Kontrola nivoa šećera u krvi je neophodna za održavanje zdravlja, posebno kod osoba sa dijabetesom ili predispozicije za ovu bolest.
Iako su slatkiši prva stvar koja pada na pamet kada govorimo o šećeru, stručnjaci upozoravaju na niz drugih namirnica koje takođe izazivaju nagle skokove glukoze u krvi.
Endokrinolog i nutricionista Armine Afonina objasnila je koje namirnice treba konzumirati oprezno i kako priprema hrane može uticati na naš glikemijski balans.
Šećer nije jedini krivac: Budite oprezni sa belim brašnom i pirinčem
Prema rečima Afonine, pored slatkiša, postoji mnogo namirnica sa visokim glikemijskim indeksom koje utiču na nivo glukoze u krvi. Na primer, peciva od pšeničnog brašna, beli pirinač i pire krompir spadaju među namirnice koje brzo podižu šećer u krvi.
Kada konzumiramo takve ugljene hidrate, telo ih brzo razgrađuje što izaziva nagli skok šećera, a zatim i nagli pad, ostavljajući nas umorne i često gladne ubrzo nakon obroka.
Glikemijski indeks meri koliko brzo određena hrana podiže nivo glukoze u krvi.
Hrana sa visokim glikemijskim indeksom oslobađa glukozu brzo, dok ona sa niskim glikemijskim indeksom to čini sporije, obezbeđujući stabilnije nivoe energije i bolju kontrolu šećera u krvi.
Suvo voće podiže šećer u krvi
Iako povrće i voće obično smatramo zdravim izborom, važno je obratiti pažnju na način pripreme i vrstu voća koju konzumiramo. Na primer, suvo voće može imati koncentrisaniji sadržaj šećera, što takođe doprinosi povećanju glukoze.
Afonina preporučuje umerenost kada je u pitanju suvo voće i savetuje kombinovanje sa hranom bogatom vlaknima i proteinima kako bi se smanjio uticaj na šećer u krvi.
Uticaj pripreme hrane na glikemijski indeks
Ona naglašava da način pripreme hrane može značajno da promeni njen glikemijski indeks.
Na primer, pire krompir ima veći glikemijski indeks od pečenog krompira, dok kuvani beli pirinač može izazvati brži skok glukoze od smeđeg pirinča, koji sadrži više vlakana i složenih ugljenih hidrata.
Vlakna usporavaju apsorpciju šećera, čime se smanjuje glikemijsko opterećenje obroka.
Važnost uravnotežene ishrane i fizičke aktivnosti
Afonina preporučuje uravnoteženu ishranu koja uključuje različite izvore proteina, zdravih masti i ugljenih hidrata sa niskim glikemijskim indeksom.
Uz pravilnu ishranu, umerena fizička aktivnost takođe može pomoći u stabilizaciji šećera u krvi, smanjenju telesne težine i smanjenju rizika od hroničnih bolesti kao što je dijabetes. Redovno vežbanje pomaže telu da bolje koristi insulin, hormon koji je ključan za regulisanje glukoze u krvi.
Kontrola nivoa šećera u krvi zahteva svest o tome šta konzumiramo i kako naša ishrana utiče na telo. Pored izbegavanja slatkiša, važno je voditi računa i o celokupnom sastavu obroka, uključujući i način pripreme hrane.
Održavanje stabilnog nivoa šećera nije samo pitanje izbegavanja šećera, već i razumevanje uticaja svakodnevne hrane.
