Za sve štićenike Humanitarnog mosta “Vesti” iz Raške oblasti, bilo da su bolesni, stari ili đaci pešaci, jesen je uvek najteža, jer pre zime, koje su u ovom kraju obično duge i ledene, valja pripremiti ogrev, obezbediti zalihe namirnica i lekova, toplo se obući i kupiti knjige i školski pribor.
Briga za đake
Da siromašnim đacima pešacima iz ovog dela Srbije jesen bar malo bude izvesnija, a zima podnošljivija, prvih oktobarskih dana pobrinuli su se dobrotvori iz daleke Australije i Danske.
Donacijom (stipendijom) od 200 australijskih dolara porodica našeg čitaoca Marka iz Sidneja obradovala je Mariju – Maru Milanović iz zabitog sela Žunjevići na Rogozni koja u planinskoj zabiti i nemaštini živi s ocem Milanom i majkom Evom, dugogodišnjim štićenicima našeg Humanitarnog mosta. Od ove jeseni Mara je učenik šestog razreda osnovne škole, pošto u njenom selu i na celoj Rogozni nema osmorazredne škole prinu- đena je da svakodnevno pešači do još udaljenijeg sela Lukari na padinama planine.
– Čim su im javili da je stipendija iz Australije stigla u Novi Pazar, mala Mara i njena majka Eva pešice su krenuli u grad na Raški da preuzmu donaciju i uzgred Mari kupe još neke knjige, novi ranac, nešto od odeće i obuće i koji slatkiš.
Pola puta smo prepešačili, a zadrugu polovinu smo se snašli stopiranjem, kako ćemo se vratiti, bog će ga znati – priča Marijina mama Eva i ističe da im je pomoć, kao mnogo puta ranije, došla u “minut do dvanaest” kada u kući nisu imali ni dinara.
Porodica Milanović živi u trošnom kućerku sa zemljanim podom, bez vode i kupatila. Čeqa im je da iškoluju Mariju i bar malo poboljšaju svoj život. Posebno naglašavaju da su im čitaoci “Vesti” kupili kravu, konja, zaprežna kola, motornu testeru, novi šporet i frižider sa zamrzivačem, a Mari više puta slali pakete i novac.
Plemeniti darodavci
– Mi nemamo ništa, možemo da pomremo od gladi, niko to ne bi ni primetio, da nije bilo pomoći humanih ljudi ne znam kako bismo opstali na opusteloj i surovaj planini, hvala svim dobrotvorima za podršku, bog neka ih čuva, nikad nećemo zaboraviti njihovu dobrotu – poručuje Eva.
Sličnim rečima, uz veliko poštovanje, dobrotvoru O. V. iz Sidneja, koji njenoj ćerki Katarini, učenici šestog razreda, od prošle jeseni šalje stipendiju od 120 dolara, zahvaljuje se i Aleksandra Sinadinović, samohranamajka iz Zubinog Potoka na severu Kosova.
Tragičnim slučajem izgubila sam supruga Mirka, a moja deca Lazar i Katarina oca i hranioca, živimo na Kosovu i Metohiji gde je teško opstati i preživeti, pošto ne radim, niti imam neka druga primanja, svaki dinar nam je zlata vredan, jer valja platiti kiriju i školovati decu, hvala beskrajno dobrotvoru O.V., bog mu dao sve što u životu poželeo – ističe Aleksandra.
Donaciji od 100 evra, koju mu je iz Kopenhagena poslala porodica Milić, rodom iz Bosne, puno se obradovao i Nikola Petronijević iz sela Joše na Goliji, đak pešak i učenik četvrtog razreda Srednje tehničke škole u Kragujevcu.
Imam samo bolesnog oca Milovana, majka, baka i stric umrli su za samo godinu dana, bili smo bez igde ičega, a sa dna su nas izvukli dobri ljudi, posebno čitaoci “Vesti”, koji su nam i kuću sagradili – priča Nikola.
Zahvalan dobrim dušama
– Došao sam u Kragujevac i učim srednju mašinsku školu, daleko sam od oca koji je sam na planini, moralo je ovako, jer u Novom Pazaru nema đačkog doma, a ja za stan nisam imao novca. Hvala dobrotvoru iz Kopenhagena i svim drugim dobrim ljudima koji mi omogućavaju da se školujem, biću im zahvalan do kraja života – ističe Petronijević.
Malo nade za Paunoviće
Skoro godinu dana pokušava samohrana majka Enela Paunović da se, nakon smrti supruga Željka, iz zabitih Ursula na Pešteru preseli na periferiju Sjenice i svojih petoro mališana spasi dugog i napornog pešačenja, smrzavanja i svakodnevne neizvesnosti. Mada je sakupljeno nešto novca za kuću, radovi još nisu počeli, jer nije obezbeđen plac, pa će Enela i deca i ovu zimu provesti u planinskoj zabiti, a do škole će ih, umesto oca Željka, pratiti i prtinu im praviti bolesna Enela koja ima ozbiqne srčane probleme. Donaciju iz Kopenhagena potrošiće na novu obuću i utopljavanje dece, porodici Milić šalju velike pozdrave i zahvalnost do neba.
