svetske liste, ovakva situacija je potpuno drugačija. On može da gleda rivalima u leđa na ATP rejtingu, ali da im iz meča u meča čestita na boljoj igri i trijumfu – to je nešto potpuno drugo. Ego takvog šampiona ne može sa tim da se tek tako pomiri.
Đoković će sigurno dobro analizirati šta može da promeni, ali ni to nije lako. Jer, da bi bolje igrao, moraće više da igra, a to u ovim godinama nije jednostavno. Karakteristika ove sezone je da je srpski as imao mnogo izostanaka, opravdanih doduše, jer se čuvao za Olimpijske igre, ali su zato trpeli turnirski rezultati.
Ne treba zaboraviti frapantan podatak da je ovo prva sezona od 2005. u kojoj nije osvojio ATP titulu. Zato, ali i zbog raznih pehova (flaša u Rimu, operacija meniskusa u Parizu), nije dolazio na najveće turnire u najboljem izdanju.
Zato će kraj sezone biti interesantan. Novaka za desetak dana čeka masters u Parizu, pa najverovatnije završni turnir u Torinu. Sa obzirom da je prošle nedelje igrao u Šangaju a ove u Rijadu, prvi put u sezoni će imati puno mečeva u kratkom periodu, baš kao i kada je dominirao ovim sportom. Za očekivati je da i u Parizu i u Torinu demonstrira punu formu a gotovo je sigurno da će se na nekom od ovih takmičenja ponovo isprečiti Siner.
A da li rešenje za prekid ove negativne serije postoji? Odgovor je lako dati – ako je Đoković posle onolikog zaostatka protiv Federera i Nadala uspeo da ih prevaziđe, onda je uvek sve moguće. A da li će u tome i uspeti, to ćemo morati da sačekamo i vidimo. Jedno je sigurno, bez obzira na godine, Đoković neće odustati da na terenu dokazuje da je najbolji.
